Slaviša Ristić: Vlada Srbije i Srpska lista se ne bave povratkom Srba

Ristić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je poslednjih godina, „od kada su na vlasti Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka“, naročito primetan odlazak velikog broja mladih ljudi s prostora severa Kosova koji u nedostatku ekonomske perspektive i nemogućnosti da se zaposle, odlaze širom Srbije, pa i van nje.

„Taj odlazak Srba naročito je izražen posle prihvatanja Briselskog sporazuma kada su ugašene skoro sve srpske institucije na severu Kosova“, rekao je Ristić, koji je za republičkog poslanika izabran s liste Ujedinjeni za pobedu Srbije – Marinika Tepić.

Na pitanje Bete koji su efekti kosovskog ministarstva za povratak i zajednice, kojim rukovodi Srpska lista, kada je u pitanju povratak raseljenih, Ristić je kazao da je proces povratka raseljenih Srba izgubio svaku perspektivu upravo od momenta kada je brigu o povratku preuzelo kosovsko ministarstvo na čijem čelu su članovi Srpske liste.

„Efekti njihovog rada mogu se meriti samo količinom njihovog ličnog bogatstva i ličnih privilegija koje stiču u tzv. kosovskim institucijama. Imali smo prilike sve ovo vreme da čujemo mnogobrojne najave Srpske liste da će napustiti institucije tzv. Kosova po mnogim pitanjima, ali po pitanju povratka Srba, nikada. Oni su samo dekor u kosovskim institucijama i produžena ruka Srpske napredne stranke (SNS) na Kosovu i Metohiji“, ocenio je Ristić.

Po njegovim rečima, osnovni zadatak Srpske liste je da na svim izborima silom i ucenama prisiljavaju Srbe da glasaju za SNS i interese vlasti.

„Ono što se može čuti među mnogobrojnim raseljenim Srbima je i to da mnogi od njih ne planiraju povratak upravo zbog Srpske liste i načina njihovog vladanja u srpskim sredinama“, dodao je on.

Upitan kako ocenjuje ulogu vlade Srbije i Kancelarije za KiM kada je u pitanju povratak raseljenih, Ristić je rekao da se vlada Srbije i Kancelarija za KiM skoro i nisu bavile pitanjem povratka Srba.

„Osim što smo svedoci mnogih započetih i nezavršenih projekata koji su navodno trebali da posluže za povratak, nije napravljen nijedan ozbiljniji korak na povratku raseljenih. Ova vlada i njena kacelarija sve ove godine su umesto na povratku Srba radile na demontiranju države Srbije i gašenju njenih institucija na KiM. Umesto da se u dijalogu s Prištinom i predstavnicima međunarodne zajednice kao prvo i osnovno pitanje postavi pitanje povratka Srba kao preduslov za razgovore na sva ostala pitanja, vlada Srbije je pregovarala samo o onim pitanjima koja su bila u interesu tzv. Kosova“, naglasio je Ristić.

Naveo je da o tome najbolje svedoči Briselski sporazum kojim je „Srbija dala sve nizašta“.

„Kosovska strana nije sprema da dozvoli ni formiranje Zajednice srpskih opština. Umesto snažnog pritiska i insistiranja vlade Srbije prema međunarodnoj zajednici na pravu Srba da se vrate svojim kućama i to naročito u gradskim sredinama mi smo nažalst bili svedoci raznoraznih ideja o podelama i razgraničenjima, a vrlo često i od samog predsednika Srbije čuli tvrdnje kako mi na najvećem delu Kosova i Metohije nemamo ništa“, objasnio je on.

Po njegovim rečima, svaka odgovorna vlast u Srbiji morala bi da u razgovorima s Prištinom vrati za pregovarački sto pitanje prava povratka Srba.

Na pitanje kako ocenjuje ulogu prištinskih vlasti kada je u pitanju povratak Srba i ostalih nealbanaca, Ristić je kazao da je cilj prištinskih vlasti da se Srbi ne vrate na Kosovo i Metohiju.

„Oni sve čine i da preostali Srbi napuste svoja ognjišta. Sve njihove dosadašnje vlade radile su s ciljem da se KiM etnički očisti pre svega od Srba, a i drugih nealbanskih zajednica. Njima su Srbi potrebni samo kao dekor kako bi stvarali lažnu sliku o multietničkom Kosovu. Oni su, nažalost, u tome skoro i uspeli jer za njih su prihvatljivi samo Srbi koji su spremni da statiraju u njihovim institucijama“, istakao je Ristić.

Dodao je da za egzodus Srba najveću odgovornost snosi međunarodna zajednica.

„To što ni posle 20 godina više od 200.000 proteranih Srba nije moglo da se vrati na Kosovo i Metohiju je njihova najveća odgovornost. Najveći broj raseljenih proteran je u prisustvu međunarodne zajednice, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Ne postoji nijedan valjan izgovor da objasni činjenicu da su uspeli u roku od dva meseca da obezbede povratak 800.000 Albanaca, a da za više od 20 godina nisu uspeli da obezbede povratak četri puta manje Srba. To samo potvrđuje činjenicu da im je cilj isti kao i kosovskim vlastima, a to je etnički čisto Kosovo“, ocenio je Ristić.

Kazao je da albanska strana i predstavnici međunarodne zajednice namerno umanjuju trenutni broj Srba na KiM, ali da to, kako je rekao, često čini i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Zabrinjava činjenica da i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić često u svojim javnim nastupima umanjuje broj preostalih Srba na Kosovu i Metohiji. Verovatno s ciljem da javnost u užem delu Srbije lakše prihvati eventualno odricanje od Kosova. Ono što je nažalost tačno, jeste da nas je danas znatno manje nego pre deset godina. Primetan je manji broj studenata na Univerzitetu, a u kosovsko-mitrovačkom porodilištu rađa se manji broj dece nego ranije“, rekao je Ristić.

Na pitanje Bete gde završi preko 600 miliona evra koliko prema zvaničnim podacima vladu Srbije na godišnjem nivou „košta“ Kosovo i Metohija, Ristić je kazao da objavljivanje takvih podataka ima za cilj da se poreskim obveznicima u Srbiji stavi do znanja da borba za očuvanje Kosova i Metohije suviše košta i da se ne isplati.

„Ako je tačno da Srbija svake godine na KiM potroši 600 miliona evra onda je to za 21 godinu i šest meseci 13 milijardi evra što je neverovatan iznos. To bi značilo da su svi preostali Srbi na Kosovu i Metohiji postali milioneri, ali nažalost nisu. Najveći broj njih teško živi i preživljava deleći sudbinu građana užeg dela Srbije. Koliki je zaista iznos novca koji iz budžeta Srbije dolazi na KiM i kako se on troši može i mora da se utvrdi jer to bi srpska javnost trebalo da zna“, naglasio je on.

Upitan koje su najveće greške i posledice politike vlade Srbije prema srpskoj zajednici u pokrajini, Ristić je rekao da su u proteklih 20 godina pravljene mnoge greške koje su za posledicu imale povlačenje države Srbije sa Kosova i Metohije i sve gori položaj preostalih Srba.

„Srpska strana je morala da insistira da se pre svakog razgovora o budućnosti južne  pokrajine mora obezbediti bezuslovan i siguran povratak proteranih Srba. Umesto toga prihvatana su mnoga rešenja pod izgovorom o bezbednijem i sigurnijem životu preostalih Srba, a koja su u stvarnosti doprinosila učvršćivanju nezavisnosti Kosova. Svakako da je najveću grešku napravila aktuelna vlast koja je prihvatanjem Briselskog sporazuma skoro potpuno ugasila sve institucije države Srbije na prostoru Kosova i Metohije i lišila Srbe prava da učestvuju na srpskim lokalnim izborima već ih je silom naterala da uzmu učešće na separatističkim izborima“, zaključio je Slaviša Ristić.

Prema zvaničnim podacima kosovskog ministarstva za zajednice i povratak, na čijem je čelu predsednik Srpske liste Goran Rakić, nakon rata na Kosovu 1999. godine svoje domove je napustilo 226.418 građana, a za protekle više od dve decenije na Kosovo se vratilo svega 29.108 raseljenih.

Pre potpisivanja Kumanovskog sporazuma, prema nezvaničnim podacima na Kosovu i Metohiji je živelo oko 250.000 Srba i Crnogoraca i 50.000 drugih nealbanskih zajednica.