Pitanjima srpske „kooperativnosti“ u vezi sa severom Kosova, održavanja Parade ponosa, te položaja sandžačkih Bošnjaka i preševskih Albanaca, koja se predstavljaju kao poslednji neispunjeni uslovi da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, sada se izgleda pridružio i, kako kažu u Budimpešti, „neevropski“ Zakon o restituciji, koji je parlament u Beogradu usvojio u ponedeljak, 26. septembra.
„Vlada Mađarske zaprepašćena je informacijama da je Skupština Srbije usvojila Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, u formi koja je ponovo oživela princip kolektivne krivice. Taj zakon suprotan je i evropskim pravnim principima i zahtevu Srbije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Status kandidata ima veoma jasne preduslove, a ovaj pravni akt s njima nije u skladu“, izjavio je na konferenciji za novinare u Budimpešti državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Mađarske Žolt Nemet i najavio da će ova zemlja „svojim evropskim partnerima preneti zabrinutost u vezi s kandidaturom Srbije“.
Kritikujući zakonsku odredbu, prema kojoj pripadnici okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Srbije za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njihovi naslednici, nemaju pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje, Nemet je istakao da je time „iz zakona praktično isključena čitava vojvođanska mađarska zajednica“, jer su za vreme Drugog svetskog rata svi bili mobilisani u mađarsku vojsku. „To što su Srbi mobilisani u rat protiv Hrvatske ne može rezultirati time da na sve koji su se odazvali svojoj obavezi vojnog roka gledamo kao na ratne zločince. Odgovornost je individualna i međunarodne i evropske norme su veoma jasne u tome da se iz uživanja bilo kojeg prava može isključiti samo onaj čija je krivica utvrđena“, rekao je Nemet, a preneo list Mađar so.
Drugi čovek mađarskog MIP-a je takođe izjavio da je započela saradnja Budimpešte i Beograda u interesu naučne obrade dešavanja iz 1944-45. godine. „Mi smo zainteresovani da se ovaj proces nastavi i da se ne vraćamo u Miloševićevo doba. Želeli bismo da se Srbija približava Evropi, a ovaj zakon upravo udaljava Srbiju od EU… Za ovaj problem svakako treba pronaći rešenje ukoliko Srbija želi da bude članica Unije“, kazao je Nemet.
„Siromahu svi u svadbu.“ Ovim rečima Vladimir Todorić, direktor beogradskog Centra za novu politiku, komentariše najnovija mađarska uslovljavanja evropske integracije Srbije. Kako ocenjuje, nije slučajnost da iz Budimpešte dolaze upozoravajuće poruke baš u danima pojačanih pritisaka na Beograd u vezi sa severom Kosova.
„Sandžak, Preševo, gej prajd, evo i nezadovoljstvo Zakonom o restituciji, koji je usvojen u skladu sa evropskim standardima, sve to je počelo da se povezuje sa statusom kandidata u periodu zaoštravanja situacije na Kosovu, posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel, a u danima sukoba na severu KiM i prekida dijaloga u Briselu. To je prava serija pritisaka, koja pokazuje da pozicija Srbije u međunarodnim odnosima nije dobra u meri u kojoj smo mislili da jeste. Ono što nam je potrebno jeste radikalna promena politike u evropskim integracijama, koje postaju sredstvo za neiscrpna, beskrajna uslovljavanja“, upozorava Todorić.
Da se od Beograda traži mnogo više od onoga na šta je, čini se bar, spreman da pristane ukazuju i najnovije poruke iz još jedne evropske prestonice, Berlina. „Za sada je prerano da se donosi odluka o početku pregovora sa Srbijom o pristupanju Evropskoj uniji“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Verner Hojer. Na zasedanju Odbora za evropska pitanja Bundestaga, Hojer je kazao da je nemačka vlada „skeptična kada je reč o brzim pregovorima“ o ulasku Srbije u EU. On je, kako se navodi na internet sajtu Bundestaga, rekao da „upravo s obzirom na sukob koji je izbio na srpsko-kosovskoj granici, još ima izvesne sumnje da li Srbija ispunjava uslove za otpočinjanje pregovora o ulasku u EU i da li, kako Srbija tako i Kosovo, mogu da garantuju spremnost na mir“.
Sada je neophodno da se iz Beograda upute „jasne reči“ onima koji su odgovorni za eskalaciju nasilja na severu Kosova. „Ali ne tek za otpočinjanje pregovora, već i za pitanje da li Srbiji može da bude dodeljen status kandidata, nužno je regulisanje međususedskih sporazuma“, rekao je Hojer, a prenela agencija Beta.
Zamenik ministra inostranih poslova je istovremeno istakao da je članstvo Srbije u EU „veoma poželjno“ i da je Beograd, s predsednikom Tadićem na čelu, učinio krupne korake na putu u EU, poput saradnje s Haškim tribunalom. „Mi smo veoma zainteresovani za konstruktivne odnose, ali nam je potreban znatan napredak“, rekao je Hojer u Bundestagu.
SVM poziva Tadića
– Očekujemo da će se predsednik Boris Tadić držati svoje nedavne izjave da neće potpisati nijedan zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom Srbije i da će, u skladu s tim, Narodnoj skupštini vratiti Zakon o vraćanju oduzete imovine – izjavio je Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, dnevniku Mađar so.
Komisiju brine sever Kosova
Brisel – Evropska komisija još radi na mišljenju o spremnosti Srbije za kandidaturu za prijem u EU, u kojem će naglasiti da je „obavljen ogroman posao“, ali veliku nedoumicu izaziva kriza na severu Kosova. Zvaničnici, koji su hteli da ostanu anonimni, rekli su agenciji Beta da manje-više stoji analiza koju je objavila agencija Rojters, da bi Komisija trebalo da se izjasni u prilog kandidaturi Srbije, dok bi datum početka pregovora zavisio od situacije u vezi s Kosovom, odnosno od stavke „regionalna i dobrosusedska saradnja“. R. D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
