Skot: Nema promene politike

Skot tvrdi i da SAD nemaju veze sa protestima „Ne davimo Beograd“, ističe da Srbija, kao i Hrvatska, može da dobije helikoptere Kajova, i napominje da će se od Srbije „očekivati da bude deo jedne zajedničke spoljne politike“.

On je u intervjuu Kuriru objasnio da se „američka spoljna politika ne menja značajno između izbora, osim ako nešto ne postane glavna tema u kampanji, a politika prema Zapadnom Balkanu to nije postala“.

„Ne očekujem bitne promene bilo ko da bude izabran“, rekao je Skot i naglasio da su za SAD od vitalnog značaja napredak u regionalnom pomirenju, dobri odnosi zemalja na Zapadnom Balkanu, modernizacija ovih zemalja, kao i njihov ulazak u EU.

Ističući da su odnosi Srbije i SAD dobri i da se i dalje razvijaju u dobrom pravcu, Skot je ocenio da ima više pozitivnih, nego negativnih stvari.

Upitan o napisima da je ambasada SAD umešana u proteste „Ne davimo Beograd“, Skot je odgovorio da „to nije tačno“, ali je predolio da u slučaju Savamala nije najveći problem „rušenje tih objekata i pitanje da li su oni bili legalni ili ne“.

„Smatram da je ono što pokreće proteste, osećaj ljudi da ne mogu da se obrate institucijama ove države, kako bi ih zaštitili i da, nekako, jedna neformalna ili kriminalna grupa može da preuzme kontrolu nad delom njihovog grada, a kada su pozvali policiju za pomoć nisu dobili odgovor“, ukazao je Skot.

Prema rečima Skota, „ovde se radi o poverenju u vašu Vladu da li može da zaštiti običnog građanina“.

Skot je, upitan o saradnji sa premijerom Aleksandrom Vučićem, istakao da je njegov odnos sa premijerom dobar, profesionalan i pozitivan.

Osvrćući se na problem Trepče, Skot je naglasio da razume reakciju Srbije i ocenio da je to pitanje ekstremno komplikovano, zbog čega SAD „podostiču sve interesne grupe da se sastanu, popričaju o svemu i dođu do rešenja“.

Skot misli da je dijalog Beograda i Prištine važan i da napreduje, ali ne brzinom koju bi svi voleli da vide, i napominje da je „proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije važan za region“.

„Važan je i za Kosovo i za Srbiju, ali i za svačiji put ka celovitoj i slobodnoj Evropi koja se razvija u miru“, objasnio je Skot.

On je ocenio da je „situacija sa NATO puna dezinformacija ovde u Srbiji“ i predočio da NATO ne prisiljava na članstvo, a da je „Srbija jasno stavila do znanja da ne planira da se priključi Alijansi“, što je u redu.

Srbija može sama da bira svoje partnere i niko joj se ne nameće, rekao je Skot i podsetio da je Srbija izabrala da sarađuje sa NATO preko Individualnog partnerskog akcionog plana (IPAP) i da je imala veliku korist od te saradnje.

Na pitanje da li srpsko-ruski Humanitarni centar u Nišu, brine administraciju SAD, Skot je uzvratio da nikome ne smeta pružanje humanitarne pomoći, ali da je razumeo da Srbija želi članstvo u EU, koja ima svoje mehanizme za reagovanje u vanrednim situacijama.

Za mene bi imalo smisla da to bude prvi korak u saradnji Srbije na njenom budućem putu u EU, rekao je Skot, dok je, povodom odluke Srbije da, u saradnji sa Rusijom, pošalje humanitarnu pomoć u Siriju podsetio da postoji poziv za pomoć UN i da su SAD izabrale da rade preko njih, a to je izabrala i EU.

„Rusija trenutno sa sirijskom vladom bombarduje Alepo, bombarduje bolnice, konvoje humanitarne pomoći UN, zato je to bio neobičan potez da se izabere Rusija kao dostavljač humanitarne pomoći“, ukazao je Skot.

Upitan da li će Srbija biti u obavezi da uvede sankcije Rusiji, Skot je konstatovao da Srbija u pregovorima sa EU još nije otvorila poglavlje 31 o spoljnoj politici.

„Kad Srbija uđe u EU, a nadam se i siguran sam da će to vreme doći, od Srbije će se očekivati da bude deo jedne zajedničke spoljne politike koje je usvojena od strane Evrope. Takođe će imati svoj glas u kreiranju politike EU, zato što će biti punopravni i ravnopravni član u diskusijama“, istakao je Skot.

„Trenutna srpska politika kad su u pitanju sankcije, ima manje veze sa poglavljem 31, a više sa srpskim stavom šta su joj vrednosti i interesi. Ostaviću drugima da protumače šta to znači“, poručio je Skot.

Povodom spekulacija o američkoj vojnoj pomoći Hrvatskoj, Skot je objasnio da je Hrvatska punopravni član NATO i da svako ima pravo da se uključi u NATO vojni program.

Najskoriji slučaj sa Kajova helikopterima koji su lake, izviđačke letelice potrebne za mirovne misije NATO, nisu bili pomoć za Hrvatsku, jer su morali da plate i za njihov transport i za njihovo održavanje, rekao je Skot, koji tvrdi da je potpuno ista oprema dostupna i Srbiji, ako za to pokaže želju.

Skot je ukazao i da je referendum u Republici Srpskoj (RS) o Danu RS bio štetan za stabilnost i u BiH i regiona, i izrazio nadu da će „gospodin Dodik razmotriti svoj stav“ o mogućnosti da raspiše i referendum za nezavisnost RS.

„Takođe se nadam da će Srbiji, kao zemlja garantor Dejtonskog sporazuma, ohrabriti Srpsku da razmišlja o stabilnosti u regionu i poštovanju Dejtona“, poručio je Skot.