Predsednik Kine stiže u Srbiju, zemlju kineskog zamorčića: O poseti Si Đinpinga Beogradu

Si Đinping, koji čak pet godina nije posetio Evropu, odabrao je za svoje desetinacije, prilikom aktuelne turneje, Francusku, Srbiju i Mađarsku.

Prema mnogim tumačenjima, poseta Parizu i susret sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon Lajen, bila je mnogo teža za razliku od onih koji slede – Beograd i Budimpešta.

Susret sa Makron i Ursulom fon Lajen usledio je nakon susreta i razgovora sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, a obeležila su ga opet politička pitanja u vezi sa ratom u Ukrajini, prvenstveno zbog podrške Kine Rusiji, ali i upozorenja o tome da Kina mora da poštuje fer konkurenciju u međusobnoj trgovini sa EU.

Srbija i Mađarska smatraju se, s druge strane, u Zapadnom svetu, zemljama zamorčićima Kine, u kojima, s obzirom na karakter vladara, kako ih kvalifikuju – autokrata Viktora Orbana i Aleksandra Vučića – vlada gotovo kolonijalno, koristeći svaku priliku da preko te dve države ima veći uticaj na Evropu i ostvari što veći profit.

„Tajvan je Kina“, „Kosovo je Srbija“

Imajući u vidu dobre odnose Rusije i Kine kao i podršku koju Kina daje Srbiji u vezi sa Kosovom, ne čude reči kojima je, pre par dana, obeležio iščekivanje kineskog predsednika Aleksandar Vučić – Tajvan je Kina.

Podsetimo i da kineski predsednik dolazi u Beograd šest meseci nakon što je Vučić boravio u Pekingu kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine a koji bi trebalo da stupi na snagu u julu.

Prema tumačenjima upućenih u odnose dve zemlje, činjenica da kineski predsednik dolazi na dan kada je NATO bombardovao ambasadu Kine u Beogradu, on želi da pošalje poruku da odnosi te države sa Zapadom uopšte nisu na dobrom nivou.

– Ovo je druga poseta kineskog predsednika našoj zemlji u manje od 10 godina i, s obzirom da on nije preterano sklon putovanjima u Evropu, to zaista predstavlja izuzetak – kaže za Danas Miljan Mladenović, istraživač “Novog trećeg puta”.

Sa druge strane, dodaje, odabir Srbije pored Francuske i Mađarske ne treba puno ni da čudi.

– Nakon što je nedavno nemački kancelar Olaf Šolc boravio u Kini, nastavak razgovora sa Makronom je logičan nastavak komunikacije sa ključnim državama unutar Evropske unije. Pored Francuske, treba napomenuti da Mađarska i Srbija predstavljaju najbolju ulaznicu Kini na evropsko tržište – Mađarska kao najznačajniji, a u poslednje vreme sve više liči i na jedinog otvorenog partnera za saradnju, i Srbija kao najveći evropski partner van EU. Obe države otvorene su za kineske investicije i kredite za infrastrukturne projekte, a ekonomsko i političko vezivanje za Kinu omogućava i smanjenje zavisnosti od EU država – ističe sagovornik Danasa.

Poseta kineskog predsednika – hranjenje antievropskih birača u Srbiji

U političkom smislu, dodaje, ovu posetu kineskog predsednika pre svega treba posmatrati kroz dve prizme: to će biti prilika za hranjenje antievropski orijentisanih birača u Srbiji kojima Si Đinping uz Putina i Orbana spada u omiljene svetske lidere, kao i prilika da se Evropskoj uniji pokaže da Srbija ima i druge mogućnosti.

Trenutak posete, ističe dalje, posebno je planiran s obzirom na godišnjicu bombardovanja kineske ambasade, što će dodatno podgrejati već prisutan antizapadni sentiment – zaključuje sagovornik Danasa.

Analitičari, inače, ocenjuju da Si Đinping posetom Srbiji želi da pokaže da Kina i dalje ima snažan uticaj u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Dve zemlje približava politika Srbije – vojna neutralnost i neusklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom u odnosu na Kinu i Rusiju, kao i zajednički stav prema pitanju teritorijalnog integriteta.

