Šib: Šolc nije doneo nikakve nove uslove, katalog obaveza je jasan

Ambasador je, gostujući u emisiji „Iza vesti“ na TV N1, naveo da je glavna poruka nemačkog kancelara tokom skorašnje posete bila da mu Zapadni Balkan leži na srcu, da predstavlja prioritet za Berlin.

Naglašava da Olaf Šolc Srbiji nije doneo nikakve nove uslove. Sada je u prvom planu da se nastavi rad na procesu normalizacije, a priznanje – to pitanje se u ovom trenutku ne postavlja, postaviće se kad ceo proces toliko odmakne, dodao je.

Govoreći o zahtevu za sankcijama Rusiji, Šib kaže da se od Srbije, kao kandidata za članstvo u EU, očekuje da se pridruži odluci Unije.

Iz EP stižu poruke – ili hitno uvedite sankcije ili zastoj u evrointegracijama, a i dalje odzvanjaju poruke kancelara Olafa Šolca tokom nedavne posete – ili sankcije i priznanje Kosova ili ništa od EU.

Nemački ambasador kaže da je dobro što je savezni kancelar bio ovde u regionu i u poseti Beogradu, sa određenim porukama. „Najvažnija poruka, kao prvo, je bila ta da nam Zapadni Balkan leži na srcu i da uživa prioritet za Berlin… I da želimo da Zapadni Balkan i Srbija postanu deo EU – u trenutku kada Srbija bude za to spremna i kad ispuni odgovarajuće uslove. To je bila njegova glavna poruka“, kaže ambasador Šib.

Navodi da se čudi raspravama u medijima, s obzirom na to da je savezni kancelar i sam rekao u Beogradu da to (što je naveo) nije neka nova pozicija Nemačke vlade.

„Sada je reč o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, ali kada jednog dana dođe do članstva u EU – onda je teško zamislivo da pristupe zemlje koja jedna drugu ne priznaju ili nisu priznate. Na kraju krajeva, to je činjenica. Ali, o tome u ovom trenutku nije reč – sada je reč o normalizaciji, procesu normalizacije i tu još ima puno posla koji je potrebno uraditi. A to pitanje priznanja će se postaviti jednog dana kad se bude postavilo. Sada je u prvom planu reč o tome da se nastavi rad na procesu normalizacije. Naša preporuka bi bila da se ta uzbuđenja o tim navodno novim uslovima, ne uzimaju kao predtekst kako bi se popustilo sa naporima… To je savezni kancelar jasno rekao – sada je reč o malim koracima, malim uspesima kako bi se taj proces unapredio. Imamo utisak da je sada prava prilika da se ostvari nekoliko malih uspeha i zato poziv i jednoj i drugoj strani da budu konstruktivne i da te korake realizuju“, rekao je gost emisije Iza vesti.

„Od kandidata očekujemo da se pridruži sankcijama“

Na pitanje da li su računali da ako kažu „uvedite sankcije i priznajte Kosovo“, da će Vučić biti posebno inspirisan da uvede sankcije, odgovorio je – „na temu priznanja – kao što sam rekao, to pitanje se u ovom trenutku ne postavlja, postaviće se kad ceo proces toliko odmakne“.

Reč je o tome, kaže Šib, da je neophodno da se napad na Ukrajinu zaustavi što je brže moguće. A EU i njene članice su se dogovorile da uvedu sankcije i nateraju ruski režim da smiri taj rat, jer taj rat mora da prestane. Ideja je da sankcije uputimo onima koji su odgovorni za rat, a da se što je više moguće isključi rusko stanovništvo. Srbija hoće da postane članica EU, i to je ono što mi podržavamo. EU je donela odluku da uvede sankcije kako bi se rat zaustavio, a od kandidata za članstvo očekujemo da se tom pridruži“, naveo je.

Upitan koliko Srbija ima vremena da razmišlja o tome koji će potez da povuče, kad su u pitanju sankcije Rusiji, Šib navodi da o tome nema šta da kaže, jer je to, na kraju krajeva, stvar ovdašnje vlade. „Načelna očekivanja mislim da smo vrlo jasno formulisali“, dodao je.

Na pitanje da li su sankcije, koje su kazna i vrednosti EU, u ovom kontekstu, u istoj ravni, Šib navodi da bi se pre moglo reči da su one instrument kojim se pokušava doći do okončanja rata, „jer se sada vrednosti za koje se zalaže EU gaze nogama i krše“ i da evropske zemlje samo žele da to spreče.

To je instrument za to da se mirnim putem okonča rat, kaže Šib koji dodaje da su ti potezi bolni i za one koji su uveli sankcije. Navodi da to sve donosi velike izazove i Nemačkoj i nemačkoj privredi. Zato je važno da se uzajamno po tom pitanju podržavamo i to je savezni kancelar formulisao ovde, kaže ambasador. Dodaje da je kancelar „snažno zainteresovan i voljan da se zajednički pronađu rešenja kako ćemo se ophoditi prema temi energetike“, kako bi energetska stabilnost i ovde, u Srbiji, bila obezbeđena, predstojeće zime.

