Prekinuo sam štrajk glađu jer sam medijski bio praktično ugušen, zbog popularnosti skupštinske većine s jedne strane i pokreta Dveri s druge.
Nisam bio za medije interesantan, iako pitanja koja su pokrenuli drugi poslanici u štrajku glađu, Boško Obradović, Aleksandar Martinović i Sandra Božić, nisu toliko značajna kao pitanje Kosova i Metohije, odnosno teritorijalna celovitosti Srbije, zbog koje sam se ja odlučio na ovaj vid protesta. Mislim da ne postoji nijedna država na svetu koja bi se odrekla 12 posto teritorije, zbog bilo čega, a pogotovo ne zbog pristupanja EU – kaže za Danas profesor i samostalni poslanik Miladin Ševarlić.
* Čini se da ste se na štrajk glađu odlučili potpuno neočekivano.
– Kad sam stupio u štrajk glađu, hteo sam da podstaknem građane da promišljaju o Ustavu Srbiji koji se odnosi na teritorijalnu celovitost, na povelju UN, rezoluciju 1244 i o tome da nemaju pojma o čemu Vučić pregovara sa predstavnicima takozvanog Kosova. Uprkos brojnim pokušajima da dobijem informacije o svim ovim pitanjima, pa i o tome da li je energetski sistem Kosova pripojen Albaniji, nisam dobio bilo kakav odgovor, pa sam zato zatražio da se na dnevni red poslednje sednice parlamenta Srbije stavi pitanje Kosova. Smatrao sam da je u izbornoj godini veoma važno da se zna kakav je stav političkih stranaka i koalicija po pitanju Kosova, ali me je predsednica parlamenta Maja Gojković sasekla tvrdeći da ne znam ništa. Da li ćemo da dajemo glasove onima koji su protiv Ustava Srbije?
* Predsednik Srbije i poslanici SNS tvrde da je njegova izjava koja je bila povod za Vaš štrajk glađu stara i izvučena iz konteksta.
– Ako je izjava stara, to je još tragičnije po njega. Bitno je da li je ona istinita ili nije. Ja sam tu izjavu preuzeo sa interneta pod datumom 9. maj i ništa nisam dodavao, ni oduzimao. Toga dana objavljen je i intervju ruskog ambasadora Aleksandra Bocana Harčenka u kojem je on istakao da Rezoluciju 1244 treba menjati, što je veoma čudno jer se Rusija uvek zalagala za njenu primenu.
* Da li ste bili iznenađeni kada vam se Boško Obradović priključio u štrajku?
– Jesam, jer su poslanici Dveri prošli pored mene dok sam sedeo na stepeništu i ušli u parlament. Četrdesetak minuta kasnije Boško mi je prišao i pitao da li može da mi se pridruži, rekao sam mu ne, jer ne želim da ispadne da sam to uradio zbog Dveri, ali ako hoće da štrajkuje, neka sedne malo dalje. On je tako i uradio. Ubrzo zatim, na moje veliko zaprepašćenje, pojavio se i šef skupštinskih naprednjaka Aleksandar Martinović i njegova koleginica Sandra Božić. Zanimljivo je da su me poslanici iz vladajuće većine te prve večeri ubeđivali da prekinem štrajk glađu, da sazovem konferenciju za novinare i kritikujem i jednu i drugu stranu i da demonstrativno napustim stepenište. Odbio sam naravno. Praktično sam uzrokovao da ni oni ne odu sa stepeništa. Negde oko tri sata te noći Martinović je došetao do mene gde sam mu naveo bar pet stvari u kojima vlast vređa zdrav razum građana. Ćutao je i stoički izdržao da bi na kraju rekao – da, i mi smo pravili greške.
* Kako je moguće da skupštinska većina štrajkuje protiv tužilaštva koje oni postavljaju?
