Da li se Srbi iseljavaju sa severa Kosova i Metohije? Zvaničnih podataka o kretanju stanovništva nema. Funkcioneri DS i NDS Goran Bogdanović i Marko Jakšić tvrde da problem postoji i da ga treba što pre rešiti. Isto mišljenje zastupa i bivši narodni poslanik u Skupštini Srbije Dragiša Đoković.


Goran Rakić, gradonačelnik severne Mitrovice, koja se nalazi u sistemu lokalne uprave samoproglašene kosovske države, „odgovorno tvrdi da iseljavanja sada nema, niti ima razloga za to, jer stanovništvo sa pravom veruje iskrenom, otvorenom i posvećenom pristupu državnog rukovodstva po pitanju KiM, za razliku od vremena kada su o sudbini našeg naroda odlučivali Goran Bogdanović i vlada njegove tadašnje DS“.

Polemika

Polemiku o (ne)iseljavanju sa severa KiM otvorio je Rakić, negirajući preko agencija komentar Gorana Bogdanovića u Danasu povodom govora premijera Aleksandra Vučića na obeležavanju 100 dana vlade u kome bije bilo ni reči o južnoj pokrajini.

– Siguran sam samo da doseljavanja nema, a sve drugo je moguće. Goran Bogdanović bi morao da zna kakve je temelje ostavio, na kojima se sada sve ovo dograđuje. Nemam podatke o iseljavanju, ali činjenica je da svi dobri učenici upisuju fakultete van Kosova, a oni koji tamo već studiraju, ne vraćaju se, jer na KiM ne mogu da nađu posao. To je iseljavanje na odloženo. Otpuštenje zaposlenih i srpske policije i sudstva je potencijalan vid iseljavanja. Ovde je Republika Srbija jedini poslodavac, i u situaciji kad se preti otpuštanjima u srpskoj lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima, uz nepostojeću vlast zajednice srpskih opština, ljudima se čini da nema budućnosti. Ovde se kaže da „glad čoveka i na krvnička vrata natera“ – kaže za Danas Dragiša Đoković, bivši poslanik DSS, potom i DS u četiri mandata u Skupštini Srbije, koji se sada u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja vodi kao nezaposlen.

On napominje da je „dodatnu nesigurnost i napetost unelo i uklanjanje barikade na glavnom mostu na Ibru u severnom delu Kosovske Mitrovice“. Prema njegovim rečima, „svakome ko ima i malo mozga jasno je da je reč o dogovoru o dva-tri koraka – najpre se ukloni barikada, postave se žardinjere, onda se o njima pregovara, pa se i one uklanjaju“.

– Za poslednjih godinu dana samo bolnicu u severnom delu KM, u kojoj ja radim, napustilo je desetak lekara. To je samo mali primer iseljavanja. Broj đaka upisanih u škole rapidno opada, iako kosovski Srbi imaju najveći natalitet među svim Srbima na celoj planeti. Sve je to posledica Briselskog sporazuma, koji je oličenje predaje KiM, postavljanja klasične granice između Kosova i ostatka Srbije, čime je stanovništvo odvojeno od matice – izjavio je za Danas Marko Jakšić.

Prema njegovim rečima, „pitanje je koliko je Goran Rakić kompetentan da govori o situaciji na severu KiM, jer je predstavnik tuđe države“.

– Bez namere da branim Bogdanovića, čiji sam bio kritičar dok je bio na vlasti, činjenica je da Srbi sada mnogo više napuštaju ove prostore nego u Bogdanovićevo vreme. Potpuno je razumljivo da premijer Vučić u svojim ekspozeima i govorima ne pominje KiM, jer je on autor Briselskog sporazuma i šta god da kaže ne može da izbegne činjenicu da je reč o predaji teritorije – dobili smo granicu, održani su kosovski izbori, policija i sudovi predati su u ruke Prištine – ističe Marko Jakšić.

Skretanje pažnje Vladi

Goran Bogdanović, bivši ministar za KiM, objašnjava za Danas da „nije imao nameru nikog da proziva, nego da skrene pažnju Vladi Srbije i javnosti na problem“.

– Na severu, kao i u drugim delovima KiM veći je odlazak nego povratak Srba. Nikog nisam krivio, niti prozivao zbog iseljavanja, pa ni Pokret socijalista, kome Rakić pripada, ali iz njegovog nervoznog saopštenja dalo bi se zaključiti da nešto ne ide onako kako bi neko hteo. Moja ideja bila je da animiram vladu koja kao i premijer Vučić nema prave informacije, jer sa terena dobijaju poluinformacije i štimovane izveštaje – kaže Bogdanović.