Upitan o gasnom aranžmanu Srbije sa Rusijom, ambasador kaže da su to primili k znanju i da prate razvoj toga. „Pa i Nemačka, kao što znate, i dalje energiju uzima od Rusije i Nemačka je u situaciji da vidi kako prema tome da se ophodi, kako da prevaziđemo tu zavisnost, s tim što je nemoguće da se to dogodi od danas do sutra“, kazao je.

Na pitanje da li je poseta bila uspešna, jer u javnosti i u komentarima provejava utisak da se ništa nije dogodilo – da je kancelar rekao šta je imao da kaže, da je Vučić rekao „neću“ – ambasador nema dileme: „Sasvim sigurno je bila uspešna  i vrednost je, sama po sebi, što je kancelar, relativno kratko pošto je stupio na dužnost, došao u region, doneo određene poruke, ponude formulisao i dao signal da smo voljni da pojačano sarađujemo u oblasti energetike, klime… Kancelar je bio u poziciji da stvori sliku u regionu. Ova poseta ne može biti neki veliki proboj, ali je važan signal“, ocenjuje ambasador.

Da li je Berlinski proces „zamena“ za članstvo?

On prenosi da nemačkom kancelaru „snažno leži na srcu“ Berlinski proces i regionalna saradnja. Najavio je, podseća Šib, da će doći do samita u drugoj polovini godine, i „to se sada konkretno i priprema“. „Namera kancelara je bila da pristupnom procesu da novi elan, da kandidati pojačaju svoje napore, što je rekao i sam predsednik Vučić koji je naveo da će Srbija napore u oblasti pravne države intenzivirati. Poseta saveznog kancelara je dovela do toga da je rečeno – sada ćemo jače da se trudimo“, konstatuje Šib.

Na pitanje da li je Berlinski proces zemljama regiona zamena za članstvo u EU, kaže da nije. Navodi da se radi o inicijativi koja treba da olakša zemljama regiona put ka EU „na taj način što će se potencijalni kandidati za članstvo bolje ekonomski integrisati“. „I to će za njih biti lakše – kako bi se snašli na unutrašnjem tržištu EU. U Berlinskom procesu nije pitanje samo ekonomska integracija, važna tačka je i pomirenje. Ubrzaće i olaškaće proces pristupanja, to je podrška kako bi se brže stiglo u EU“, dodao je.

A šta se to čuje od Makrona?

Na konstataciju da čujemo Šolca koji navodi – želimo Zapadni Balkan što pre da se priključi, a onda, na drugoj strani čujemo i Makrona koji navodi – ne želimo vas, Šib kaže da ne može da tumači šta je rekao francuski predsednik.

„Ja samo znam da vas mi hoćemo. Imamo predsedavajućeg EU – Francusku, i biće konferencija o tome. Postoji zajednička linija i politika proširenja. Što se Srbije tiče, postoji ta nova metodologija, a signali su ti da vas hoćemo, upravo u ovim vremenima, a važno je da proces pristupanja bude revitalizovan i da se ubrza i tu ne vidim neke razlike između različitih glavnih gradova Evrope“, naveo je.

„Sve zavisi od samih kandidata“

Grčki premijer Kirjakos Micotakis izjavio je u Solunu na samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) da bi 2033. godina trebalo da bude rok za pristupanje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

„Imamo probleme sa tim datumima… Zavisi od kandidata za članstvo – u njihovim je rukama koliko će im biti potrebno da ispune sve te uslove“, kaže na to Šib i dodaje: „To može, naravno, mnogo brže da bude, ako se i kada se ispune uslovi… I zato ne stavljamo neke veštačke datume i godine, to neće doneti neku korist, već je jasan katalog obaveza koji mora da se odradi. Ta evropska perspektiva Srbije je u Evropskom savetu 2003. potvrđena, a 19 godina je prošlo, sve zajedno to traje predugo, pristupni pregovori traju već od 2014. i to dugo traje – i to nam je jasno. I to je bila isto poruka saveznog kancelara – da to mora da se ubrza. Ali na kraju krajeva, to sve zavisi od samih kandidata. Jednostavno je –  što se brže budu pripremali i što snažnije budu neophodne reforme sprovodili, utoliko će i brže biti učlanjenje“, naglasio je.

Ovde smo kako bi svom snagom podržali Srbiju, a na kraju će sve zavisiti od političke volje, reformske volje kandidata za članstvo, istakao je sagovornik N1.

Napredovati sa pomirenjem u regionu

Ambasador Šib uskoro završava svoj mandat u Beogradu. Napuštam zemlju sa vrlo pozitivnim utiscima, kazao je.

Podsetio je da je poslednjih nekoliko meseci bilo dosta sastanaka predstavnika dve zemlje, da je došao kancelar, da su više puta nemački ministri dolazili, da je predsednik Vučić bio u Berlinu, da su brojni poslanici Bundestaga bili u poseti…

Izrazio je želju za pomirenjem – da se u regionu po tom pitanju više napreduje, da se stvori bolje međuusobno razumevanje. To su još neke stvari koje još nisu urađene kako treba i ako se napreduje sa međusobnim pomirenjem, mislim da ćemo i sa svim drugim procesima brže napredovati, zaključio je nemački ambasador.