Server: Vučić nespreman da omogući članstvo Kosova u UN

Ipak, naši sagovornici ne dele optimizam zvaničnika EU da je moguće postizanje sveobuhvatnog sporazuma početkom naredne godine.

– Dobro je ono što oni pokušavaju razgovorima o nestalima i drugim pitanjima koja služe izgradnji poverenja, ali sam skeptičan da je moguće postići sporazum kojim će se zaista normalizovati odnosi početkom naredne godine. To je, zasigurno moguće, i moglo bi da bude postignuto za nekoliko minuta, ali bi zahtevalo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić omogući članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i imenuje ambasadora u Prištini. Stiče se utisak da on uopšte nije spreman za to, poručuje Danijel Server, profesor na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins.

Prema mišljenju nezavisne nemačke analitičarke Johane Dajmel, nastavak pregovora pod okriljem EU „zaista je impresivan“. Kako ističe, „činjenica da su nemačka kancelarka Merkel, francuski predsednik Makron i lideri EU u Briselu uključeni u ovaj novi početak pokazuje koliko je velika politička volja, i kako bi veliku političku snagu Evropa želela da pokaže ponovo vukući konce u pregovorima, nakon što se našla u opasnosti da izgubi tu ulogu u korist SAD“.

– U tom kontekstu, savetuje se oprezni optimizam. Ali, mislim da i dalje govorimo o „ispitivačkim“ pregovorima i kao posmatrač sa strane, ne mogu da uvidim da se može pronaći brzo rešenje. Niti bi bilo poželjno da se pregovori vode na brzinu. Takođe, ne smemo da zaboravimo velike posledice kovid pandemije, koje će se zasigurno nastaviti i umnogome će uticati na uslove u ovom regionu, Evropi i u svetu jedno vreme, ukazuje Dajmel.

Naša sagovornica napominje da nakon parlamentarnih izbora u Srbiji Aleksandar Vučić može da „vlada bez ograničenja“, kao i da on na domaćem terenu jedino čega ima da se plaši jeste „opozicija na ulicama“.

– Nedavno smo videli da Vučić pribegava „upitnim“ merama kako bi ugušio nezadovoljstvo stanovništva. Ali, on ima parlament pod svojom kontrolom, tako da može da „progura“ sporazum u parlamentu. Situacija na Kosovu je različita. Vlada ima „tanku“ većinu i mandat premijera Hotija da pregovara se neprestano dovodi u pitanje. Na Kosovu, naročito, potreban je međustranački konsenzus, uključujući srpsko stanovništvo, o sadržini sporazuma , i treba preći dug put da bi se to ostvarilo. Najzad, početkom naredne godine će u Sjedinjenim Državama početi drugi mandat Trampove administracije ili će vlast preuzeti Džo Bajden. To će biti od ogromne važnosti za Balkan, Evropu i svet. Dakle, da zaključimo, sporazum između Beograda i Prištine, odnosno obavezujuće obećanje o priznanju Kosova početkom naredne godine bio bi poželjan, ali nije verovatan s današnje tačke gledišta, konstatuje Dajmel.

Lajčakovo zadovoljstvo

Nova runda briselskih pregovora Beograda i Prištine održana je, podsetimo, prošle sedmice. Uoči tog sastanka Večernje novosti objavile su tvrdnje iz diplomatskih krugova da će predstavniku zvaničnog Beograda, Marku Đuriću, biti predočen nacrt konačnog sporazuma, koji će sadržati „ultimatum“ Srbiji da prizna Kosovo. Takve navode demantovala je Evropska komisija. Dve strane razgovarale su o pitanjima raseljenih i ekonomskoj saradnji. Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ocenio je da su razgovori bili „produktivni i konstruktivni“. Očekuje se da nova runda tehničkog dijaloga, kao i razgovora dveju strana na najvišem političkom nivou, bude održana u septembru.