Srbija šesnaest godina od smrti Slobodana Miloševića: Zbog Ukrajine ljudi ponovo strahuju od nemaštine

Na šesnaestogodišnjicu smrti Slobodana Miloševića, predsednika Srbije (1991-1997) i SR Jugoslavije (1997-2000), kockice su se složile tako da ljudi zbog rata u Ukrajini opet strahuju hoće li imati hrane, goriva i novca ili će rafovi opet biti prazni, goriva neće biti, cene otići u nebo a novac postati bezvredan.

Jedan od originalnijih načina za obeležavanje godišnjice Miloševićeve smrti odabrao je glumac Sergej Trifunović koji je u četvrtak okačio je na društvenim mrežama pismo upućeno pokojnom Slobodanu Miloševiću.

Reč je o čituljli objavljenoj u Politici, koju su dali „građani Srbije Nada, Srećko, Živko, Sloboda, Vesela i Mile Ćurčić“.

U njoj piše:„Slobodane Miloševiću, hvala ti za sve obmane i krađe, za svaku kap krvi koju su zbog tebe prolile hiljade, za strah i neizvesnost, za promašene živote i generacije, snove koje nismo ostvarili, za užase i ratove koje si, ne pitajući nas, u naše ime vodio, za sav teret koji si nam na pleća natovario“.

Kako se dodaje, pamtimo tenkove na ulicama Beograda i krv na njegovim pločnicima.

„Pamtimo Vukovar. Pamtimo Dubrovnik. Pamtimo Knin i Krajinu. Pamtimo Sarajevo. Pamtimo Srebrenicu. Pamtimo bombardovanje. Pamtimo Kosovo. Tek ćemo ga pamtiti. I sanjati. Sećamo se poginulih, ranjenih, unesrećenih, izbeglica. Sećamo se svojih uništenih života“, piše u čitulji na Trifunovićevom Instagram profilu.

Milošević je umro 11. marta 2006. od infarkta, prouzrokovanog dugogodišnjom hipertenzijom i zadebljanjem srčanog mišića leve komore, u pritvoru Haškog tribunala tokom suđenja za ratne zločine na Kosovu, u Hrvatskoj i BiH.

Njegovo telo je dopremljeno iz Haga u Beograd 15. marta 2006.

Miloševićev sin Marko je 14. marta doputovao iz Moskve i preuzeo telo iz Holandskog forenzičkog instituta.

„Moj otac nije umro, on je ubijen“, rekao je novinarima AFP mlađi Milošević kada je sleteo na amsterdamski aerodrom, ali potom više nije davao izjave za medije, pisao je BBC.

Po dopremanju u Beograd kovčeg je bio izložen u Muzeju „25. maj“ kako bi mu pristalice odale poslednju počast.

Sahranjen je u dvorištu porodične u Požarevcu budući da državne i gradske vlasti nisu dozvolile da bude sahranjen u Beogradu.

Supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003., a sin Marko je otišao odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. priznao poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije.

Marko živi u Rusiji a ćerka Marija u Crnoj Gori.

Mirjana Marković je umrla 14. aprila 2019.

Miloševićev grob svake godine uporno je obilazio njegov partijski kolega MilutIn Mrkonjić, koji je umro u novembru prošle godine.

Uz njega je bio i Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista.

Milošević se retko pojavljivao u javnosti, ali će u sećanju ostati njegova rečenica „Niko ne sme da vas bije“ izgovorena na Kosovu 1987. kada je tamo otišao, kao predsednik Predsedništva SR Srbije, zbog talasa protesta i sreo se da grupom Srba koji su mu govorili o problemima.

Tokom susreta izbio je sukob demonstranata sa policijom AP Kosova, kada je Milošević okupljenim Srbima rekao tu čuvenu poruku.

Tada i počinje njegov uspon, osnažen mitingom na Gazimestanu povodom 600 godina od Kosovske bitke, od čega će dalje nastati i razvijati se i zloupotrebljavati srpski kosovski mit.

Druga poruka koja ostaje u sećanju je ona koju je izgovorio na samom kraju svoje vladavine duže od deset godina.

– Imam nameru da se malo odmorim, da provedem više vremena sa svojom porodicom, posebno sa svojim unukom Markom, a onda posle toga da nastavim da pre svega jačam svoju partiju – rekao je Milošević u televizijskom obraćanju javnosti posle prihvatanja poraza na izborima 2000. zbog masovnih demonstracija 5 oktobra.

Ipak, uhapšen 1. aprila 2001. pod optužbom za finansijske malverzacije povezane s carinom.

Taj proces nije vođen jer je na Vidovdan, 28. jula 2001. izručen Haškom tribunalu.

Njegovu vladavinu obležili su rat na prostorima bivše SFRJ, inflacija, nemaština, nesloboda medija, čvrsta i uporna opozicija i politička ubistva.

Rođen je 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964.
Od 1959. bio je član Saveza komunista Jugoslavije do osnivanja SPS jula 1989. čiji je bio predsednik.

Na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, decembra 1990. kao kandidat SPS-a dobio je 65,34 odsto glasova i postao prvi predsednik Republike Srbije.

Za predsednika SR Jugoslavije izabran je u saveznoj skupštini 25. jula 1997. i na toj funkciji ostao do 5. oktobra 2000.