Skot: Dati prostor za razgovor liderima Srbije i Kosova

Istakao je da smatra da s obzirom na globalnu dinamiku sledeće godine „ovo je fantastična prilika da se učini napredak i da je ne treba propustiti“.

On je, u okviru serijala Kvaka 23, precizirao da su dogodine izbori za Evropski parlament, „a postoji mogućnost da bude izbora i na Kosovu i u Srbiji“ i napomenuo da je „stanje u ovom regonu uvek složeno“.

Proteklih meseci je došlo do zamaha u pregovorima i ne treba dopustiti da „jedna ili druga izjava skrenu tok sa tog glavnog puta“, rekao je Skot u razgovoru s novinarkom Danicom Vučenić, upitan o nedavnim ratobornim izjavama kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.

Uz podsećanje da je „dijalog Beograda i Prištine iz prethodne tehničke faze, prešao u novu, veoma složenu fazu, u kojoj se govori o širem sveobuhvatnom sporazumu“, Skot je rekao da „već to govori o napretku“ i zato nije saglasan sa ocenama da su pregovori u zastoju.

Prema njegovim rečima, SAD nisu neposredno uključene u pregovore koji se vode „između Srbije i Kosova, uz posredništvo Evropske unije (EU)“, ali je „važno usmeriti se na sveobuhvatni dogovor i rešenja“.

„Postoje ideje, neke će biti uspešne, neke neće, ali je, po našem mišljenju, važno dati priliku i prostor liderima Srbije i Kosova da razgovaraju, budu fleksibilni i kreativni i dođu do trajnog rešenja, koje može da se sprovede i koje je prihvatljivo za građane obe zemlje“, naglasio je Skot.

Na pitanje o stavu predstavnika opozicije u Srbiji da Hašim Tači i Ramuš Haradinaj pregovorima „otkupljuju slobodu“, a Aleksandar Vučić ostanak na vlasti, Skot je bio decidiran „da to nije tačno“.

Prema Skotovim rečima, „imamo lidere koji se kreću ka rešenju, ka sporazumu koji je dobar za njihove narode i da je to pravac razvoja događaja“.

„Ne postoji zemlja u regionu koja je ‘osuđena’ da bude zaglavljena u sukobu“, poručio je ambasador SAD i ocenio da svaka zemlja, uz „snažno i kreativno vođstvo“, može da ide napred.

To se vidi na primeru Makedonije i Grčke, koje su uspele da reše višedecenijski spor oko imena, jer su, kako je istakao, „hrabri lideri preuzeli rizik i napravili iskorak“.

„Mislim da možemo očekivati da se to dogodi i sa Kosovom i Srbijom“, predvideo je Skat i objasnio da su mir i stabilnost najvažniji za obe strane.

Pre svega je važno da se razume gde „leži budućnost i da se krene ka njoj“, obrazlažio je Skat, ali ne bi ulazio u to ko šta dobija.

„To ne možemo mi da rešimo, to moraju dve strane da reše“, tvrdi Skat, ali ukazuje da zamrznuti konflikt nije dobro rešenje ni za jednu od njih.

Prema njegovoj oceni, zamrznuti konflikt je mnogo gori, jer „proizvodi nestabilnost i može imati negativne posledice po budućnost“, pa ne zna zašto bi to neko izabrao.

Na pitanje da li je ministar spoljnjih poslova Srbije Ivica Dačić u pravu kada kaže da SAD menjaju politiku prema Srbiji, Skot je odgovorio: „I da i ne“.

„Zašto ‘ne’? Zato što je naša politika veoma stabilna i zasnovana na ideji izgradnje stabilnog zapadnobalkanskog regiona, pomirenju sa prošlošću, rastu i razvoju, kao i integraciji regiona u EU“, istakao je Skot.

„Tu se ništa ne menja, to je politika svake administracije, pa i ove“, koja je, prema njegovim rečima, u slučaju pregovora Beograda i Prištine, odlučila prvo da „čuje sve strane, pre nego što donese bilo kakav zaključak“.

S druge strane, promena je što „Srbija oseća da se sada možda pažljvije slušaju i uzimaju u obzir i srpska gledišta. Ako će biti sporazuma oko Kosova, mislim da taj sporazum mora da bude u interesu i Srbije i Kosova“, naglasio je Skot.

Upitan zašto su SAD odjednom odlučile da podrže ideju o „korekciji granica“, Skat je rekao „da oni nisu odlučili ovo ili ono, već su odlučili da daju prostor obema stranama da se dogovore“.

„Nismo povukli crtu, crvenu liniju i rekli ovo sme, ovo ne sme“, objasnio je američki ambasador, kome se „čini da su lideri ozbiljni, da je reč o ozbiljnim rukovodiocima, koji razgovaraju, žele nešto da reše i koji su otvoreni“.

„Mi slušamo sva rešenja koja predlažu, za koja veruju da mogu da se sprovedu, da budu trajna i dovedu do stabilnosti u regionu“, precizirao je Skat i predočio da „SAD, kao rezultat pregovora, ne isključuju ni jednu mogućnost“.

Upitan šta SAD vide kao sadržinu ideje o korekciji granica, on je odgovorio je da nije na američkoj strani da „definiše šta treba da piše u sporazumu, već na stranama koje pregovaraju“ i pronađu „trajno rešenje koje ne može biti nametnuto spolja“.

