Slavica Đukić Dejanović: Socijalisti nisu Miloševiću okrenuli leđa, samo su prihvatili realnost

To kaže za Danas Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica Socijalističke partije Srbije, potvrđujući indirektno da hapšenje bivšeg predsednika Srbije i SRJ Jugoslavije nije bila jedina opcija, već da je bilo ponuda da ode u inostranstvo ili da promeni identitet, ali da je on to odbio. Sagovornica Danasa ne otkriva ko je te mogućnosti nudio Miloševiću, niti u koje zemlje je mogao da ode. Na pitanje da li su tačne spekulacije da mu je tadašnji ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov nudio avion sa surčinskog aerodroma, sagovornica Danasa odgovara da te detalje zaista ne zna, a i da ih zna ne bi rekla.

* Pretpostavljam da ste odgledali sve epizode serije „Porodica“. Da li su vas njeni autori pre snimanja kontaktirali, odnosno da li su hteli da čuju vaše viđenje događaja?

– Pre snimanja serije niko me od autora nije kontaktirao. A serija je proizvod umetničkih sloboda i vizija njenih kreatora, a ne istorijski dokument.

* Vi ste, kako bar prikazuje serija, ali i kako tvrdi Branislav Ivković, bili jedan od malobrojnih socijalista koji je u poslednjim danima bio sa Miloševićem. Ivković kaže da su socijalisti već tada okrenuli leđa Miloševiću, ili kako on to slikovito kaže – zavukli se pod krevet.

– Socijalisti nikada nisu okrenuli leđa Miloševiću, ali su prihvatili novu realnost i nov koncept koji je bio potreban Srbiji. I u to vreme sadašnji funkcioneri Socijalističke partije su imali plan šta ćemo mi to raditi. Jer političari koji ne anticipiraju budućnost nisu nikakvi političari.

* Da li vam je sada jasnija tadašnja uloga Ivkovića? Da li je on bio peta kolona kako ga je nazivao Milošević, ili samo čovek koji se na vreme prestrojio, sagledavajući širu sliku?

– Bane je imao želju da u tom momentu pomogne da ovaj događaj koji je zaista imao istorijski značaj ne bude replika nekih ranijih događaja u kojima Draga Mašin i Aleksandar završavaju u lokvi krvi.

* Verujete li Milanu Milutinoviću, bivšem predsedniku Srbije, da nije izdao Miloševića. Kako tumačite njegov potpis na dokument o hapšenju stranačkog kolege i da li je to bio potez uplašenog čoveka?

– Bila su izuzeto delikatna i teška i vremena i okolnosti o kojima pričamo. Mislim da je ljudski izabrati poziciju za koju svaki pojedinac misli da je u interesu države, ali i u sopstvenom interesu. Razumem različita ponašanja.

* Ovih dana čule su se mnoge verzije događaja iz noći hapšenja, od toga da nije postojala poternica iz Haga za Miloševićem, da je uhapšen da bi mu se sudilo u zemlji, do toga da je hapšenje bio izričit zahtev američke administracije. Da li je Milošević znao da će biti izručen Hagu?

– Milošević je dobro znao da ga čeka Hag. On je očekivao da će građani Srbije iskazati loš odnos prema namerama Haga.

* Da li je moguće da je samo Čedomir Jovanović ubedio Miloševića da se preda, ili je zapravo presudilo nešto drugo, možda obećanje da će mu porodicu ostaviti na miru?

– Nije Milošević funkcionisao po planovima nekih obećanja. U svim novim okolnostima iznalazio je nove mogućnosti i za poziciju koju je smatrao da je najkorektnija i za Srbiju i za njega samog.

* Kontradiktorne su i izjave tadašnjih učesnika, jedni tvrde da je  Milošević bio naoružan, drugi da nije. Šta je istina?

– Nikada ga nisam videla naoružanog, ali nemam ni sigurnu potvrdu da negde u nekoj fioci nešto od oružja nije stajalo. Ali je sigurno da nije bio suicidalan.

* Do danas je ostalo nejasno ko su ljudi koji su pucali u vili Mir? Da li je zaista bilo toliko dramatično?

– Bilo je dramatično. Ja sam bila u dnevnoj sobi kada je jedan metak prosvirao među nas. Ne umem to da vam kažem. Sada zaključujem da je bilo različitih stavova, različitih instanci tadašnje vlasti i da je vrlo verovatno da tu treba tražiti odgovor.

* U seriji je Mira Marković prikazana kao histerična osoba, koja ide iz jednog u drugo rasploženje. Kakva je zapravo bila i da li je zaista toliko vremena posvećeno njenom smirivanju?

– Apsolutno su to umetničke slobode kreatora serije da je na taj način predstavi. Ona je bila žena koja je imala neki svoj svet, svoje specifičnosti, ali nikada nije imala histerične napade pred drugima. Umela je da saspe u lice sagovorniku svoja neprijatna razmišljanja, umela je da prosto prezentira led kada se sa nečim ne slaže i kada hoće da napravi distancu od nekoga. Najmanje je bila histerična. Ali njenim smirivanjem se apsolutno nisam bavila, kako je to u seriji predstavljeno.

* Ko je vas zapravo pozvao da dođete u vilu Mir, s obzirom da tada niste bili funkcioner, a kako kažete ni prijatelj porodice?

– Da nisam bila ni funkcioner, ni prijatelj porodice, ali sam bila socijalista i život se pokazao neuporedivo žešći i energičniji od 2000. godine naovamo. Moje sve državne funkcije su praktično tek bile iz tog perioda. Bila sam predsednica Skupštine i u tri navrata ministarka. Prema tome, ja sam se jako borila za Socijalističku partiju i smatrala sam da je jako važno da se kao član tima koga je Izvršni odbor imenovao nađem u vili Mir i učestvujem u korespodenciji između predsednika partije i naših članova i simpatizera koji su bili oko vile i da dam svoj doprinos. A onda se zaista to svelo na jednu moju ulogu stvaranju stabilizacije atmosfere u samom prostoru Užičke 11, u komunikciji sa Slobom i članovima njegove porodice. Nisam imala snage da onda kada su ljudi u strahu za sebe i za svoju poziciju, odem. Imala sam potrebu da dam svoj doprinos upravo ljudima koji su bili u rizičnoj poziciji, a za koju sam smatrala da može da se završi na kvalitetniji način. I mislim da se tako i završila.

Srbija je bila i ostala podvojena

* Da li je Milošević bio svestan u tim trenucima da ga narod više neće, da ne može da mu oprosti sankcije, bombardovanje, građanski rat, progon neistomišljenika… Da li je shvatao svoje greške, ili je i tada otišao sa uverenjem da je njemu učinjena nepravda?

– I danas i onda Srbija je bila podvojena kada je u pitanju Slobodan Milošević. U tim trenucima bio je svestan dihotomije, podele u Srbiji među ljudima koji su bili pro i kontra. Sa dva miliona glasova koliko je dobio na poslednjim izborima bio je svestan da polovina građana Srbije više nije za njega.