Škeljzen MalićiTenzije na severu Kosova već skoro godinu dana stalno se ciklično obnavljaju u formi spiralne krivulje, u kojoj lokalni akteri uvek uspevaju da izvrdaju mere koje spoljni faktori, briselska i vašingtonska diplomatija, pokušavaju da nametnu kosovskim i srpskim vlastima – komentariše za Danas Škeljzen Malići, analitičar, filozof i publicista sa Kosova.
Uostalom, dodaje, scenario izvrdavanja je stariji, možda još od vremena kada je propao nesuđeni sporazum Hašima Tačija i Aleksandra Vučića da se trajni sporazum postigne razmenom teritorija, odnosno da se tri opštine na severu Kosova sa izrazitom srpskom većinom, razmene sa Preševskom dolinom gde je etnička prevaga Albanaca takođe apsulutna, ali realne proporcije te razmene nisu nikada obznanjene jer je projekat odbijen.
Podsetimo, eskalacija sukoba na Kosovu, upozoravaju već nekoliko meseci unazad gotovo svi takozvani relevatni faktori, na ivici je da preraste u otvoreni sukob.
Poslednji u nizu događaja interpretiraju se upravo kao taj, sad zaista ozbiljan početak – mogući okidač za moguće veliko nasilje.
Nakon što je Kosovska policija juče uhapsila Miluna Milenkovića, osumnjičenog da je bio organizator napada na Kfor, tokom demonstracija na severu Kosova, pre desetak dana, u vreme kada se događao veliki miting podrške Aleksandru Vučiču u Beogradu, a gradonačelnici izabrani sa svega tri odsto glasova pokušavali da uđu u zgrade opština na severu Kosova, danas je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da je uhapsilo navodne teroriste – „do zuba naoružane“ pripadnike Specijalne policije Kosova, na teritoriji Srbije.
Kosovski zvaničnici, međutim, demantovali su takav slučaj, tvrdeći da je ovde reč o pograničnim policajcima, koji su se „nalazili duboko na teritoriji Kosova, na statičnom kontrolnom punktu, obavljajući svoje redovne dužnosti“, odnosno da su oni kidnapovani od strane Vojske Srbije.
Važno je naznačiti i da se ovakva situacija događa u vreme kada desetine hiljada građanki i građana, nedeljama unazad, od kada su se dogodila dva masovna ubistva, izlaze na ulice na proteste Srbija protiv nasilja, protiveći se aktuelnom srpskom režimu Vučiču, a jedan od zahteva je i smena Bratislav Gašića, ministra unutrašnjih poslova. Današnji pokušaj održavanja sednice sa tom tačkom dnevnog reda je odložen za sutra zato što vladajuća većina nije dala kvorum za raspravu.
Govoreći iz perspektive posmatrača iz Prištine, Škeljzen Malići za Danas objašnjava perspektivu novonastale ekskalacije sukoba.
– Kurti je u programu svoje vlade bio obznanio da dijalog nije prioritet. Nije bio voljan da nastavi dijalog sa Srbijom u okvirima briselskih sporazuma, koji su u mnogome bili doveli do izvesnog stepena načelne i praktične normalizacije odnosa, ali je ta normalizacija bila slabašna jer je nedostajao sporazum o statusu Kosova, odnosno priznanje nezavisnosti Kosova. Za mirovni ugovor Beograd je i dalje kao spornu točku računao sever Kosova, gde je imao apsolutnu političku kontrolu. Srpske vlasti su stoga stalno ponavljale da Srbija ne može priznati Kosovo ako ne dobije nešto zauzvrat – podseća naš sagovornik.
Kurti je, kada je postao premijer, ističe Malići, shvatio je da je može pokušati da realizuje njegovu ideju samopredeljenja pa je počeo da se ponaša kao šef suverene države, ignorišući činjenicu da je Kosovo u sigurnosnom smislu protektorat NATO pakta.
– Za blokiranje briselskog dijaloga imao je punu saradnju Vučića, i do Ruske invazije Ukrajine, oni su mogli da dribluju Borelja i Lajčaka, ali je ukrajinska kriza osokolila Kurtija da pokuša da demonstrira suverenu vlast na Kosovu namećući Srbima na Kosovu poštovanjie kosovskih zakona koji su bili dogovoreni u Briselu, ali ih Srbi na severu nisu prihvatali, kao tablice za automobile, lična dokumenta itd – kaže Škeljzen Malići.
Prema njegovim rečima, kada su Amerikanci ušli u igru, obnovili i ubrzali proces dijaloga, tražili su od Kurtija da odloži svoje suverene mere uterivanja pravne države na 10 meseci, da se postigne politički dogovor i veliki sporazum.
– Kurti nije poslušao, ali ga nisu poslušali ni Srbi ni Beograd, koji je Srbima na severu naredio da napuste sve Kosovske institucije. Od tada imamo spiralu vraćanja kriznih situacija, koje su rešavanje uz diplomatske pritiske, a po potrebi i intervenciju Kfora, prošlog meseca je situacije eskalirala tako da su maskirani srpski ekstremisti nasrnuli i na vojnike Kfora, bilo je ozbiljnih ranjavanja italijanskih i mađarskih vojnika… – podseća sagovornik Danasa.
Kako dodaje, neposluh i drčnost premijera Kurtija se nastavlja, on se ne obazire ni na pretnje sankcijama, štaviše nije više sklon ni da čini ustupke i pridonese smirivanju tenzija.
– Kada je pre nedelju dana dobio ultimatum da odmah povuče novoizabrane predsednike opština na Severu i specijalne policijske snage koje moraju da ih čuvaju u zgradama koje su opkoljene Srbima koji ih ne priznaju za predsednike, on je na ultimatum odgovorio novom listom suverenih zahteva, koji su demokratski po formi, ali slepši za realnost odnosa snaga – kaže Škeljzen Malići.
Najnoviji incident sa tri kosovska policajca koji su, napominje, prema kosovskim izvorima, kidnapovani od srpske vojske ili policije, novi je stepen zaoštravanja tenzija, liči na predratno stanje, i priziva ozbiljniju intervenciju Kfora, možda uvođenje vanrednog stanja na Severu Kosova.
– Naravno, Aleksandru Vučiću, koji ima velike probleme kod kuće, odgovara nastavak tenzija na Kosovu, jer i on očigledno nastoji da minira Ohridski sporazum, na koji je načelno pristao, jer veruje da može dobiti neke dodatne kredite od Zapada, jer je naizgled kooperativniji od Kurtija… Ali, mislim da on i Kurti igraju istu opasnu populističku igru, i da ih istovremeno treba zaustaviti da se sever Kosovo ne bi pretvorio u otvoreno krizno žarište – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