On podseća da se „i šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka zataškavalo šta se na KiM događa, iako je tada bio najveći talas iseljavanja“, kao i da je „vlast i uoči sukoba 1999. ućutkivala Srba sa KiM koji su upozoravali da se Albanci naoružavaju“.

– Sada svi znaju da Albanci više ne agituju da zidaju kuće u Brđanima, nego formiraju fondove za otkup srpskih kuća u severnom delu Kosovske Mitrovice. Samo primer policajaca otpuštenih iz MUP Srbije koji su iz egzistencijalnih razloga morali da odu sa KiM govori da iseljavanja ima – upozorava Bogdanović.

Slučaj bivših MUP-ovaca

Danas je ranije, pozivajući se na izjave otpuštenih pripadnika MUP Srbije sa KiM, objavio da njih 700 koji su ostali bez posla traže od Upravnog i Ustavnog suda Srbije ocenu zakonitosti uredbe Vlade Srbije na osnovu koje im je krajem 2013. prekinut radni odnos i ostavljena mogućnost da odu u prevremenu penziju. Neki od njih zaposlenje su našli van Kosova.

– Nema ni pomena o iseljavanju, Srbi se čak vraćaju iz centralne Srbije gde nisu imali adekvatne uslove za život. Policajci nisu otpušteni. Svi su penzionisani i integrisali u KPS – kategoričan je Goran Rakić, gradonačelnik severne Mitrovice.

Rosić je, pozivajući se na podatke direktora OŠ „Sveti Sava“, rekao za Danas da su u ovoj školi prvi razred 2013. upisala 94, a 2014. 92 đaka, dok se u predškolskoj ustanovi u severnom delu Mitrovice broj upisane dece sa 165 u 2013, povećao na 190 u ovoj godini.

Na pitanje da li se bezbednosna situacija pogoršala posle uklanjanja barikade, gradonačelnik Rosić odgovara da „to nije bila barikada da bi se sprečio prelazak Albanaca iz južne Mitrovice, nego prepreka iz straha za život Srba u severnom delu grada“. On ističe da je ta „prepreka uklonjena postavljanjem „Parka mira“, koji predstavlja ruku pomirenja Albancima“.

Iako se u Briselu u septembru nastavljaju pregovori o sudbini žardinjera koje omogućavaju samo pešački saobraćaj preko mosta, Rakić kaže da je na poslednjim briselskim razgovorima o ovoj temi odlučeno da park za sada ostaje, a da će se proveriti statika mosta. On podseća da je pitanje pešačkih zona u nadležnosti skupštine opština i negira saopštenje Vlade Kosova da je na pregovorima 22. juna u Briselu bio u njihovoj delegaciji koju je predvodila potpredsednica kosovske vlade Edite Tahiri.

Uslovljavanje i izjašnjavanje

– Pokret Samoopredeljenje uslovio je ulazak u novu Vladu Kosova sa postizbornom koalicijom DSK, AZBK i Inicijative za Kosovo preuzimanjem vođenja pregovora sa Srbijom. Dardan Molikaj, generalni sekretar Samoopredeljenja, izjavio je juče da je to jedan od pet zahteva na koji Pokret nije dobio pozitivan odgovor stranaka iz opozicione koalicije, koja je, prema njegovim rečima, do sada „prihvatila zahteve da se oceni način vođenja briselskih pregovora, da sporazume oceni Venecijanska komisija i da se započne dijalog sa kosovskim Srbima“. Dan ranije DSK je pozvao Samoopredeljenje da se odluči da li će sa opozicionom postizbornom koalicijom ili sa Tačijevim DPK.

Kontinuitet

Na pitanje zbog čega u saopštenju kritikuje celokupnu politiku DS na KiM, kad su je SNS-SPS vlasti nastavile i potpisale Briselski sporazum na osnovu kog je kao Srbin postao gradonačelnik novoosnovane opštine severna Mitrovica u sistemu lokalne samouprave samoproglašene kosovske države, Rakić odgovara da mu cilj nije bio da kritikuje politiku demokrata, nego Bogdanovićevu izjavu o iseljavanju. „To ne mogu da komentarišem. Nisam ja potpisao Briselski sporazum. Mi smo samo poslušali našu vladu. Nisam prvi Srbin gradonačelnik, nego poslednji gradonačelnik koji je dobio poverenje da vodi opštinu, ostali su ranije izabrani – kaže Goran Rosić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari