"Severu Kosova preti humanitarna kriza": Kako sagovornici Danasa iz Severne i Južne Mitrovice vide izlazak iz aktuelne krize? 1foto EPA/Đorđe Savić

Jučerašnje obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o situaciji na Kosovu i Metohiji obeleženo je porukama kritike Euleksu i međunarodnoj zajednici, od koje je tražio da reši problem sa “svojim čedom” – Aljbinom Kurtijem.

I Kurti i Vučić čvrsto drže svoje pozicije. Međunarodna zajednica do sada je pokazala da nema preterano efikasne mehanizme da obe strane privoli vraćanju onom toku dijaloga koji je započet usmenim prihvatanjem evropskom predloga za sporazum o normalizaciji u Briselu i Ohridu.

Situacija je takva da su sve češći incidenti i hapšenja Srba na severu Kosova i Metohije, koje Priština i direktno sam Aljbin Kurti optužuju za učešće u različitim neredima. Uhapšeni su i pripadnici Kosovske policije koji su, po navodi zvaničnog Beograda, zašli na teritoriju centralne Srbije. Dok Beograd tvrdi da je reč o specijalcima KP, iz Prištine se čuju demanti toga, a sve se predstavlja kao “kidnapovanje” pripadnika Kosovske policije.

Za sve to vreme Srbi se i dalje nalaze na protestima u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, tri opštine na Severu Kosova, nastanjene većinski srpskim stanovništvom. Tamo su kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog nasilnog ulaska gradonačelnika albanske nacionalnosti, izabranim na izborima bojktovanim od strane srpske zajednice.

Naši sagovornici iz južnog i severnog dela Kosovske Mitrovice različito gledaju na način na koji bi se smirile tenzije, kao i na ulogu međunarodne zajednice, ali se u jednom slažu – izlaz iz krize trenutno nije na vidiku.

„Poigravanje Kurtija i Vučića“

Univerzitetski profesor iz Južne Mitrovice, Nedžmedin Spahiu, kaže za Danas da ne očekuje da se situaciju u bližoj budućnosti smiri. Govoreći o uhapšeni pripadnicima KP on tvrdi da to nisu specijalci, te da je jedan od njih pred penzijom.

“Što se tiče mesta gde su specijalci uhvačeni bez obzira gde se to desilo kada su bili kindapovani, nema mesta optužbama, budući da to nisu specijalci nego obični policajci i jedan od od njih je par meseci pred penzijom. To je dokaz da oni nisu imali neku zlu nameru, čak i da su ušli na teritoriju Republike Srbije. Ne postoji opravdanje da se oni i dalje drže zatvoreni, pogotovo nakon poziva SAD i EU da oni budu vraćeni kući”.

"Severu Kosova preti humanitarna kriza": Kako sagovornici Danasa iz Severne i Južne Mitrovice vide izlazak iz aktuelne krize? 2
foto: YouTube/Printscreen/Oxygen

Govoreći o pozivu visokog predstavnika EU Žozefa Borelja na sastanak Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću, Spahiu kaže da se dvojica lidera svojim izjavama o odbijanju ili prihvatanju susreta poigravaju s javnošću.

“Što se tiče sastanka u Briselu, to je poigravanje Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija. Kurti je rekao da će kasnije odlučiti da li će ići ili ne, Vučić je sličnu izjavu dao. To su poigravanja koja za cilj imaju da unutrašnja opozicija ne shvati da je sve to dogovoreno”

Situacija se neće, smatra, smiriti ako ne dođe do ozbiljnog predloga međunarodne zajednice za nivo autonomije Zajednice opština sa srspkom većinom koji bi nametnuo da se formiranjem Zajednice istovremeno otvore ambasade u Beogradu i Prištini. Ako toga ne bude, smatra, nastaviće se incidenti i povećanje tenzija.

Predsednik Srbije ponovio tokom jučerašnjeg obraćanja zahteve Srba – ostavke gradonačelnika, prekidanje nasilja i hapšenja koji sprovodi Kosovska policija. Do ovoga će doći tek nakon što bi međunarodna zajednica predložila plan koji bi podrazumevao istovremeno ostvarivanje interesa Beograda i Prištine. Za srpsku stranu to je formiranje ZSO, a za kosovsku otvaranje ambasade Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini, navodi Spahiu.

“Vlada Kosova se plaši da će biti izigrana, da će ostvariti deo koji je u interesu Srbije u nemačko francuskom planu. Zato ovo o čemu govorim se mora istovremeno ostvariti, kako ne bi bilo tenzija”, kaže on.

Vučić očekuje od međunarodne zajednice da reši problem “sa svojim čedom”, a naš sagovornik kaže da jedini mehanizam koji može deeskalirati situaciju je plan koji je izneo.

