Pitanje je da li će Srbija priznati realnost samo faktički ili i de jure: Škeljzen Malići o odnosima Srbije i Kosova

Sumirajući razvoj odnosa Srbije i Kosova, 25 godina od NATO bombi, kaže i da su u prvim godinama učinjeni značajni pomaci.

„Otvoreno je ostajalo samo pitanje, koje je aktuelno i danas, da li će Srbija priznati realnost samo faktički ili i de jure“, navodi Malići.

Ističe da su pozitivni pomaci bili praćeni „izazivanjem bezbednosnih kriza na severu Kosova kojim su i kosovska i srpska vlast stvarale sebi manevarski prostor za gotovo predratna stanja, čime je odlagan završni čin normalizacije“.

* Da li ste mogli da pretpostavite da će situacija i u Srbiji i na Kosovu biti ovakva četvrt veka nakon bombardovanja?

– Pre četvrt veka mislio sam da će situacija biti mnogo kritičnija, sa mnogo atentata i nasilja. Kao u Severnoj Irskoj nekada ili i aktuelno u izraelsko-palestinskom sukobu. Srećom nije toga bilo. Bilo je mnogo kritičnih momenata, ali je KFOR bio na terenu, diplomatija brza i nije došlo do većih eskalacija. Videli smo i da je poslednji pokušaj, septembra 2023. u Banjskoj, da se izazove oružani ustanak ili neka vrsta spektakularne terorističke inscenacije, ugušena u začetku.

* Kako ste Vi razumeli razloge za NATO napad 1999. i da li ih danas smatrate opravdanim?

– Intervencija je bila apsolutno neophodna. Diplomatija i pritisci nisu mogli da zaustave Miloševića. Dublji razlog je bio i narušavanje geostrateških interesa Zapada. Još 1992. godine predsednik DŽordž Buš stariji je u tzv. božićnoj izjavi decidno najavio: „Ako Srbija izazove konflikt na Kosovu, Sjedinjene Države su spremne da upotrebe oružane snage protiv Srba na Kosovu i Srbije.“ Zapadna doktrina je Kosovo i Makedoniju smatrala crvenom linijom obuzdavanja ratnih ambicija Srbije, jer je ugrožavana sigurnost regiona i Evrope. Henri Kisindžer je cinično ukazivao na razliku između Bosne i Kosova. U Bosni nije intervenisano, odnosno ona je došla prekasno, zato što je rat bio lokalan, nije se prelivao iz „bosanskog lonca“ u region i dalje. Kosovski rat je ipak imao veze sa Bosnom, zato što je srpska agresija na Bosnu posramila Evropu. Više od 1.500 dana opsade Sarajeva, velika razaranja, skoro 100.000 mrtvih, genocid u Srebrenici, 200.000 ranjenih, koncentracioni logori, silovanja žena, preko dva miliona raseljenih bila je strašna cena i moralni krah za Evropu koja je nakon Drugog svetskog rata bila izgradila zavidan model blagostanja i napretka u miru, ali nije uspela da spreči katastofu u Bosni.

* Ipak, mnogi tvrde da NATO i Amerikanci uopšte nisu bili zabrinuti za ljudska prava i patnje, već je njihov isključiv geostrateški interes dominacija svetom. Kako se odnosite prema takvom zaključku?

– Može se raspravljati o tome, svakako ima elemenata dominacije, ali ne osvajačkog tipa, da se Amerika širi, da je njen cilj osvajanja drugih zemalja. Ona izvozi demokratiju i slobodno tržište, gradi nove institucije u zemljama u kojima interveniše. Najbolje se američka politika može objasniti kada se kaže da igra ulogu svetskog policajca, pošto svet nema takvu instancu koja bi legitimno kažnjavala, disciplinovala i urazumila agresivne, osvajačke zemlje. Ni Savet bezbednosti UN nije svetska vlada, iako osuđuje agresije, ali bez moći da interveniše. Može se jasno videti na primeru Ukrajine, da Amerika, a i demokratski Zapad, pomažu Ukrajini da se odbrani i opstane kao nezavisna zemlja, Rusija bi da je osvoji i satre, pretvori u veliku Rusiju. Kosovo kao mala i mlada država, zahvaljuje Americi i većini zapadnih zemalja postanak i opstanak, ne osećamo se da smo zbog kampa u Bondstilu okupirani, naprotiv on nas štiti. Nemamo taj luksuz da kritikujemo Ameriku ili da se je pribojavamo. Ni Srbija ne bi trebalo da se boji Amerike. Kratkovidi nacional-šovinisti u Srbiji govore kako Amerika radi u interesu Albanaca, a oni na Kosovu, uključujući tu i našeg premijera, kako zapravo favorizuje Srbe. Jasno je međutim da su interesi Amerike mere iz šireg aspekta brige za opštu stabilnost i sigirnost regiona.

* Kako vidite činjenicu da slučaj Banjska još nije rešen?

