Skupština Srbije izjašnjava se o proglašenju Akta o promeni Ustava

Na posebnoj sednici odlučivaće se o izmenama Ustava koje su izglasane podrškom tek nešto više od četvrtine ukupnih glasača u Srbiji na referendumu koji je više ličio na glasanje za i protiv vlasti, uz saopštavanje prvih rezultata u centrali jedne – vladajuće – političke stranke, nego na pitanje nezavisnosti i reforme treće, sudske grane vlasti i pravosudnog sistema.

Konačni rezultati Republičke izborne komisije kada je reč o izjašnjavanju građana o ustavnim izmenama pokazuju da je „za“ ove izmene glasalo 59,62 odsto građana, odnosno nešto više od 1,9 miliona što je većina izašlih birača, ali uz prilično nisku izlaznost. Pozivu na glasanje, iako su se neposredno pred referendum mnogi građani žalili da poziv nisu uredno dobili, odazvalo se oko 30 odsto upisanih glasača.

Usvajanje odluke i pored ovako male izlaznosti omogućeno je izmenama Zakona o referendumu i narodnoj incijativi, koje je Parlament usvojio neposredno pred referendum, a kojima je ukinut obavezni cenzus za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh glasanja.

„Protiv“ izmena Ustava ukupno je glasalo 39,35 odsto glasača na teritoriji Srbije, ali u većim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, ovaj procenat onih koji su bili protiv bio je značajno veći što je poslužilo i delu opozicije kao argument da stanovnici ovih gradova ne podržavaju odluke koje aktuelna vlast propagira.

Ponavljanje glasanja zbog nepravilnosti održano je na deset glasačkih mesta iako je prijava zloupotreba bilo mnogo više. Optužbe za „krađu glasova“ na onim mestima na kojima nije bilo kontrolora opozicije stigle su od dela opozicije, kako od levog bloka odnosno Ne davimo Beograd koji je bio jedan od tri zvaničnih organizatora referendumske kampanje, tako i od desnice – pokreta Dveri koji je organizovao proteste ispred RIK-a sa optužbama za zloupotrebe.

Pokret Dosta je bilo – Suverenisti, nakon analize rezultata na 8.150 biračkih mesta, podneo je krivičnu prijavu za falsifikovanje rezultata referenduma na 3.932 biračka mesta je, tražeći pravno obaranje referenduma.

U opoziciji je bilo i onih koji su referendum bojkotovali – kao što je koalicija oko SSP, DS i NS, osporavajući legitimnost čitavog procesa.

Jedino je vlast bila zadovoljna rezultatima, toliko da su prvi prelimirani rezultati glasanja saopšteni iz centralne Srpske napredne stranke i izneo ih je predsednik SNS i Srbije Aleksandar Vučić, umesto Republičke izborne komisije, koja je jedina ovlašćena da o rezultatima govori.

U političkim nadmetanjima „za“ i „protiv“ izmena Ustava, veći deo građana izgubio je iz vida o čemu se zapravo glasa – o izmenama pravosuđa koje bi trebalo da obezbede veću nezavisnost sudstva od druge dve grane vlasti – izvršne i zakonodavne, odnosno od Vlade, ministara i narodnih poslanika. Da li će usvojene izmene tu nezavinost stvarno i ojačati je neizvesno i mišljenja mnogih stručnjaka su da će u praksi i dalje postojati veliki prostor za zloupotrebe procesa i izbor „podobnih“ sudija i tužilaca na najviše funkcije. Njih ubuduće više neće birati narodni poslanici, već posebna stručna tela.

Izmene Ustava o pravosuđu u ovom pravcu doneće i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom te je to poslužilo predstavnicima vlasti da u referendumskoj kampanji ovo predstave kao pitanje da li građani podržavaju nastavak evrointergracija ili ne. I pored toga što se potvrđivanjem Akta u Skupštini ispunjava jedna od obaveza na putu pridruženja EU, to je još uvek daleko od zelenog svetla za članstvo Srbije.

Pogrešna tumačenja ustavnih izmena u referendumskoj kampanji dolazila su i od strane opozicije – neki su upozoravali da se ovime menja preambula o Kosovu, neki pretvarali u pitanje naseljavanja migranat ili podršku Rio Tintu.

Predsednik Skupštine Ivica Dačić za danas je sazvao vanrednu sednicu na zahtev 237 poslanika a na njoj se raspravljalo o nizu odluka u domenu pravosuđa i tužilaštva, kao i o železničkom sistemu Srbije i Republičkoj izbornoj komisiji.

Na dnevnom redu vanredne sednice bio je predlog odluke o prestanku funkcije javnim tužiocima, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, predlozi odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva i predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.