Sin i snaha Ratka Mladića na informativnom razgovoru

Sin haškog optuženika Ratka Mladića, Darko, pušten je juče posle informativnog razgovora u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA).
Razgovor je trajao skoro tri sata, a nakon razgovora Mladić nije želeo da govori o detaljima razgovora sa srpskim operativcima, kao ni kakva pitanja su mu postavljana. On je objasnio da su juče ujutru po njega došle „dve osobe s nalogom za informativni razgovor“ i da se on tom pozivu „odmah odazvao“. Mladić je dodao da je informativni razgovor protekao korektno.

Sin Radovana Karadžića nedavno proteran

Beograd – U septembru ove godine Aleksandru Karadžiću, sinu haškog begunca Radovana Karadžića, u Srbiji je izrečena mera zabrane ulaska u Srbiju u trajanju od godinu dana i prekršajna kazna u iznosu od 30.000 dinara. On je bio pušten iz pritvora uz obavezu da u roku od tri dana napusti Srbiju, pošto je utvrđeno da nije državljanin Srbije i da mu je lična karta izdata suprotno zakonskim propisima.

Koordinator Akcionog tima za dovršetak saradnje sa Hagom Rasim Ljajić odbacio je za agenciju Beta navode da je Darko Mladić uhapšen ili priveden, objasnivši da se Mladić odazvao na poziv da kao građanin da određena obaveštenja.
O Mladićevom pozivu na informativni razgovor nisu bili obavešteni ni Tužilaštvo za ratne zločine, ali ni policija, objašnjeno je Danasu iz ovih institucija.
Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta saopštila je juče sa skupštinske govornice da je Darko Mladić uhapšen i tražila od ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića da objasni razloge hapšenja.
Specijalne jedinice policije su početkom maja prošle godine pretresle nekoliko lokacija oko kuće Ratka Mladića, ali i kuću u kojoj se nalazi firma „Impakt“, u Ulici Blagoja Parovića 117 b, čiji je vlasnik njegov sin Darko Mladić. Poreska policija je 7. aprila 2006. izvršila proveru poslovanja njegove firme „Impakt“, zbog sumnje da nisu prikazane stvarne poreske obaveze, odnosno da nije prikazivao deo prometa robe. Takođe, poreska policija je sumnjala i da je deo novca, koji čini obrtnu imovinu preduzeća, isplaćen na nezakonit način, a što je u poslovnim knjigama prikazano kao dugoročni kredit zaposlenim licima. O rezultatima provere javnost do danas nije obaveštena.
Srpske vlasti su krajem 2005. obustavile isplatu Mladićeve penzije, a nedavno je za informacije o Mladiću država raspisala nagradu od milion evra. Za Hadžićem i Župljaninom nagrada je 250.000 evra. Takođe, država će isplatiti i milion evra za informacije koje bi dovele do hapšenja Radovana Karadžića.
Problem u potrazi za preostalim haškim beguncima – Ratkom Mladićem, Radovanom Karadžićem, Goranom Hadžićem i Stojanom Župljaninom, predstavlja i to što Skupština Srbije još nije usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Tim izmenama predviđeno je da procesuiranje pomagača haških optuženika bude u nadležnosti Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu. Takođe, sud može na predlog tužioca za ratne zločine narediti nadzor i snimanje telefonskih ili drugih razgovora i komunikacija, kao i optička snimanja osoba za koje postoje osnovi sumnje da su pomagali haške optuženike. Pomenute mere mogu trajati najduže šest meseci, a sud može ovu meru produžiti najviše dva puta u trajanju od po tri meseca. Ove mere primenjuje policija, BIA i Vojno-bezbednosno agencija (VBA). Skupština Srbije još nije počela raspravu o ovim izmenama, mada se ova tačka nalazi na dnevnom redu. Za sada je neizvesno kada će ta rasprava početi.
Bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić bio je u Srbiji do kraja 2005, tvrde vlasti, a od tada se ne zna gde je, jer se krije sam. Kretanje najtraženijeg haškog optuženika službe bezbednosti rekonstruisale su od aprila 2002. godine do januara 2006, a spekuliše se da se mreža Mladićevih pomagača sa početnih 50 osoba, na kraju svela na 10 ljudi.