„Slanje pripadnika KBS na Folklandska ostrva u okviru britanske misije samo šteti pristupu Kosova u NATO“

Spor oko Folklandskih ostrva je priznat i od strane Ujedinjenih nacija, a zbog ove teritorije, još nazivane i Malvanska ostrva, ove dve države su i ratovale.

Iako su kosovske institucije odluko o slanju pripadnika KBS donele još krajem prošle godine, pojedini mediji su vest aktuelizovali ovih dana sa dozom ekskluzviteta.

Dragan Šutanovac, nekadašnji ministar odbrane i predsednik NVO “Savet za strateške politike”, spori da je u pitanju britanska mirovna misija, već kaže da je reč o vojnoj akciji.

“Još od 1982. godine i sukoba između Argentine i Velike Britanije oko Malvinskih (Folklandskih) ostva na ostrvu su razmeštene vojne snage Velike Britanije. Dakle, ne radi se ni o kakvoj međunarodno priznatoj mirovnoj misiji već isključivo o britanskoj vojnoj aktivnosti kojoj će se priključiti Kosovske snage bezbednosti koje nisu vojna već paravojna formacija”, kaže Šutanovac.

Nekadašnji ministar dodaje da, imajući u vidu da Kosovo nije priznata država ni od strane UN ni od svih zemalja EU, ali i to da vlasti u Prištini, kako procenjuje, očajnički pokušavaju do dobiju međunarodni kredibilitet – njihova odluka o odlasku na Folklandska ostrva ne predstavlja ništa drugo već pokušaj pridobijanja Londona za još jače lobiranje za prištinske interese.

Vest o ovoj akciji KBS-a juče je ponovo aktuelizovao i list “Politika”. Ovaj je medij pisao kako je odluka Ujedinjenog Kraljevstva da potpiše sporazum o slanju KBS pripadnika na Folklandska ostrva zapravo pokušaj Londona i generalno Zapada da Prištinu približi članstvu u NATO, odnosno da je u pitanju “opasan plan Londona za uvlačenje Prištine u NATO”. Šutanovac odbacuje ovakve ocene.

“Ova aktivnost KBS nema nikakvu vojnu težinu niti podršku NATO, a samim tim i ne otvara mogućnost prijema Kosova u Partnerstvo za mir, naprotiv, zbog ove aktivnosti veliki deo zemalja Južne Amerike će još snažnije ostati na jasnom stavu ne priznavanja Kosova kao nezavisne države”, kaže naš sagovornik.

Šutanovac navodi i da Priština umesto da se ozbiljno bavi bezbednošću srpske manjine na Kosovu i stalnim rastućim kriminalom, pokušava da prikaže Kosovo ne samo korisnikom mirovne misije, već i izvoznikom bezbednosnih snaga na jedan, kako kaže, dosta trapav način.

“Podsećam, Srbija je ozbiljan kontributor mirovnih misija pod zastavom UNa i EU što izuzetno utiče na ugled naše vojske u svetu ali i na međunarodno uvažavanje”, poručuje Šutanovac.

Šta je do sada poznato o ovoj odluci Prištine?

Kosovska Skupština je na vanrednoj sednici u decembru usvojila Zakon o Ratifikaciji sporazuma koje su potpisali britansko i kosovskog ministarstva odbrane u vezi sa priključivanjem osoblja Kosovskih bezbednosnih snaga u pešadijsku četu Roulment na Folklandskim ostrvima.

Ovu odluku je donela 29. novembra kosovska Vlada, a premijer Aljbin Kurti je naveo da misija može trajati tri godine, uz mogućnost produžetka, pisala je KosovaPress.

Taj sporazum naišao je na osudu ministarstva spoljnih poslova Srbije, iz kog su istakli da je ovaj aranžman u oštroj suprotnosti s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i sa, kako se navodi, relevantnim rezolucijama Generalne skupštine UN o mirnom rešavanju spora oko Folklandskih ostrva.

– Posebno smo iznenađeni što ovakav korak dolazi od stalne članice Saveta bezbednosti, najvišeg tela UN zaduženog za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, naveli su tada iz ministarstva, najavivši i da če obavestiti međunarodnu zajednicu o “dalekosežnim negativnim posledicama ovakvih jednostranih akata Prištine, ali i drugih zemalja koje ih podržavaju”.

Reakcije su krajem prošle godine stigle i od argentinskog ministarstva spoljnih poslova, koje je reagovalo na medijske natpise, rekavši da Argentina ne priznaje jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, te da Folklandska ostrva smatra svojom teritorijom nezakonito okupiranom od strane Velike Britanije. Istakli su i da to predstavlja “neopravdanu demonstraciju sile”, ali i namerno odstupanje od rezolucija Generalne skupštine UN, te odbacuje mirovni karakter ove misije.

Kosovske bezbednosne snage formirane su tranformacijom Kosovskog zaštitnog korpusa u skladu sa Ahtisarijevim planom, ali i danas se čuju kritike kako formiranje KBS-a nije u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.