– Nemamo još uvek zvanični izveštaj o Banjskoj, sa detaljima o motivima i ciljevima propale akcije pokušaja izazivanja oružane pobune. I dalje sumnjam da su službe pokušale da insceniraju masovno ubistvo, možda onih nesrećnih pelegrina koji su se bili zatekli u manastiru, pa da za zločin optuže Albance. Imali smo u prošlosti takve masakre, koje su izvodile službe državne bezbednosti. Sam Aleksandar Vučić, mislim da nije bio pijan, pre nekoliko godina javno je priznao da je srpske mladiće koji su pokošeni rafalima u kafiću „Panda“ u Peći 1998. ubili pripadnici srpske tajne policije da bi se optužila OVK. Šta bi se desilo da je takav scenario u Banjskoj prošao? Našlo bi se više motiva, a i podrške, da se sever Kosova otcepi i pripoji Srbiji. Pokušaj je srećom propao, jer i druge tajne službe rade na terenu. Moguće je da su one i sprečile da se ovaj pretpostavljeni scenario ostvari. To je ipak samo hipoteza, ne činjenica. Ali ako je tačno, kako neki tvrde, da je srpska vlast bila upoznata sa scenarijom, a možda ga i sponzorisala, o tome treba sačekati šta će reći istraga, onda se ne piše dobro nekadašnjim portparolima Miloševića.

* S druge strane, ne samo predstavnici režima u Srbiji već i civilni sektor i nezavisni posmatrači prilika govore o grubosti vlasti Aljbina Kurtija i potezima koji praktično teraju Srbe na Kosovu da napuste svoje domove.

– Aljbin Kurti je poseban slučaj populiste koji je na vlast došao zahvaljujući demagogiji o navodno čistim rukama i namerama, ali i zato što je prethodna vlast bila istrošena i sve nepopularnija. On je levičar starog kova, ali sa karakteristikama narodnog tribuna, koji je mnogo investirao na obrazovanje mladih aktivista u borbi protiv neoimperijalista koji su iskoristili intervenciju iz 1999. da se na Kosovu stvori model zavisne državice, pod kontrolom multinacionalnih kompanija. Otkako je osnovao pokret Samoopredeljenje, smatrao je da narod Kosova izvorno ima pravo na samoopredeljenje i suverenost, brkajući teorijske modele sa realnim procesima kako se zapravo stiže do suverene države. NJegova deviza bila je nezavisnost sada i odmah, ali i ranije kao glavna platforma, za celinu albanskog naroda, da se Kosovo ujedini sa Albanijom, zato još i danas pokušava da svoj pokret proširi u Albaniju, gde nije imao uspeha, a i u Makedoniji i svuda gde žive Albanci. Kurti ima duboko nepoverenje u SAD, mada ponekad retorički priznaje da je Kosovo zavisno od Amerike i NATO, ali uvek nastoji da se drčno predstavi kao predstavnik suverene volje svoga naroda, koji ne savija kičmu pred pritiscima Amerike i njenih evropskih vazala. Figura koju stalno čini je da se predstavi kao različit i mnogo veći političar nego što je bio Hašim Tači, jer je on od Rambujea pa nadalje uvek podlegao pritiscima Zapada, potpisivao je šta su mu naredili, privatizovao je i omogućio pljačku državne imovine Kosova, koje je obećavao da će ponovo nacionalizovati kada dođe na vlast… U stalnim pokušajima da dijalog sa Srbijom predstavi kao dijalog neravnopravnih, uvek pronalazi načine da opstruira proces, bilo tako što nadograđuje predloge EU i Amerike, bilo tako što na terenu, pre svega u odnosu na kosovske Srbe, preduzima suverene mere prema sporazumima koje su pre njega u procesu dijaloga potpisali Hašim Tači ili Isa Mustafa kao premijeri, kao na primer o tablicama, ličnim dokumentima, o dinaru, ali zaobilazi konsultacije sa strateškim partnerima Kosova, koji se trude da ni druga strane ne bude povređena ili naterana na proteste.

Kinjenje kosovskih Srba

„Kinjenje kosovskih Srba, koje su vlasti iz Beograda celo vreme obmanjivale da će bar sever, ako ne i celo Kosovo, ostati deo Srbije, Kurti koristi za blamiranje Beograda i Vučića lično, ‘dokazujući’ Amerikancima i drugima ko je i šta predstavlja Vučić, da je ona satelit Putina, kao da to Zapad ne zna. Javno je optuživao i Blinkena da je naivan i ne razume ko je dobar, a ko zao momak na Balkanu. Kurti strašno nervira sve zapadne diplomate, jer ih uči demokratiji. Američke diplomate izjavljuju da se uopšte ne slažu sa Kurtijem, ali da veruju u kosovski narod. Ponovljena je ovih dana i ranija izjava da će Zajednica srpskih opština, ako je Kurti i dalje bude opstruirao, biti stvorena i bez njega“, kaže Malići.