– Skandal je da većina štrajkuje glađu uopšte, što znači da štrajkuju protiv svoje stranke, protiv tužioca koga su postavili i na koga inače utiču. Nikada nisu štrajkovali tražeći da se protiv nekog njihovog podnese prijava za dela koja su daleko drastičnija. Ne kažem da je postupak Boška Obradovića ispravan, jer niko nema pravo da sprečava dostojanstven ulazak u instituciju kakva je Skupština, bez obzira koliko se nekorektno ponašala vladajuća većina.
* Koliko je Marjan Rističević, koga je vlast uzela u zaštitu, izazvao reakciju Dveri protiv sebe?
– Njegovo ponašanje ne bih da komentarišem. On je mene nazvao genetički modifikovanim seljakom zato što nosim narodnu nošnju, kojom se ja ponosim. A to je čovek koji je u dva mandata bio predsednik odbora za poljoprivredu, a u tom periodu su poljoprivrednici opljačkani za 103 milijarde dinara, odnosno više od 800 miliona evra. Toliko im je manje dodeljeno iz budžetskih sredstava. A pri tome on je jedan od partokratskih kulaka koji je dobio stotine hektara državnog zemljišta pod zakup. To je proverljivo u opštini Inđija i Upravi za poljoprivredno zemljište.
* Da li su postupci Obradovića nalik na postupke fašista, kako vole da kažu naprednjaci i njihove pristalice?
– Sramota je da se u godini kada se obeležava 75 godina pobede nad fašizmom, u Srbiji, koja je treća po ukupnom broju žrtava u Drugom svetskom ratu, neprekidno spominje fašizam. Ako postoje fašisti u Srbiji, onda se postavlja pitanje ko je drugi Hitler, ko je drugi Musolini ili Pavelić? Koja je to infrastruktura koja stoji iza njih? Postoje li koncentracioni logori, ili su možda koncentracioni logori bili za vreme pandemije? Ja 43 dana nisam izašao sa osmog sprata zbog opasnosti od pandemije, a pre dva dana onoliko ljudi se okupilo ispred Skupštine, uprkos važećoj odluci o okupljanju. Naravno pristalice SNS pred parlament dolazile su organizovano i pod komandom su se razilazili.
* Da li je Srbija na ivici sukoba?
– Latentni sukob već duže vreme traje, od nekih pojedinačnih sukoba u pojedinim opštinama od Subotice, preko Grocke do Brusa. Posebno me zabrinjava ponašanje predsednika republike, vlade i predsednice parlamenta, jer imaju jednosmerno ponašanje i oni ne smeju da se ponašanju partijski. Tragedija je da je sve troje iz jedne partije i svi slušaju komandu samo Aleksandra Vučića. Pa većina skupštinskog vremena potrošena je na pljuvanje po članovima bivšeg režima, iako je bilo dovoljno vremena za njihovo procesuiranje. Četiri godine provedene u parlamentu su za mene najporaznije godine.
* Ipak ste bili protiv bojkota parlamenta i izbora.
– Jesam, jer su heterogene partije koje su za bojkot našle opravdanje da ne učestvuju na plenarnim sednicama, a sada sve hoće da izađu na izbore. A trebalo je da pođu iz baze za prepoznatljivim temama, jer se samo tako pridobijaju glasači. Oni su se bojkotom opštinskih parlamenta predali.
* Koliko su opravdani zahtevi lidera Dveri u ovom trenutku?
– Opravdani su, jer izborne aktivnosti ne mogu da se nastave kada postoje vanredne mere i sve dok postoje smrtni slučajevi zbog korona virusa, ako je korona u pitanju. Tek kad prestane sve to, izborne aktivnosti mogu da se nastave.
Biću makar glasač
* Idete li Vi na izbore?
– Izaći ću makar kao glasač. Imao sam nameru sa Đorđem Vukadinovićem i pokretom Restitucija da izađemo na izbore, ali ne možemo da obezbedimo sredstva za plaćanje troškova. Tako da smo od toga odustali, jer je riskantno obezbeđivati potpise. Imam dosta ponuda. Videću da li ću se priključiti nekoj opciji, ili ću nastaviti da se bavim poljoprivredom i društvenim radom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.