Sikimić: Agencija za sprečavanje korupcije u 2018. podnela 16 krivičnih prijava

Nadležnim tužilaštvima i drugim državnim organima podneteo je 13 izveštaja zbog postojanja osnovane sumnje da su funkcioneri, čija je imovina bila predmet provere, izvršili neko drugo krivično delo”, rekao je Dragan Sikimić, direktor Agencije za sprečavanje korupcije podnoseći izveštaj o radu ovog nezavisnog državnog organa za prošlu godinu.

Poslanici vladajuće većine, ali i deo opozicije koji se nakon bojkota vratio u parlament smatra da je izveštaj dobar i da ga treba podržati.

Sikimić je naveo da je prošle godine bio visok procenat postupanja funkcionera, 93,3 odsto, po rešenjima Agencije kada je reč o sukobu interesa.

„Povećan je broj zahteva funkcionera za davanje mišljenja o sumnji u postojanje sukoba interesa. Broj zahteva je u odnosu na 2017. godini veći za 87,8 odsto, što je rezultat obuka koje Agencija sprovodi. Većina funkcionera uvažila je odluke Agencije i data mišljenja, ali je primećen manji broj slučajeva na nižem nivou vlasti da se odluke Agencije o razrešenju funkcionera ne poštuju”, naveo je Sikimić i dodao da funkcioneri na nižem nivou kao razlog navode da su oni utvrdili da nema sukoba interesa, a za to je nadležna isključivo Agencija.

Prema njegovim rečima to ne doprinosi dodatnom unapređenju vladavine prava.

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije obavestio je parlament da od marta ove godine Srbija nije više među državama koje se nalaze u „globalno nezadovoljavajućem režimu“ u smislu usklađenosti sa preporukama GREKO – antikorupcijsko telo Saveta Evrope. Naroičito je istakao saradnju sa Evropskom Unijom i kolegama iz Italije i Španije.

Alekasandra Tomić, članica SNS-a i predsednica Odbora za finansije navela je da je zbog transparentnosti rada, Agencija najaviše izložena sudu javnosti.

“Ako mi poslanici nemamo problem sa tim da se objavi kontrola naše imovine, onda bi ta obaveza trebalo da važi i lokalne funkcionere. U prošloj godini obavljena je provera imovine 317 funkcionera, a sedam funkcionera bili su predmet vanredne provere. Pokrenuto je 186 postupaka, jedan protiv ministra, jedan protiv savetnika predsednika Republike, 76 protiv sudija, osam protiv tuižilaca, dva protiv državnog sekretara, osam pomoćnika, 34 predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora, 19 direktora i protiv jednog rektora. Na lokalnom nivou pokrenuto je 116 postupaka od kojih četiri protiv gradonačelnika, 12 načelnika, 34 članova veća i 18 predsednika opštine“, navela je predsednica skupštinskog Odbora za finansije, napominjući da je za ovako odgovoran posao Agencije opredeljeno 364 miliona 266.000 dinara.

Aleksandar Stevanović, poslanik Stranke moderne Srbije naveo je da ne postoji ni jedan razlog da izveštaj o radu Agencije ne bude usvojen, jer tačno odražava šta je rađeno u proteklom periodu, koliko je postupaka sprovedeno, koliko novca potrošeno i to na transparentan i detaljan način.

“Međutim za borbu protiv korupcije treba mnogo više od vašeg rada, a to je saradnja između različitih organa ove zemlje. Treba znati da nijedna država nije iskorenila korupciju i nećete naći siromašnu državu u kojoj je iskorenjena korupcija i bez rasta plata neće biti smanjena korupcija“, naveo je Stevanović.

Muamer Zukorlić, poslanik Stranke pravde i pomirenja naveo je da je korupciju nemoguće eliminisati, potpuno neutralisati, ali uspešne države tu korupciju svode na minimum.

Navodeći primere korupcije u opštinama u Sandžaku, on je ukazao da se prijave za koruptivna dela iz nekog razloga čuvaju u fiokama.

Milorad Mirčić, iz SRS, primetio je da se država oglušila o preporuku Agencije pa je izabrala Sinišu Malog, ministra finansija na čelo komisije koja treba da spreči pranje novca, i to uprkos onome što je radio je u Agenciji za privatizaciju.

“Kada je u pitanju korupcija imamo danas jasne primere u oblasti zdravlja i obrazovanja. Nemojte da živimo u zabludi“, rekao je Mirčić.

Radikali su konstatovali da smo duboko koruptivno društvo i da bi vlast trebalo da prestane da se bavi periodom korupcije prethodnog režim, već da počne da se bavi aktulenim dešavanjima.

Oni su kao primer naveli ugovor sa američkom firmom Behtel, a pitali su i zbog čega niko nikada nije ispitao imovinu bivšeg ministra finansija Božidara Đelića koji je na početku mandata spavao u tekinom stanu.

Međutim, za razliku od radikala, naprednjaci su fokus rasprave ipak vraćali na bivši režim, pre svega Dragana Đilasa, a njima se tokom rasprave pridružio i Vladimir Marinković, poslanik Ljajićeve SDPS koji je rekao da se protiv “najboljeg među nama Nebojše Stefanovića vodi hibridni, iako je on na čelu MUP-a uradio mnogo više od drugih ministara.

“Smeta im što MUP ima dobre rezultate, što Srbija vodi računa o svojim interesima i što nam niko ne diktira šta ćemo da radimo. Zaštitićemo svakoga od nas koji je izložen brutalnim napadima, a Stafanović smeta verovatno zato što nije dozviolio da Kosovo i Metohija uđe u Interpol“, rekao je Marinković, a naprednjak Bojan Torbica da donošenjem novog zakona i uvođenjem novog principa više niko u Srbiji neće moći, poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića da kupuje političke partije i cele poslaničke grupe.

“Više nikada niko neće moći, poput Boška Obradovića da pere pare koje je za potrebe kampanje dobio iz republičkog budžeta“, rekao je Torbica i dodao da izveštaj o radu Agencije govori da imamo uređen okvir za borbu protiv korupcije i da se borbi protiv korupcije prilazi sistemski.

Alerksandar Martinović, šef skupštinskih naprednjaka, reagujući na primedbe radikala rekao je da je Siniša mali bio samo činovnik u Agenciji za privatizaciju i da su se najveše korupcije u privatizaciji događale za vreme vlade Vojislava Koštunice.

“Siniša Mali ostaće upamćen kao jedan od najboljih gradonačelnika, a ne vidim ni gde piše u izveštaju da Mali ne treba da bude na čelu Komisije za sprečavanje pranja novca“, istakao je Martinović, optužujući Mirčića, da govori poput onih koji bojkotuju parlament.