Skot je najavio da će SAD razmatrati „okvire sporazuma, sopstvenu ulogu, u smislu pomoći i pomeranja stvari napred, ali tako da dogovor stabilizuje region“.

Nećemo podržati takav sporazum koji bi destabilizovao region i stvorioa probleme, ukazao je Skat, koji nije direktno odgovorio na pitanje o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), rekavši da „prvo mora da se vidi šta je rezultat dogovora“.

Bio je, međutim, jasan u objašnjenju da „SAD priznaju nezavisnost Kosova, da misli da Kosovo zaslužuje mesto u UN i da narod na Kosovu veruje da mu je mesto u svetskoj organizaciji“.

„Mislim da bi za Kosovo bilo važno da dobije legitimitet i međunarodno priznanje u UN, koje zaslužuje“, naglasio je Skot.

Odgovarajući na pitanje da li međunarodna zajednica ima plan B, ukoliko izostane dogovor Beograda i Prištine, on je rekao da je „optimista i da više voli da se bavi planom A“.

Kako je ponovio, to bi bio trajni i sprovodivi sveobuhvatni sporazum, „koji bi imao pozitivan efekat na stabilnost i mir u regionu“.

Na stranama u pregovorima je da se dogovore, uz pomoć Federike Mogerini, ponovio je Skot, napominjući da pitanje „demarkacije, korekcije granica, nije tako jednostavno i da tu nije reč o crtanju linija po kartama“.

Prema njegovom stavu, sveobuhvatni sporazum mora mnogo toga da uzme u obzir, prava i bezbednost srpske manjine na Kosovu, srpsko kulturno nasleđe, pitanje imovine, nestalih, ratnih zločina i mnoge druge otvorene teme, koje bi morale da se reše i budu deo sporazuma.

Na opasku da „bez pečata“ SAD ništa ne može da se dogovori, naročito na ovim prostorima, Skot je objasnio da on „govori o međunarodnoj zajednici, a ne o SAD, i da u ovom poslu svi imaju ulogu da podrže obe strane, dok su Sjedinjene Države spremne da pomognu“.

Rešenje problema Srbije i Kosova, otvoriće Srbiji kapije članstva u EU, ako ispuni ostale uslove, uveren je Skot, „ali će otvoriti vrata i Kosovu za veću saradnju i na regionalnom i na međunarodnom planu“.

Upitan o načinu na koji Vašington može da pomogne Srbiji da se priključi EU, on je odgovorio da su „SAD posvećene viziji da se sve zemlje Zapadnog Balkana integrišu u evropske i evroatlantske stukture, ako to žele“.

Od kada su Sjedinjene Države 2001.godine ponovo otvorile ambasadu u Beogradu, njena aktivnost usmerena je na pomoć Srbiji da sprovede reforme, koje će je učiniti boljim kandidatom za EU, rekao je Skot.

Na pitanje da li je u američkom interesu jaka ili slaba EU, on je naglasio da „Sjedinjene Države prepoznaju da ne mogu da budu same u svetu, koji ima toliko izazova sa kojima se suočava“.

„Naši prirodni saveznici su ovde u Evropi, na evropskom kontinentu“, istakao je Skot i konstatovao da je snažna Evropa u interesu SAD.

Čak i kao snažan ekonomski konkurent, kako je rekao, Evropa može da bude snažanr partner i u pravcu izgradnje mira, stabilnosti i odgovora na svetske izazove.

Govoreći o kineskom i ruskom uticaju na region i Srbiju, Skot je poručio da je „Srbija slobodna da ima dobre odnose sa svim zemljama u svetu“ i da američka strana ne želi da sprečava odnose Srbije i njenih partnera.

On, međutim, razlikuje „angažmane“ Kine i Rusije i tumači da Kina ima nameru da proširi ekonomski uticaj u regionu, što čini kroz kredite za infrastrukturne projekte, koje posle grade Kinezi, a sada i kroz investicije u proizvodnju.

S druge strane, ruski uticaj Skot vidi kao „maligniji“, jer smatra da Rusija nije usmerena na stvaranje nečeg pozitivnog, već na „razdor u balkanskim zemljama sa ciljem da ih spreči da idu ka evropskim integracijama“.

„Na ruski angažman gledamo kroz primere Makedonije i Crne Gore. U Makedoniji su podržavali snage koje su se protivile sporazumu sa Grčkom, dok su u Crnoj Gori podržali snage koje su želele da zbace vladu te zemlje“, tvrdi Skot.

Kao još jedan primer ruskog angažmana, on je pomenuo i podršku paravojnim organizacijama koje „obučavaju omladinu i regrutuju je za Siriju i istočnu Ukrajinu“.

Na pitanje o tabloidima u Srbiji, kao „trbuhozborcima“ vlasti, on je uzvratio da „neće da ulazi u političke veze“, ali smatra da „tabloidi ne čine nikakvu uslugu srpskom narodu“.

Pretvorili su novinarstvo u rijaliti šou, što za javnost nije dobro, rekao je Skot, „izvrću činjenice, a onda to sve predstavljaju kao istinu, i senzacionalističkim i netačnim pisanjem navode srpski narod da poveruje da je stanje ovde takvo kao da će se dogoditi rat“.

On se prisetio i da je u tabloidima o sebi čitao „najstrašnije stvari i laži“, a da, pri tome, ni njega, ni Ambasadu, nikada niko iz tabolida nije pozvao da pita za komentar ili reakciju.