Škeljzen MalićiProjekat učlanjena Kosova u NATO je novi, verovatno jači tip „bajpasa“, koji bi mogao da se realizuje u kraćem roku. U aktuelnim okolnostima, taj rok se može i skratiti, zato što će i članice NATO koje ne priznaju nezavisnost Kosova, lakše biti ubeđivane oko priznanja Kosova kako bi se ojačalo jedinstvo Zapada, a i onemogućilo da Rusija mešetari po regionu, gde već ima istoriju pokušaja za destabilizaciju, a i sada preti, preko lokalnih proruskih militanata, da će i na Balkanu pokrenuti ukrajinski scenario – kaže za Danas Škeljzen Malići, kosovski analitičar i filozof.
Kako dodaje, tema učlanjenja Kosova u NATO je postala vrlo aktuelna na Kosovu i na Zapadu posle agresije Rusije na Ukrajinu, ali je inicijativa za učlanjenje u NATO pokretana i ranije ne samo na Kosovu već i u evro-atlantskim strateškim centrima planiranja.
– Incijativa je motivisana prevazilaženjem zastoja u rešavanju međunarodnog statusa kosovskog pitanja. Naime, kada se uvidelo da je univerzalno međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova blokirano vetom Rusije u Savetu bezbednosti, Zapad je pokušao da rusko-srpsku blokadu “bajpasira” strategijom prebacivanja pitanja Kosova na pleća Evropske Unije. Računalo se da je celi balkanski region geografski, a i političko-strateški praktično upisan u EU, pa je i Kosovo projektovano kao “unutrašnje pitanje EU”. Verovalo se da će Brisel imati dovoljno autoriteta i uticaja na Rusiju da ne insistira na blokadi Kosova kao dela EU. Uostalom, pošto i Srbija aktivno želi da se učlani u EU, Beogradu je poručivano kao treba priznati realnost na Kosovu ako zaista želi učlanjenje. Međutim, EU je, i pored velikog truda biše kancelarke Nemačke Angele Merkel, omanuo u strategiji bajpasiranja kosovske blokade, pošto nije ubedila ni pet svojih država članica da priznaju nezavisnost Kosova. Od ovih pet država četiri su ujedno i članice NATO pakta, što je takođe neka vrsta začepljene arterije za puno teritorijalno objedinjavanje balkanskog regiona u Evro-atlantski ekonomski, politički i sigurnosni sistem – ističe Malići.
Upitan koliko je ta tema bitna u ovom trenutku, s obzirom na to da je NATO na Kosovu uveliko, odnosno zbog čega se o tome uopšte na ovakav način priča, sagovornik Danasa kaže da je tačno da je NATO na Kosovu aktivno prisutan preko KFOR-a od 1999. godine, ali to je drugi tip prisustva i obaveza od onoga koje ima aktivni član NATO pakta.
– Kosovske snage sigurnosti zapravo imaju odličnu saradnju sa NATO, učestvuju i na nekim misijama vojski država članica, i uopšte radi se na njihovoj trasformaciji u Vojsku Kosova. Ovaj proces se može i ubrzati zbog sadašnje velike bezbednosne krize zbog ruske agresije – ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, zabrinutost na Kosovu je prisutna, ratne scene iz Ukrajine, velika razaranja i bespoštedno granatiranja gradova i ciljno ubijanja civilnog stanovništva, podsećaju na stradanja koja su devedestih godina mnogi doživeli na svojoj koži…
– Naravno, postoji i strah od opšte kataklizme ako se novi hazjajin iz Kremlja, kao što i preti, odlučiti i da upotrebi nuklerno oružja. Samo što nema panike, veruje se da je Kosovo danas mnogo bolje zaštićeno nego što je bilo devedesetih godina – zaključuje Škeljzen Malići.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
