„Bojkot je logična odluka, imajući u vidu uslove u kojima Srbi žive“, kaže za DW Igor Dašić iz Zvečana. „Poverenja prema institucijama u Prištini nema i svima nam je preko glave političkih igara. Jedino rešenje za ovu krizu je ostavka svih gradonačelnika i odbornika“, smatra Dašić.

Na bojkot glasanja o opozivu gradonačelnika izabranih pre godinu dana i to na izborima koji su takođe bojkotovani, pozvala je Srpska lista. Druge političke opcije, poput Srpske demokratije, tražile su odlaganje glasanja i njegovu organizaciju od strane OEBS-a zbog nepoverenja građana u kosovske institucije. A neki opozicioni politički predstavnici potpuno su se usprotivili čak i potpisivanju peticije.

Izabran sa 100 glasova, za smenu potrebno 6.800

Za Srpsku listu, odluka o bojkotu nije toliko izraz političkog protesta, koliko pokušaj da se zaštiti od odgovornosti zbog mogućeg neuspeha opoziva, što bi suštinski legitimisalo sadašnje gradonačelnike. Naime, prema kosovskim propisima, uspeh izbora ne zavisi od cenzusa, ali je istovremeno kriterijum za uspeh opoziva veoma visok: potrebno je da izađe i za smenu glasa 50 odsto plus jedan upisanih birača.

Tako je, na primer, za opoziv sadašnjeg gradonačelnika Leposavića koji je izabran sa 100 glasova, potrebno da glasa bar 6.800 birača. Pritom je u toj opštini, od kada se organizuju kosovski izbori, za srpske kandidate glasalo najviše 7.200 ljudi – i to u daleko povoljnijim političkim okolnostima, iako uz brojne navode o nepravilnostima i višestrukom glasanju. Pored prenaduvanih biračkih spiskova, prema kojima u četiri opštine na severu živi 46.500 birača, problem je i motivacija glasača. „Nema poente učestvovati u sistemu koji vam gazi sva prava i na svakom koraku pokazuje da vas tu ne želi“, kaže nam Dašić.

„Kurtijev spisak“

On sam ne bi ni mogao da glasa, čak i da hoće. Dašić je, naime, samo jedan od stotine građana sa severa Kosova čije porodice strahuju da se njihovi članovi nalaze na, kako kažu, „Kurtijevom spisku za hapšenje“.

Zato Dašić trenutno ne boravi na Kosovu. Porodica veruje da je on na spisku, jer je Policijskom inspektoratu Kosova prijavio da su ga fizički napala petorica kosovskih policajaca.

„U svojih trideset i pet godina ovo je prva kućna slava na kojoj nisam bio. Jedini razlog je, ja verujem iracionalni strah moje porodice da sam od tog incidenta na famoznom ’Kurtijevom spisku’ i da ću završiti u zatvoru kao mnogi Srbi“, kaže Dašić.

Proteklih godinu dana, na desetine građana sa severa Kosova prijavilo je napad službenih lica, ali u većini slučajeva nije bilo raspleta ili je konstatovano da se policija ponašala profesionalno.

Specijalne jedinice Kosovske policije raspoređene su trajno na severu Kosova od februara 2022, a od novembra te godine, kada je oko 2.000 kosovskih Srba na poziv Srpske liste dalo ostavke u kosovskim institucijama, pored Specijalne policije i ona regionalna mahom je sastavljena od policijskih službenika albanske nacionalnosti.

Sever Kosova je od tog trenutka u dubokoj krizi koja se samo produbljuje. Pritom u zvaničnom dijalogu Beograda i Prištine odgovora na krizu – nema.

Povratak u institucije?

Na poziv da se bojkotuje glasanje za opoziv, međunarodna zajednica na Kosovu ne gleda blagonaklono. Njeni predstavnici smatraju da to pokazuje da srpski politički predstavnici neće učestvovati ni na izborima koji bi proistekli iz eventualno uspešnog glasanja za opoziv.

Vlada Kosova takođe negoduje zbog odluke i navodi da je ona orkestirana iz Beograda. I dok se na Beograd gleda kao na destabilizujući faktor, od drugih aktera iz srpske zajednice na Kosovu očekuje se više konstruktivnosti. Srbe je, međutim – iako mnogi od njih smatraju da je izlazak iz institucija bio greška – teško ubediti da je probleme koji su nastali uprkos tome što su bili u institucijama, moguće rešiti bezuslovnim povratkom u iste te institucije.

„Srbi su izgubili politička prava, Priština i Kvinta su izgubili poverenje Srba u bilo kakvu pravdu unutar kosovskog sistema, dok albanski narod nije dobio ništa od toga što Srbi žive lošije“, ocenjuje Igor Dašić iz Zvečana.

U takvim okolnostima, bar kada je sever Kosova u pitanju, povratak kosovskih Srba u politički život Kosova za sada nije na vidiku.