Pričom o farmerkama od 1.800 dolara opozicija još nije uspela da ubedi Vučićeve birače da je on neskromni predsednik

„Posle duže vremena može se reći da opozicija u Skupštini Srbije ima inicijativu i predstavlja relativno respektabilnu snagu, kako u kvalitativnom, tako i u kvantitativnomm smislu. Odnosno da ne služi samo kao dekor ili vreća za udaranje i iživljavanje skupštinske većine, kao što je to najčešće bio slučaj u nekim ranijim sazivima“, ocenjuje istraživač javnog mnjenja i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.

Razume se, kako kaže, da je ovo daleko od nekog idiličnog, ili bar normalnog stanja, ali čini se da je vlast digla ruke od ambicije da opoziciju u Skupštini potpuno ućutka, ili eliminiše, jer to naprosto više nije moguće.

Vukadinović primećuje da je zato na delu malo drugačiji scenario.

Prema njegovim rečima ako vlast već ne može sasvim da ućutka opoziciju i spreči da se opozicioni glas u Skupštini čuje, onda mogu makar da pokušaju da se taj glas što više otupi. I da se obesmisli time što će najvažniju instituciju u zemlji pretvoriti u politički rijaliti u kojem će se rutinski razmenjivati međusobne uvrede pred sve manjom i sve ravnodušnijom TV publikom.

„U tom svetlu može se reći da ono što se na poslednjim sednicama Skupštine moglo čuti iz opozicionih redova, zaključno sa ovim sad već čuvenim Vučićevim farmerkama, ima donekle limitiran odjek, ali, opet, daleko od toga da nije korisno da se ipak čuje u ovoj medijskoj i političkoj pomrčini“, napominje Vukadinović.

Prema njegovim rečima skupštinska govornica za opoziciju ima svoj značaj i težinu.

„Govornicu treba koristiti pametno i sa jasnom svešću o pomenutim namerama režima da sve što se čuje što više obesmisli i da,se stvori atmosfera u kojoj će svaki glas razuma i argumentovana kritika delovati čudno i gotovo bizarno“, ocenjuje sagovornik Danasa.

Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“, Vladimir Pejić kaže za Danas da se ne može očekivati da će samo priče o Vučičevim farmerkama od 1800 dolara i autu koji vozi Aleksandar Vulin promeniti mišljenje pristalica naprednjaka. Za promenu mišljenja potrebno je kontinuirano delovanje opozicije.

„Mi imamo inflaciju različitih tema.. Građani koji podržavaju Vučića, pa i Vulina teško da će poverovati u te priče koje smo čuli. Oni koji su protiv Vučića, oni će reagovati i za manje optužbe, netrpeljivošću. Svako će verovati u šta želi da veruje, jer kod nas dve strane imaju utvrđene pozicije, pa je teško poverovati da će opozicija ovakvim pričama obezbediti nove pristalice. Za to je potreban kontinuitet“, napominje Pejić.

On podseća da se na izborima ne meri stepen nepodnšljivosti prema nekome, već se mere brojke za ili protiv. Ovo neće uticati na rejting.

Na pitanje može li opozicija iznošenjem ovakvih stvari o bahaćenju ljudi na vlasti da pridobije nove glasače, sagovornik Danasa kaže da ne postoji čaroban štapič koji će promeniti mišljenje birača.

„Potreban je kontinuitet da se do promena dođe. Nije dovoljno da opozicija iznese podatke, već je potrebno da im ljudi koji to slušaju i poveruju. Imali smo mi različite situacije i afere u prošlosti, ali nije bilo neke preterane reakcije građana. Ali to ne sme da obeshabri opoziciju“, kaže Pejić.

Prema njegovim rečima proces uveravanja građana mora da traje i ma koliko bilo bombastično to što opozicija govori u parlamentu, sitiacija se neće promeniti preko noči.

„Opozicija mora da nastavi da kljuca i dalje, kako bi se nešto promenilo. Ali sada ne očekujem da dođe do spektakularne promene javnog mnjenja, jer jedan deo građana ne sluša skupštinu, drugi ne razume, treći slušaju i ne žele da poveruju, četvrti slušaju i veruju. Nije lako opoziciji da stalno radi i da nema razultata“, objašnjava direktor Faktor plusa.

On ima i savet za opoziciju.

„Nije dovoljno da samo ubedite ljude da nešto ne valja, već morate da ih ubedite da ste vi ti koji to nešto, što ne valja, možete da promene. Mora da imate stav, iako tu postoji otežavajući faktor-mediji“, zaključuje Pejić.

