Širenje straha, nepoverenja i podela: Dezinformacije o ukrajinskim izbeglicama u Evropi

Na jednom snimku, čovek tvrdi kako je njegov kolega dobio poziv iz zavoda i da su ga pitali da li je spreman da smesti ukrajinske izbeglice u svoj dom. Poljska vlada je ubrzo upozorila da je navodno istraživanje javnog mnjenja u kojem se opipava puls Poljaka kad je reč o prihvatu ukrajinskih izbeglica laž i provokacija, piše Demostat.

Iz vlade su naveli da je to još jedan pokušaj da se podstakne neprijateljstvo građana Poljske prema Ukrajincima. I iz Državnog zavoda za statistiku brzo su reagovali, navodeći da ne sprovode istraživanje u kojem bi pitali građane da li žele da smeste ukrajinske izbeglice u stanove u kojima žive.

Ruska propagandna mašina od početka rata u Ukrajini pokušava da utiče na javno mjenje u Evropi, posebno u državama susedima, što unosi podele i konfuziju, utiče na anksioznost ljudi i ruši postojeća uverenja.

Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do najbržeg i najvećeg raseljavanja ljudi u Evropi od Drugog svetskog rata. Prema UNHCR-u, milion ljudi pobeglo je iz Ukrajine samo u prvoj nedelji rata. Više od 7,5 miliona izbeglica iz Ukrajine trenutno borave u zemljama EU.

U isto vreme, rat i prisilno raseljavanje koje je izazvao su u epicentru informacionog rata. Dezinformacije i propaganda koriste se za sejanje neizvesnosti i podela u Evropi i oblikuju javne diskurse u vezi sa sukobima i njihovim posledicama.

Veliki udeo dezinformacija koje se odnose na rat u Ukrajini tiče se izbeglica. Odmah nakon što su izbeglice počele da stižu u susedne zemlje tražeći zaštitu, lažne i obmanjujuće priče su počele da se šire na mreži. Izbeglice su lažno optužene za izvršenje nasilnih zločina protiv lokalnog stanovništva.

U Rumuniji i Češkoj, društvene mreže su bile preplavljene porukama u kojima se tvrdi da su bogati Ukrajinci izbeglice primali značajnu socijalnu i finansijsku pomoć, dok su siromašni meštani ostavljeni bez pomoći. Zemlje zapadne i južne Evrope takođe su primetile brzo širenje dezinformacija o izbeglicama iz Ukrajine.

Rat Rusije protiv Ukrajine je pokrenuo i razotkrio razne taktike dezinformisanja koje su već bile korišćene. Značajni događaji kao što je rat koji je u toku deluju kao katalizatori, omogućavajući, kako stranim akterima, tako i grupama aktivista sa sedištem u EU ili pojedinačnim ekstremistima, da privuku pažnju ljudi i pokušaju da postave ton političkog diskursa širenjem lažnih i obmanjujućih priča.

Dezinformacije prikazuju migrante i izbeglice kao pretnju za zdravlje, bogatstvo i identitet Evropljana, što ima veliki uticaj na uverenja i strepnje ljudi.

Dezinformacije o izbeglicama iz Ukrajine trebalo bi da ubede Evropljane, koji su već zabrinuti za svoju bezbednost, da je nasilje u njihovom društvu povećano upravo zbog dolaska izbeglica. Cilja se i na one koji su zabrinuti za svoje ekonomsko blagostanje.

Zbog svoje zabrinutosti i prethodnih uverenja, ljudi će dezinformacije deliti i lajkovati na društvenim mrežama, te će posledično one dospeti do većeg broja ljudi. Na taj način se manipuliše i percepcijom građana o tome kako Evropska unija upravlja migracijama.

Uprkos široko rasprostranjenim lažnim i obmanjujućim pričama koji kruže internetom, lažni narativi o ukrajinskim izbeglicama za sada su dominantni na pojedinim blogovima i u medijima koji imaju ekstremističku politiku. Stavovi javnosti prema ukrajinskim izbeglicama za sada su mahom pozitivni. Ipak, u aktuelnom geopolitičkom i društveno-ekonomskom kontekstu, rizici su visoki.

S porastom zabrinutosti za bezbednost i životni standard svuda u Evropi, raste i rizik od težih posledica dezinformacija i lažnih vesti o ukrajinskim izbeglicama, koje bi mogle dovesti do otpora građana prema sopstvenim vladama i njihovoj politici po tom pitanju, kao i prema Ukrajini.

EU je preduzela mere za zaštitu društvene kohezije i demokratskih vrednosti, te je, zbog širenja dezinformacija iz Kremlja, emitovanje ruskih medija RT i Sputnik zabranjeno na teritoriji EU.

Pojačane su i aktivnosti koje podrazumevanju raskrinkavanje dezinformacija koje kruže na društvenim mrežama. Međutim, uprkos tome, postoji još dosta prostora da se ojača otpornost evropskog društva na dezinformacije, navodi se u priručniku „Dezinformacije o izbeglicama iz Ukrajine”.

Naime, kada se govori o dezinformacijama o ukrajinskim izbeglicama, obično se misli na one koje potiču iz ruskih izvora. Ali veliki deo promovišu i korisnici društvenih mreža čiji identiteti su nejasni.

Pored toga, značajan broj dezinformacija potiče ili je u velikoj meri pojačan od strane pojedinih evropskih medija i desničarskih ekstremista.

Takođe, metode protiv širenja dezinformacija uglavnom slede princip razotkrivanja, usredsređen na proveru činjenica o pojedinačnim lažnim pričama koje kruže na mrežama.

Međutim, takve metode razotkrivanja dozvoljavaju intervenciju tek nakon što su lažne tvrdnje objavljene.

Zato bi trebalo preći sa reaktivnog na proaktivni pristup koji je zasnovan na strategiji „prebunkinga”. „Prebunking” podrazumeva da postoji eksplicitno upozorenje da „pretnja dolazi”, kao i svest o tehnikama manipulacije. Da bi se identifikovale moguće pretnje dezinformacijama, treba se posvetiti sistematskom praćenju trendova na mrežama, postavljanju sistema ranog upozorenja kako bi se omogućile brze intervencije, kao i predviđanju budućih dezinformacionih narativa.

Takođe, građani bi trebalo da poseduju kritičke veštine da razlikuju činjenice od laži. Pored toga, novinari, prosvetni radnici i drugi profesionalci koji su posrednici između javnosti i kreatora politike trebalo bi da imaju specijalizovane nadležnosti i oblasti kojima se bave, što bi im omogućilo da tačno izveštavaju i izbegnu nenamerno širenje lažnih vesti i dezinformacija.

Na taj način će se promovisati novi, na dokazima zasnovani i uravnoteženi narativi o migrantima i izbeglicama. Umesto da se podgrevaju ili razotkrivaju postojeće lažne priče, novi narativi mogu pomoći da se preoblikuje debata i skrene pažnja sa pretnji i strahova koje propagiraju akteri dezinformisanja.

Izvor: Demostat