SIGMA: U četiri od šest oblasti reforme javne uprave Srbija postigla dobre rezultate

Najveći napredak postignut je u oblasti pružanja usluga i elektronske uprave, a kao slaba tačka reforme, u novom Izveštaju SIGME koji je objavljen nakon pet godina, navedeno je upravljanje ljudskim resursima.

„Stanje u Srbiji je solidno, ali još uvek ima mnogo toga da se uradi da bi administracija stvarno bila spremna za članstvo u EU i da bi građani i preduzetnici sa tim stanjem bili zadovoljni“, kazao je agenciji Beta direktor SIGMA-e Gregor Virant.

Kako je naglasio,“upravljanje ljudskim resursima ocenjeno je kao slaba tačka, jer je najveći problem u tome što je većina najviših menadžera u državnoj upravi, najviših rukovodilaca praktično stalno u položaja vršioca dužnosti“.

Precizirao je da na tim položajima nema ljudi koji su izabrani po propisanoj proceduri i postavljeni na položaj za trajanje jednog mandata.

„To je veliki problem. Na primer to da je broj prijavljenih kandidata za pojedina radna mesta u državnoj službi relativno nizak“, rekao je Virant.

Naglasio je da veliki problem predstavlja i zastoj u radu u upravnom sudu.

„Ako vi niste zadovoljni jednom odlukom državne uprave, smatrate da je ta odluka nezakonita, vi možete da se žalite upravnom sudu, ali upravni sud ima velike zaostatke i vi ćete čekati na primer dve godine na rešenje vašeg predmeta“, kazao je Virant.

Srbija se, prema njegovim rečima, u odosu na prethodni izveštaj, izdigla iznad proseka u regionu i u upravljanju javnim finansijama, a SIGMA je posebno istakla napredak Državne revizorske institucije (DRI), koju je EU tokom deset godina podržala sa dva miliona evra.

„DRI u Srbiji je jedna profesionalna institucija koja ima po zakonodavstvu i u praksi relativno visok stepen nezavisnosti i ono što je zanimljivo, njene se preporuke poštuju“, kazao je Virant i dodao da je to „ostrvo odličnosti“ u sistemu javne uprave.

Podsetio je i da je EU zainteresovana da svaka nova članica ima administrativni aparat koji ima kapacitet da sarađuje u procesu pripreme, odnosno formulisanja politika EU, i koji je sposoban da izvršava evropske politike, jer EU nema aparat za izvršavanje njenih propisa već to rade sudovi i državne uprave država članica.

On je precizirao i da standardi, koje bi države kandidati za članstvo u EU trebalo da dostignu u dobrom upravljanju, podrazumevaju i da je proces stvaranja zakona i podzakonskih propisa kvalitetan, da su ti propisi zasnovani na činjenicama, te da se uprava konsultuje sa onima na koje će ti zakoni da utiču.

Dodao je da je važno i upravljanje javnim finansijama, odnosno planiranje budžeta, koji treba da bude zasnovan na kvalitetnim javnim ekonomskim podacima, a da javne nabavke osiguravaju da se za najmanju moguću cenu dobije najveći mogući kvalitet.

Ukazao je i da je reforma javne uprave jedan od zadataka na putu Srbije ka EU, a teži se upravi koja zapošljava profesionalce na osnovu njihovih znanja, veština i kompetencija, a ne na osnovu drugih kriterijuma.

Virant je istakao da građani i privreda sa dobrom upravom dobijaju brze i kvalitetne usluge koje su jednostavne i koje im oduzimaju manje vremena i novca, kao i propise koji nisu puni birokratskih prepreka već su jednostavni i razumljivi.

U kompletnu reformu javne uprave iz evropske kase slilo se 200 milona evra, a postoji i diretna budžetska podrška koja se Srbiji od 2016. godine sukcesivno uplaćuje.

Izveštaj SIGMA-e, koji pokazuje da li je država spremna za članstvo u EU u oblasti javne uprave, ulazi u godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku.