Ako u Briselu postoji neki činovnik koji beleži šta Srbija čini na putu ka Evropskoj uniji i ako je ovog decembra pratio rad Skupštine Srbije, bez preteranog udubljivanja, mogao je biti veoma zadovoljan.
Usvajanje Kodeksa ponašanja poslanika – ispunjeno. Izbor sudija, izveštaji nezavisnih tela, budžet za narednu godinu usvojen na vreme, jedno javno slušanje, jako malo zakona po hitnom postupku – sve ispunjeno. Nema opozicije da kvari, da se meša i zapitkuje, svi složni, srećni, ponosni, samo hvale predloge i glasaju.
Stanje u Srbiji toliko je fenomenalno, da je u raspravi o zaključcima posle izveštaja Evropske komisije rečeno kako je naša zemlja na evropskom putu u stvari napredovala suviše brzo pa je Evropa morala malo da je uspori. Kako je istakla poslanica Srpske napredne stranke Aleksandra Tomić „naše strane direktne investicije na godišnjem nivou iznosile su ukupno koliko je iznosio ceo Balkan“ pa je „prema tome moralo da se ujednači negde, da se osetljivost na vladavinu prava pojača“ kako bi se ceo region sustigao.
Raspravi je prisustvovala premijerka i nekoliko ministara, ali ako je neko očekivao konkretne primere gde smo kao država pogrešili i šta ćemo tačno preduzeti – ostao je razočaran. Ni predstavnici izvršne vlasti nisu primetili da je ozbiljnih kritika uopšte bilo niti da Srbija išta treba da menja, već smo od premijerke Ane Brnabić čuli da to „da li će i kada Srbija kao takva postati članica EU, na kraju krajeva, zavisi isključivo od volje i političke spremnosti država članica EU“.
Poslanici su konstatovali preporuke u vezi sa vladavinom prava, pozdravili napore Vade na evropskom putu, obećali da će organizovati međustranačko dijalog i nastaviti započete reforme.
Inače, kako su mediji ranije izveštavali, najupadljivija ocena demokratije u Srbiji iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije jeste da je „novoizabrani parlament obeležen nadmoćnom većinom vladajuće koalicije i odsustvom jasne opozicije, što je situacija koja nije konstruktivna za politički pluralizam u državi“. Izveštaj EK zabeležio je i nastavak pritisaka na organizacije civilnog društva i novinare i utvrdio da nema napretka u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti sudstva.
Osim toga, u javnosti su zapostavljeni delovi koji kažu da nema napretka u oblasti radnih prava, da je socijalni dijalog slab, da Zakon o zabrani diskriminalcije nije implementiran i ne očekuje se da će o tome poslanici govoriti. Naročito što je po poslovniku predlagač zaključaka o Izveštaju EK nadležni skupštinski odbor, a sednici neće prisustvovati niko ko nije deo vladajuće većine da eventualno ukaže na pogrešna tumačenja izveštaja.
Na istoj sednici objasnili su gradjanima kako jeste pretplata za RTS povećana na 299 dinara, ali to nije dovoljno nego ipak treba još iz budžeta, dodali da je odlična vest novo zaduživanje zbog izgradnje puta, a još bolja što smo sa Japanom ukinuli dvostruko oporezivanje.
Jedan od najvažnijih skupštinskih poslova obavljen je ovog decembra, a najavljivan je poslednjih pet godina, pa i duže – usvojen je Kodeks ponašanja poslanika u Skupštini.
Predlog Kodeksa o kojem su poslanici raspravljali skoro dva dana, donekle je ispravljen amandmanima, ali daleko od toga da je rešenje zadovoljavajuće. Zbog hitnog postupka, netransparentnog predloga i rešenja koje neće uticati na bolju atmosferu na skupštinskim zasedanjima, Otvoreni parlament tražio je povlačenje Kodeksa iz rasprave.
Poslanici su ga ipak usvojili, a u raspravi je predstavljen više kao pretnja za buduće ponašanje opozicionih poslanika. Inače, amandmanima su neka rešenja donekle izmenjena, pa je omogućeno da, umesto prvobitno predloženih narodnih poslanika, svako fizičko lice može podneti prijavu za kršenje Kodeksa. Predviđeno je osnivanje Komisije za etiku koja će imati savetodavno-edukativnu ulogu, dok primena i nadzor nad primenom kodeksa ostaje u rukama Administrativnog odbora na čijem je čelu predsednik najbrojnije poslaničke grupe “Aleksandar Vučić- Za našu decu”.
Na posebnoj sednici poslanici su se izjašnjavali o izveštajima Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Državne revizorske institucije za 2019. godinu. Nakon jednodnevne rasprave, poslanici su usvojili sve zaključke o izveštajima koje su predložili nadležni odbori. Ipak, kao da rasprave nije bilo, usvojeni zaključci sveli su se na izjave podrške. Iako bi kroz zaključke Narodna skupština trebalo da poziva Vladu da kontinuirano izveštava o njihovoj primeni, odbori su ponovo propustili da jasnije obavežu Vladu i time osiguraju da nalazi nezavisnih tela budu upotrebljeni za unapređenje stanja u oblasti ljudskih prava i odgovornog finansijskog poslovanja.
Prethodno je, u zakonskom roku u Skupštii usvojen i budžet za 2021. godinu, vreme za raspravu bilo je duplirano, ali je uglavnom poslužilo da ponavljanje koje su sve dobre ekonomske odluke donete u prethodnoj godini i kako će u narednoj Srbija pokazati da je lider regiona i jedna od najboljih ekonomija Evrope.
I šta god da je bilo na dnevnom redu omiljena tema za diskusiju poslanika bila je vizija, ideje, odluke, liderstvo i vođstvo Aleksandra Vučića. Uz snažne aplauze i iskrenu veru da je sve odlično i da će u budućnosti biti samo još bolje, završeno je redovno jesenje zasedanje, a vanredno najavljeno već za januar.
Portal Danas u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament svakog meseca objavljuje mesečne izveštaje o aktivnostima u Skupštini Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