Američka agencija Asošiejted pres tako piše da će Si Đinping veći deo petodnevne evropske turneje „provesti u dve male zemlje sa autokratskim liderima koje se smatraju prijateljskim prema Kini i bliskim ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, u regionu koji Peking koristi kao uporište za ekonomsko širenje u Evropi“.

– Kina je priznata globalna ekonomska sila po mnogim parametrima, ona je tehnološka i finansijska sila, ali iznad svega izvozno orijentisana ekonomija koja izuzetno zavisi od globalnog tržišta SAD i Evrope na koja otpada dve trećine kineske trgovine sa svetom (po oko 900 milijardi dolara godišnje razmene). Zaista ništa ne može supstituisati ta dva tržišta u kineskoj trgovini sa svetom, ni BRIKS kao celina, ni pojedine članice (Rusija, Indija, Brazil), ni globalni jug. Kina je svesna da njen izvoz zavisi od političkih odnosa sa SAD i EU – kaže za Danas bivši diplomata Srećko Đukić.

On podseća da su jesenas Si Đinpinga i Džozef Bajden razgovarali u Filadelfiji, odnosno da tekuća poseta Si Đipinga Francuskoj, EU, potvrđuje da ona neguje partnerski dijalog.

Kako Kinu privoleti evroameričkom gledanju na rat u Ukrajini?

– Naravno da u prvi plan posete izbijaju politički aspekti, pre svega kako Kinu privoleti evroameričkom gledanju na ruski rat u Ukrajini, kako da zauzme angažovaniji stav na liniji rezolucija GS UN, da napusti u krajnjoj liniji čvrstu prorusku poziciju, i kako da obezbedi svoje krupne ekonomske interese koje ne može na trecoj strani dostići. Tome je uostalom bila posvećena nedavna poseta Antonija Blinkena Pekingu, u krajnjoj liniji i prošlomesečna poseta nemačkog kancelara Šolca, a u jesen prošle godine i Makrona Kini – objašnjava sagovornik Danasa.

Pred Kinom su velike i važne ponude, dodaje, one se ne mogu odbiti, iz njih stoje krupni poslovi koji jedino mogu pogurati posustalu i padu sklonu kinesku privredu.

– Na drugoj strani šta joj nudi Rusija? Neku vrstu participacije u besmislenim ratu u koji se upustila, sankcije, izolaciju, zavrtanje investicija, zatvaranje tržišta. „Bezgranicna saradnja“ na koju su se Putin i Si zavetovali nalazi se pred velikim ispitom pred njihov najavljeni junski sastanak. Putin je za odnose sa Kinom govorio da je „samo nebo granica“. Si može nesumnjivo mnogo da uradi na planu rešenja „ukrajinske krize“, kako Kinezi nazivaju rat u Ukrajini – smatra Đukić.

Francuska i Makron su izabrani za posetu Sija, naglašava, kao mesto odakle se emituju najvažnije evropske poruke i pogledi na budućnost, kao mesto koje Evropu predvodi u najtežim godinama iskušenja i oseke američkog liderstva.

Srbija je kineski ogledni poligon

– Si Điping je odabrao da Francusku posetu dopuni posetom Srbiji i Mađarskoj, zemljama „kineskim zamorčićima“ u Evropi, gde se Kina najviše uklinila. Posebno se to odnosi na Srbiju koja je bukvalno postala kinesko zamorče u Evropi. Nema takvog drugog primera, nema ni jedne zemlje koja je postala kineski ogledni poligon za njene tehnologije, za kredite i kineske firme koje bukvalno sve i svašta grade, direktnom pogodbom, bez tendera, daleko od očiju javnosti, nema mesta gde se instalirane tolike kineske prljave tehnologije, u bescenje daje bakar i zlato, gde zaduživanje raste kao na kvascu, gde niko ne misli kako će se to vracati. Tipičan odnos kolonozatora i kolonije, umesto evropske obavezne transparentnosti – smatra Srećko Đukić.

Podsetimo, uoči sastanka sa Si Đinpingom, Emanuel Makron je optužio Peking da „ne poštuje pravila međunarodne trgovine“. Istovremeno, on je ukazivao na to da je „koordinacija sa Kinom o velikim krizama u Ukrajini i na Bliskom istoku apsolutno odlučujuća“. Makron je istakao da je „evropsko-kineski dijalog potrebniji nego ikad zbog međunarodne situacije“.