Za razliku od istraživača javnog mnjenja koji smatraju da priča o enormnoj ceni Vučićevih farmerki i sumnjivom poreklu i ogromnoj ceni Mercedesa koji Vulin vozi ima ograničen, gotovo nikakav efekat na birače, Bojan Pajtić, profesor Novosadskog univerziteta, smatra drugačije.

„Vučić se tokom celog života pretvara da živi skromno i da je “blizak narodu”. Dobar deo podrške među biračima SNS bazira upravo na bajkama o sopstvenom poštenju. Možda priče o farmerkama zvuče banalno, ali u prenosima sednica koje gledaju i njegovi birači, koji inače nemaju ili ne žele da imaju pristup nezavisnim medijima, razotkrivanje njegove bahatosti, licemerja i enormnog bogatstva ima efekta“, ocenjune Pajtić.

Da podsetimo, Miroslav Aleksić, lider Narodnog pokreta Srbije na sednici republičkog parlamenta obelodanio je da Aleksandar Vulin, potpredsednik vlade Srbije vozi Mercedes BRABUS G klase. Rekao je da ovo vozilo Vulina košta pola miliona evra.

„Da li je ovo vaš auto? To je auto koji košta pola miliona evra. Vama to nije problem dok govorite prosvetarima da treba da budu zadovoljni, jer im je povećana plata na 800 ili 900 evra. Vi ste došli ovde da nama držite lekcije i pričate o svemu i svačemu, osim o budžetu“, naveo je Aleksić.

Aleksandar Vulin odgovorio je da su to apsolutne neistine i napomenuo da vozilo nije plaćeno ni dinar iz budžeta, već da je možda iz zaplenjene imovine od kriminala.

„Pošto je rekao da mu je dodeljen auto… Zna se da ovakav auto može biti predmet krivičnog dela organizovanog kriminala. Znači, ovo ne može da ima običan građanin i to znači da su ljudi koji se bave organizovanim kriminalnom možda u ovom autu vozili ljude koje su kasnije mleli, a sad se u tome vozi, zamislite potpredsednik Vlade Srbije. Direkcija koja je ovo dodelila Vulinu mora da snosi onda odgovornost. A vas, gospodine Vulin, ako je to tačno, molim da stavite na licitaciju da se automobil dodeli deci čije su majke žrtve femicida ili podnesite ostavku“, poručila je Slavica Radovanović, poslanica NPS.

Pre priče o luksuznom Vulinovom džipu, javnost, naprednjake, ali i predsednika Srbije uznemirilo je i obraćanje Dragana Đilasa, lidera SSP u parlamentu koji je pokazao fotografiju Aleksandra Vučića u skupocenim farmerkama.

„Na ovoj slici se vidi da je predsednik iz fundusa uzeo farmerke Stefano Ricci koje nose ruski tajkuni i koje koštaju 1.800 dolara, odnosno preko 200.000 dinara, ne pitam vas da mi kažete sa koje stavke u budžetu su plaćene, pitam vas: Da li zaiste mislite, gospodo, da je moralno da predsednik države nosi farmerke koje koštaju kao dve nastavničke plate u Srbiji? Jedna nogavica farmerki predsednika države košta više nego što je plata nastavnika u Srbiji, otprilike isto košta kao plata koju prosvetari traže, za šta govorite da nema para. Za nogavicu farmerki predsednika države ima 105.000 dinara, ali za učiteljice, nastavnike srpskog, matematike, istorije, tehničkog, stranog jezika nema 105.000 dinara“, upitao je Đilas.

Čak iz Njujorka reagovao je Vučić, tvrdeći da se sam ne oblači. Naveo da ne zna koliko koštaju farmerke, jer ih i ne kupuje, ali da se trudi da bude pristojno odeven i uredan.

„Sve što imam od garderobe ne vredi dve felne jednog od mnogih Đilasovih džipova, Sve što imam nije dovoljno da platim stanove i prekidače na stanovima braće Đilas, nisam se obogatio, nemam račune u inostranstvu“, naveo je Vučić.

Da li su mu građani poverovali da je siromašni predsednik koji se oblači iz fundusa, čije stavke nema u rebalsnu budžeta, ostaje da se vidi na sledećim izborima, kada god oni uslede. Samo ako nove istine ne prekriju farmerke od 1800 dolara.