Šešeljeve pretnje novinarki Čongradin su posledica negiranja genocida

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) osuđuje pretnje i uvrede koje je Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac sa nezakonitim poslaničkim imunitetom, uputio novinarki dnevnog lista “Danas” Snežani Čongradin zbog njenog teksta o komemoraciji žrtvama genocida u Potočarima.

Shodno tome, zahtevamo od predsednika Republike i predsednice Vlade, predsednice Narodne skupštine i članova vladajuće koalicije – koji u svetlu posete predsednika Francuske Makrona naširoko govore o evropskoj perspektivi Srbije – da osude pretnje Vojislava Šešelja i da ga konačno, fizički i metaforično, iznesu iz Narodne skupštine Srbije tako što će primeniti Zakon o izboru narodnih poslanika. Takođe, hitno zahtevamo od javnog tužilaštva da ispita Vojislava Šešelja i istraži pretnje koje je uputio.

Šešelj je ponovio predlog izmene Krivičnog zakona od ranije, da svako ko govori da je u Srebrenici počinjen genocid, mora biti osuđen za “robiju”, a svoju monstruoznu tehniku zastrašivanja podigao je za lestvicu izjavom da ukoliko on bude na vlasti, znaće kako da se obračuna sa protivnicima – tako što bi svojim džipom gazio političke protivnike pošto je za isti nabavio gusenice.

U ovom nasilničkom aktu, Vojislav Šešelj nije poštedeo uvreda ni Stašu Zajović kao ni preminulu Biljanu Kovačević Vučo. Svođenje reči i dela žena na njihov fizički izgled i grube uvrede istog deo je seksističke i mizogine politike koju sprovodi Vojislav Šešelj.

Pozivali smo i podsećali da će svako odlaganje ili odbijanje da se ukine poslanički mandat Šešelju pokazati da izvršna vlast kao i njeni poslanici u parlamentu stoje u odbrani Šešeljeve politike devedesetih godina koja je dovela do masovnih ubistava, brojnih žrtava i prisilno raseljenih osoba i na kraju do genocida.

Pretnje upućene Snežani Čongradin su direktna posledica negiranja i ćutanja predstavnika države Srbije o odgovornosti za genocid u Srebrenici i nepostojanja elementarne ljudske empatije prema porodicama žrtava genocida. Umesto da se u ovim danima, osude pretnje od strane Šešelja, kao i nasilni pokušaj prekidanja pozorišne predstave “Srebrenica: Kad mi ubijeni ustanemo”, premijerka Ana Brnabić je ponovo iskoristila priliku da negira genocid u Srebrenici manipulišući brojem žrtvama srpske nacionalnosti u Podrinju, koje umesto igre brojevima takođe zaslužuju priznanje i poštovanje od strane države Srbije.

Na današnji dan, kada su pre 24 godine u okviru genocida u Srebrenici izvršena ubistva 1200 civila na vojnoj ekonomiji Branjevo i 500 civila u Domu kulture u Pilici, tema mora biti politika koju Srbija bira – odbrana Velike Srbije ili Evropa koja vrednuje mir i slobode. Testovi za političare tu ne manjkaju: danas mogu osuditi pretnje prema medijma koji izveštavaju o izrazima solidarnosti i empatije prema žrtvama genocida u Srebrenici.