Zašto Slavica Đukić Dejanović ne krene stopama Branka Ružića i podnese ostavku na funkciju ministarke obrazovanja?

Njima se naveliko pridružuju njihovi profesori, dekani, a roditelji i njihovi bližnji izražavaju sa njima apsolutnu solidarnost.

Pridružuju se njihovim zahtevima i srednjoškolci, što je, verovatno, bio i razlog odluke Vlade Srbije da proglasi početak raspusta sedam dana ranije nego što je po zakonu.

Brojne srednje škole i gimnazije pristupile su blokadama i onemogućile da se u njihovim učionicama održavaju časovi dok se ne preuzme apsolutna odgovornost za smrt 15 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada se na njih obrušila nadstrešnica.

Strah Vučićevog režima od mladih evidentan je i više izlišan za objašnjavanje.

Branko Ružić, ministar obrazovanja, funkcioner Socijalističke partije Srbije, kada se dogodilo višestruko ubistvo u Ribnikaru, prošle godine, u maju mesecu, podneo je ostavku.

Njega je na tom mestu nasledila Slavica Đukić Dejanović, znatno starija od Ružića, koja je tokom ratno-zločinačkih devedesetih godina uvek sedela tik uz diktatora Slobodana Miloševića i Mirjanu Marković.

Slavica Đukić Dejanović, međutim, iako joj je gotovo ceo obrazovni sistem u blokadi, pred kolapsom, studenti i srednjoškolci otkazuju poslušnost državi, zajedno sa profesorima i nastavnicima, ni ne pomišlja na ostavku.

Ona “beži” u odnosu na đake, studente i profesore. To smo mogli da vidimo 18. decembra, u sredu, u Nišu, kada je napustila javnu raspravu o izmenama zakona o obrazovanju i vaspitanju koja se održavala u tamošnjoj Skupštini grada Niša nakon što su studenti u protestu ušli u salu, sa transparentima i pištaljkama.

Dekanka jednog tamošnjeg fakulteta ju je nazvala “uplašenom ženom”.

“Njoj je sasvim bilo u redu da bude ministarka u vreme kada su mladi išli u rat i prisilno vodili bitke za njenu partiju…”

– Nema časti u osobi koja je pristajala na sve vlade i na sve funkcije koje su joj se ikada nudile. Uopšte ne očekujem da će se samostalno odlučiti da podnese ostavku i konačno se penzioniše. Njoj je sasvim bilo u redu da bude ministarka u vreme kada su mladi išli u rat i prisilno vodili bitke za njenu partiju i njenu ličnu funkciju. Sada joj je potpuno prihvatljivo da mladi ćute na užas u kom živimo, sve dok je ona na državničkom mestu. Kao psihijatar izjavljuje da ne poznaje ove mlade ljude. Očigledno da nikada nije poznavala ljudsku prirodu i mladost izvan svog sebičnjačkog kruga – kaže za Danas Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu i kopredsednica stranke Zajedno.

Kako dodaje, “verovatno je ona oduvek bila poslušnica iz interesa”.

– I verujem da joj je nejasna situacija u kojoj ljudi dižu glas zbog pravde i dostojanstva. Dostojanstvo je nepoznato osećanje za tu ženu. I baš zato nikada neće dati ostavku osim ukoliko joj se ne naredi. Poslušnik zauvek ostaje to što jeste – smatra naša sagovornica.

“Umesto ostavke, Slavica Đukić Dejanović preti prosvetnim radnicima, direktorima i dekanima…”

Prema rečima Đorđa Pavićevića, profesora Fakulteta političkih nauka i poslanika Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije, Slavica Đukić Dejanović je nastavila tamo gde Branko Ružić nije hteo, kada je država odbila da prihvati bilo kakvu odgovornost nakon masovnih ubistava u školi Vladislav Ribnikar.

– Tokom njenog mandata bilo je mnogo slučajeva kada su ostavke bile primerene. Nije podnela ostavku ni kada je država prevarila nastavnike i profesore izneverivši dogovor o povećanju plata, ni kada je na mala vrata besramno pokušala da menja Zakon o visokom obrazovanju i dopusti stranim univerzitetima da rade u Republici Srbiji van sistema obrazovanja, na osnovu sporazuma sa ministarstvom. Nije podnela ni kada su batinaši tukli studente a policija ih hapsila, ne podnosi je ni sada kada je u blokadi 60 fakulteta, uključujući sve velike državne univerzitete i kada se sve veći broj gimnazija i srednjih škola priključuje protestima i blokadama – kaže sagovornik Danasa.

Umesto toga, napominje, ministarstvo i ministarka nastavljaju „uobičajeni posao“, kao da se ništa ne događa.

– Zakazuju javne rasprave o izmenama zakona poput ove u Nišu, kojima se, na primer, planira promena statusa veronauke, imenuju direktore, Upravne odbore, članove Nacionalnih saveta, troše novac na propale projekte poput Zdravitasa, menjaju platforme, itd… Umesto ostavke, ona preti prosvetnim radnicima, direktorima i dekanima, diskvalifikuje studente koji su hteli da je obaveste u kakvoj državi živimo i da oni to ne žele. Izgleda da počasna predsednica SPS-a nije želela to da čuje, nego da nastavi da živi u udobnom i bezbednom paralelnom svetu koji je kriminalni režim Srpske napredne stranke izgradio za svoje pristalice i u kome ih drži u čvrstom zagrljaju – zaključuje Đorđe Pavićević.