Situacija će biti mirna do izbora u SAD 1Potpisavanje Vašingtonskog sporazuma u septembru 2020, izvor: EPA-EFE/ANNA MONEYMAKER / POOL

Sagovornici Danasa izražavaju duboku sumnju da će Beograd i Priština poštovati deo nedavno postignutog sporazuma iz Vašingtona, po kojem se Priština obavezala da neće u narednih godinu dana lobirati za nova priznanja Kosova i da neće pokušavati da dobije članstvo u međunarodnim organizacijama, a Beograd da u istom periodu neće „agitovati“ za „otpriznavanje“ Kosova kod država koje su to već učinile.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je juče za TV Pink da je u Vašingtonu napravljen „džentlmenski dogovor“, ali „samo četiri dana posle potpisivanja sporazuma ministarka spoljnih poslova takozvanog Kosova poslala je ministarki BiH pismo gde ih pozivaju da priznaju Kosovo“.

– To pismo smo dali Grenelu i predsednik Vučić mi je rekao da je Grenel zvao Hotija da mu je svašta rekao, da je to kršenje sporazuma, poručio je Dačić.

Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, ocenjuje za naš list da „treba očekivati da će, nažalost, biti nastavljeno lobiranje Prištine za nova priznanja Kosova, isto tako, nažalost, treba očekivati da Beograd nastavi da blokira, odnosno da odgovara na sve pokušaje Prištine da dobije nova priznanja“.

– To je možda i „najtanji“ deo sporazuma, mislim da taj segment niko nije doživeo ozbiljno. Jednostavno, previše političkih aktera je godinama insistiralo na tome, ta politika je ljudima „ušla u uvo“, odnosno uživa podršku među građanima, kako u Srbiji tako i na Kosovu. Ja često pravim poređenje sa politikom neutralnosti u Srbiji, kako većina mejnstrim aktera govori o njoj kao  o nečemu pozitivnom, tako i ljudi usvajaju neutralnost kao neku vrednost. Mislim da je slično sa povlačenjem priznanja Kosova, ukazuje on.

Prema Savkovićevom mišljenju ako se teži sporazumu Beograda i Prištine „u dobroj veri“, onda u kontekstu rada na tekstu sporazuma, finalizaciji, „pa na nekom prvom sprovođenju onoga što je dogovoreno, ne sme biti govora o konfrontaciji kakvu traženje, odnosno povlačenje priznanja predstavlja“.

– Ako bi to bio sporazum sa kojim se Beograd slaže, što je zapravo pretpostavka da sporazum bude postignut, onda bi trebalo očekivati da Beograd formalno obavesti treće zemlje da je sporazum postignut i da nema formalnih prepreka iz perspektive Beograda da Priština uđe u odnos sa određenom državom, organizacijom, i slično. Moguće je na kraju zamisliti i da Beograd i Priština potpišu sporazum ali da se uzajamno ne priznaju. To je sve vreme bila jedna od opcija i nije neprihvatljiva sa stanovišta međunarodnog prava. Ali, koliko razumem, za Nemačku i SAD, to je „lošija“ opcija. EU nema određen stav po ovom pitanju, osim da se proces, dijalog, mora okončati „sveobuhvatnim pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji“, zaključuje Savković.

Igor Novaković, istraživač Saveta za inkluzivno upravljanje, napominje za Danas da nije lako predvideti da li će Beograd i Priština poštovati dogovor iz Vašingtona.

– To je teško reći, jer nemamo potvrdu onoga o čemu priča Dačić – da je Priština već prekršila sporazum. U svakom slučaju, mislim da će situacija biti mirna, bar do predsedničkih izbora, koji se održavaju narednog meseca u Sjedinjenim Američkim Državama. Do tada ne treba ništa da očekujemo, smatra Novaković.

Korona ili neki drugi razlog

Dačić je za TV Pink kazao i da to što je otkazana nova runda tehničkog dijaloga Beograda i Prištine, koja je trebalo da bude održana 28. septembra u Briselu, zbog „karantina i korona virusa, mnogi se pitaju da li je to pravi razlog“. „Može jedan čovek ili nekoliko ljudi da bude inficirano. To vam je kao kada bih ja rekao celo Ministarstvo spoljnih poslova ide u karantin. Mnogi se pitaju da li su to istinite vesti“, istakao je šef srpske diplomatije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari