Sindikat Nezavisnost pozvao članstvo da izađe na izbore i glasa za dostojanstven rad

„Nema pristojnog života, poslova i zarada bez prava na čistu vodu, vazduh i zemlju, ali ni bez pristupa kvalitetnom obrazovanju, zdravstvu i javnim službama i uslugama“, navodi se u stavovima Izvršnog odbora UGS „Nezavisnost“ kojim su formulisani „zahtevi od aktera na partijskoj/izbornoj sceni Srbije“.

Taj sindikat zahteva, pre svega, „dostojanstven (ugovoren, osiguran, bezbedan i, na vreme i pristojno, plaćen) rad, a ne njegovu prekarnu i partijskim knjižicama posredovanu karikaturu“.

Takođe, traži se „jednak pristup tržištu rada i poslu, oslobođenog svih oblika diskriminacije“, te „pravo na kontinuiranu obuku i celoživotno usavršavanje radnika“.

„Nezavisnost“ se zalaže i za, ne samo zakonima garantovano, već i u praksi poštovano, pravo na sindikalno organizovanje, delovanje, kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk.

Zahtev te sindikalne centrale je i „Zakon o radu koji nam omogućava da organizujemo sve radnike i zastupamo njihove interese, bez obzira gde i po kom osnovu rade“, odnosno zakon „koji podstiče a ne otežava kolektivno pregovaranje“.

Potrebne su nezavisne i efikasne inspekcije, i „kazne koje neće biti jeftinije od poštovanja zakona i primene mera za bezbedan i zdrav rad“.

UGS „Nezavisnost“ ne odustaje od svog starog zahteva da se formiraju sudovi rada „koji će, kompetentno i u kratkom roku, rešavati radne sporove i učiniti da radni sporovi ne budu više agonija za radnike a jeftin izlaz za poslodavce“.

Sindikat traži i pravedniji poreski sistem, kroz uvođenje progresivnog oporezivanja koje će doprineti redukovanju siromaštva i nejednakosti, kao i „borbu protiv sive ekonomije a ne koketiranje sa njom“.

Dodaje se „da minimalna zarada, zakonski definisana kao izuzetak, mora i u praksi da postane izuzetak“, te da „iako minimalna, ona ne sme biti nedovoljna, od nje mora da se živi, jer je zarađena – nije poklonjena“.

Potreban je, kako ukazuje sindikat, „sistem u kojem će postojati samo prosečna potrošačka korpa, a ne i minimalna potrošačka korpa“, jer „postoje životne potrebe, ne postoje minimalne životne potrebe, ako hoćemo da ljudi žive dostojanstveno“.

„Nezavisnost“ se zalaže i za okruženje koje će biti solidarno sa onima koji su ranjivi i kojima treba pomoć i zato traži da se zakonima obezbedi bolja redistribucija jer se sa 30 odsto građana koji su u riziku od siromaštva ne može težiti društvu blagostanja.

Sindikalni zahtev su i penzije koje će omogućiti dostojanstven život kao i „vraćanje neustavno i nezakonito umanjenih penzija“.

Istaknuto je da je „za sindikate poput ‘Nezavisnosti’, sa širom tradicijom borbe za demokratske ustanove i pristup medijima i javnosti, a protiv rata i ekstremnog nacionalizma, važno da u tim svojim zalaganjima „ostanu beskompromisni i prepoznatljivi“.

„Onima koji, u borbi za vlast, kao svom legitimnom okviru, nude obećanja“, Izvršni odbor UGS „Nezavisnost“ je poručio da istinski socijalni dijalog vidi samo u obavezujućim sporazumima i njihovoj realizaciji.