Šešelj: Albancima na Kosovu dati punu autonomiju, osim vojske i čuvanja granice

Šešelj je u preizbornom intervjuu agenciji Beta rekao da mesta na Kosovu i Metohiji u kojima žive Srbi treba vratiti u punu nadležnost Srbije.

„Pitanje Kosova i Metohije mora se vratiti u ingerencije Saveta bezbednosti UN. U pregovore se mora uključiti Rusija kao naša sila zaštitnica, koja se inače zalaže za primenu Rezolucije 1244“, naveo je lider radikala.

Komentarišući tvrdnje pojedinih opozicionih stranaka da bojkotuju izbore 21. juna jer ne postoje fer i demokratski uslovi, Šešelj je rekao da svako ima pravo da se odluči na bojkot izbora.

„Mi to nikada nismo radili, ne mislimo da je to pametno. Ova izborna kampanja je specifična zbog epidemije korona virusa, te zbog toga SRS neće držati mitinge. Ne želimo da narod izlažemo bilo kakvoj opasnosti i riziku i samo nam je važno da vladajuće stranke ne pokušavaju da vrbuju članove biračkih odbora i preko njih promene izbornu volju birača“, rekao je Šešelj.

Upitan šta radikali predlažu za iskorenjivanje korupcije u Srbiji, Šešelj je kazao da nema borbe protiv korupcije bez utvrđivanja krivice državnih funkcionera zato što nema ni koruptivnog posla ako u njemu ne učestvuje neki visoki državni funkcioner.

„Nije borba protiv korupcije krivična prijava protiv nekog tajkuna koji se okoristio o državu, ako nema i krivične prijave protiv onoga ko mu je to omogućio. Ne može se reći da je borba protiv korupcije krivični postupak protiv Miroslava Miškovića bez odgovornosti Borisa Tadića, na primer“, naveo je Šešelj.

Govoreći o problemu partokratije, lider radikala je naveo da je prvi korak u iskorenjivanju te pojave ukidanje „besmislenih agencija“ koje su kako je rekao, stecište partijskih aktivista, koji imaju radno mesto, ne rade ništa, a zarada im je za iste poslove veća nego zaposlenima u državnim organima.

„Mi srpski radikali godinama insistiramo na ukidanju nepotrebnih agencija. Stranačka pripadnost ne sme biti ni mana ni preporuka. Partijska knjižica ne može biti zamena za diplomu i stručnu kvalifikaciju“, ocenio je Šešelj.

Upitan kako sprečiti uticaj vlasti i drugih centara moći na medije, kao i protežiranje od strane vlasti medija koji svakodnevno krše novinarski kodeks i etiku, Šešelj je rekao da rešenje treba tražiti u novom zakonu i njegovoj doslednoj primeni.

„Danas su kod nas mediji podeljeni na režimske i na strane agenture. Poseban problem je Javni servis koji se finansira iz budžeta i od taksi građana, a nije ni blizu onoga što bi Javni servis morao da bude. Zato i Javni servis treba da ide na tržište, pa neka se finansira kao i ostale komercijalne televizije“, ocenio je Šešelj.

Govoreći o zatvaranju pregovaračkih Poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, kao jednom od najbitnijih uslova na putu Srbije ka Evropskoj uniji, Šešelj je ocenio da najpre treba prekinuti te pregovore. „Ne trebaju nama evropski činovnici da nam kažu šta to ovde ne funkcioniše kako treba. Mi, srpski radikali, smatramo da sudije i tužioce treba da bira Skupština Srbije, a ne funkcioneri vlasti u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca“, rekao je predsednik SRS.

Odgovarajući na pitanje kako unaprediti životni standard građana Srbije kada je nacionalni dohodak po glavi stanovnika od 7.250 dolara na samom dnu evropske lestvice, Šešelj je kazao da treba povećati kupovnu moć stanovništva a da najniža plata i penzija ne mogu biti ispod nivoa najniže potrošačke korpe koja trenutno iznosi 37.000 dinara.

„Mora se voditi kampanja ‘Kupujmo domaće’. Na taj način bi se posredno ulagalo u poljoprivredu i prehrambenu industriju, a kasnije i u druge proizvodnje. Najniža plata i penzija ne mogu biti ispod 37.000 dinara. Taj minimum mora da poštuje privatni sektor, a za budžetske korisnike sredstva se mogu pronaći u postojećim okvirima u preraspodeli sredstava iz budžeta“, naveo je Šešelj.

Upitan šta država treba da uradi da se prekarni rad, u kom je oko 30 odsto zaposlenih u Srbiji, zameni dostojanstvenim, lider radikala je kazao da će ta stranka već na početku novog skupštinskog saziva predložiti izmene Zakona o radu, koje će biti u interesu zaposlenog a ne poslodavca, što je, po njegovim rečima, slučaj u aktuelnom zakonu koji je donet po nalogu EU.