“Imaju mehanizam ako bi došli do pravedne i pametne realizacije francusko-nemačkog plana. Recimo u tom planu je stajalo da se Srbija ne protivi učlanjenju u međunarodne organizacije, što je prekršeno. Onda smo imali blagu kritiku od strane zapadnih sila, i to je dovelo do toga da Kurti bude neposlušan i da se sukob rasplamsa. To ćemo imati sve dok se ne dođe do predloga koji će dovesti do rešenja i istovremenog ispunjavanja interesa Srbije i Kosova – formiranja ZSO i otvaranja ambasada u Beogradu i Prištini, odnosno dolaska do permanetnog diplomatskog mira, kako u francusko-nemačkom predlogu stoji. Obe strane se plaše da će biti izigrane, a način da se taj strah otkloni je upravo istovremeno ostvarivanje ovih interesa”, ukazuje Spahiu.

"Severu Kosova preti humanitarna kriza": Kako sagovornici Danasa iz Severne i Južne Mitrovice vide izlazak iz aktuelne krize? 3
Glavni most preko Ibra koji spaja Severnu i Južnu Mitrovicu; foto Miodrag Dragojević

Njegov sugrađanin iz severnog dela Kosovske Mitrovice, lider Građanske inicijative “Srpski opstanak”, Aleksandar Arsenijević takođe nije optimističan u pogledu smanjenja tenzija.

„Preti na humanitarna katastrofa“

Arsenijević podseća da su se nakon odbijanja Aljbina Kurtija da se povinuje zahtevima Zapada, mogli čuti navodi o mogućim sankcijama koje bi Kosovo moglo da trpi, ali da se sve, komentariše, završilo „mlakom vodom“.

“Aljbin Kurti je nakon najava sankcija, dobio mlaku vodu, nije se postupilo na pravi način kako bi se sankcije održale. Te sankcije, odnosno kako je Borelj rekao, opomene, ne mogu da trenutno pokažu efekat, već je to moguće u periodu od dva-tri meseca. Mi to vreme nemamo, međunarodna zajednica ako želi da reši situaciju mora da se ubrza. Nama preti humanitarna kriza. Sve je zatvorena, svi alternativni prelazi, građani se boje zbog mogućih tajnih spiskova za hapošenje da odu u južnu Mitrovicu po namernice. Albanski preduzetnici iz straha ne donose namernici na sever i uskoro nam preti humanitarna kriza, koju Aljbin Kurti opravdava hapšenjem kosovskih policajaca”, navodi on.

"Severu Kosova preti humanitarna kriza": Kako sagovornici Danasa iz Severne i Južne Mitrovice vide izlazak iz aktuelne krize? 4
foto: Printscreen/YouTube/Slobodno Srpski

Osvrćući se na samo hapšenje pripadnika Kosovske policije, Arsenijević kaže da oni sami nekada ne znaju gde se tačno nalazi administrativna linija, te da neretko dublje zalaze u teritoriju centralne Srbije kako bi pratili šverc.

Upitan očekuje li da Beograd možda odstupi od svojih zahteva, poručuje da ne postoji mogućnost odstupanja srpskog naroda na severu Kosova koji “pribijen uza zid”.

“Ne postoji mogućnost odstupanja. Srpski narod na severu Kosova je pribijen uza zid. Čak i da je mačka, može da ogrebe. Srpski narod nema po čemu da popusti, ako želi srpska strana da popusti i da Aljbin Kurti napravi baze – nema šta da popusti baze su već napravljenje. Hoće li srpski narod da popusti po pitanju ulaska specijalaca i lažnih gradonačelnika u opštinske zgrade – isto, nema prostora jer je to već učinjeno. Hoće li da popusti oko neformiranja ZSO? Ne može, formiranje ZSO nije ni na vidiku. Hoće li nemo da gleda na hapšenje ljudi i na spiskove i na brojne patrole na severu, duge cevi, ranjavanje? Ne može, to se već dešava. Nema prostora za uzmicanje”, kaže on.

Slaže se sa ocenama da je situacija sada na korak do oružanog sukoba, te dodaje da se između običnih građana Albanaca i Srba osećaju tenzije.

“To je najgore što može da se desi. Kurti je svoju politiku percipirao kao nacionalno. Čujemo stalno priče da su na severu Kosova – Rusi, vagnerovci. Sa ponosom mogu istaći da nijedan kosovski Srbin nije otišao na rat u Ukrajinu, za razliku od Albanaca, koji su i ranije masovno odlazili u Siriju da se bore na strani Islamske republike. Ako Aljbin Kurti govori da je glavni cilj Rusije na Balkanu destabilizacija, upravo je onda on ruski čovek, jer niko nije uspeo da pomeri sedamsto vojnika NATO trupa tokom rata u Ukrajini, do njega samoga”, kaže on.

Lider GI “Srpski opstanak” ne vidi brzi izlazak iz krize, pogotovo što, kaže on, lako može doći do humanitarne krize koje može imati nesagledive posledice.

“Došli smo u situaciju gde se čeka ko će prvi da počne kako bi jedna strana onu drugu optužila za eskalaciju”, mišljenja je Arsenijević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari