Šešelj: Nismo dobili odluku o zabrani mitinga; Božović: Sprečićemo Šešelja 1Foto: Fonet/Božidar Petrović

Uprkos odluci MUP-a Srbije da ne dozvoli ni jedan miting 6.maja u Hrtkovcima, ni Srpska radikalna stranka, ali ni poslanici Demokratske stranke ne odustaju od odlaska u to sremsko mesto na Đurđevdan.

Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke  tvrdi  da će  radikali  održati planirani miting 6. maja u Hrtkovcima, a demokrata Balša Božović najavljuje da demokrate neće održati miting već da će biti tamo da pruže podršku građanima i zaštite ih „pošto država i državni organi to ne čine već dozvoljavaju Šešelju da i dalje širi govor mržnje“.

„Mi ćemo biti uz svoje sugrađane jer želimo da se u svojoj zemlji osećaju sigurno, to im garantuje Ustav i zakoni i to je dužnost svih koji vole ovu zemlju. Mi ne delimo ljude po verskoj, nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj pripadnosti i želimo da budemo sa njima i ne dozvolimo da se ponovi ono što je nekada Šešelj uradio“, istakao je Božović u parlamentu Srbije i dodao  da će demokrate pokušati da spreče  Vojislava Šešelja da održi miting  u Hrtkovcima.

Božović je negodovao jer je ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović rekao da neće dozvoliti ni jedan skup čime je po Božoviču, izjednačio one koji brane svoje građane, sa onima koji su osuđeni za ratne zločine i koji su proterivali građane. Prema njegovim rečima  to govori da se Aleksandar Vučić nije promenio i da želi ovakvu Srbiju gde se poistovećuju oni koji su osuđeni za ratni zločin sa onima koji žele da zaštite građane kako ne bi došli u situaciju kao devedesetih.

„Čuli smo informaciju da policija miting neće dozvoliti. Policija ništa ne dozvoljava, jer su mitinzi slobodna stvar građana i mitinzi samo mogu biti zabranjeni pod izvesnim uslovima. S obzirom da na mitinzima SRS nikada nije bilo incidenata, ugrožavanja ljudi i imovine i nikada nisu bili rušilački, nema razloga za zabranu“, rekao je Šešelj na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije i dodao da nema problem sa tim ako neko drugi želi da održi kontramiting, ali da je na policiji da tim ljudima kaže da su radikali već zakazali miting za 11 časova i da oni mogu da se okupe popodne ili neki drugi dan.

Šešlj je ocenio  da javne skupove niko ne sme  da osporava.

” Zato smo odlučili da u svakoj varijanti 6. maja idemo u Hrtkovce. Molimo Boga da bude lepo vreme, da nas ne ometa kiša i da ne bude blata. Mada, kažu ljudi da su majske kiše božija blagodet, ali makar da ne pada oko 11 sati“, rekao je Šešelj i dodao da će SRS sama obezbeđivati skup i da će njeni predstavnici imati propisanu žutu odeću.

U slučaju da policija  pokuša da spreči skup , kako je Šešrelj najavio ,  radikali će  krenuti u šetnju tim selom ,a da će ukoliko ih policija napadne sesti na zemlju .

”To je stara naša taktika jer onda i policija ne tuče. Ako skup bude zabranjen, neće biti ozvučenja i bine, jer to mogu da spreče, ali da nas spreče da šetamo – to malo teže! A ako blokiraju ulaz u Hrtkovce, pa mi smo se i ranije pokazali da smo snalažljivi“, napominje  lider radikala i dodaje da  odluku o zabrani skupa još nisu dobili, već da postoji samo izjava ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Radikali najavljuju i da će se žaliti  u upravnom sporu ukoliko pisana odluka o zabrani mitinga i stigne  u međuvremenu , ali da to ne znači da neće otići u Hrtkovca. Obećava da će se u slučaju zabrane razmileti po tom sremskom selu do mile volje ,ali da baš nisu razmišljali o roštilju.

Njega zanima i šta bi to okupljanje radikala u Hrtkovcima moglo da „izazove u bolesnim mozgovima“. Objašnjava i da su se za taj  miting odlučiuli jer je on protivpravno osuđen za nešto što se nije desilo u Hrtkovcima i da je  zato  pozvao sve koji misle drugačije da pokažu makar jedan primer Hrvata koji je nasilno iseljen iz tog mesta i koji je, kasnije, sudski osporavao dogovorenu razmenu imovine sa Srbima iz Hrvatske.

„U čemu je onda problem? U mom govoru? Pa taj govor nije imao konkretnog efekta. On može biti govor mržnje ali ne i zločin protiv čovečnosti. To su dve stvari kosmičke udaljenosti… Što bih vraćao poslanički mandat, nisam valjda poludeo? Nije dobro protumačen zakon, jer se to (vraćanje mandata) odnosi na onoga ko je tek osudjen pa treba da ide a ne neko ko je pre 100 godina odležao pa ga naknadno osudili da to pokriju i spreče ga da traži odštetu“, zaključio  je Šešelj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari