Administracija novog predsednika Džoa Bajdena ne bi trebalo da odbaci pozitivne strane i dostignuća Trampove politike, među kojima su i ona koja se tiču Balkana.
Normalizacija ekonomskih odnosa Kosova i Srbije samo je prvi, ali nedovoljan korak, iza koga će slediti potezi kojim bi trebalo da se postignu uspesi u političkoj normalizaciji, kaže direktor evropskih studija njujorškog Saveta za spoljne poslove i profesor na Univerzitetu DŽordžtaun, Čarls Kapčan.
Kapčan je dobar poznavalac našeg regiona, pošto već decenijama prati razvoj američke politike na Balkanu. NJegova knjiga o američkom izolacionizmu upravo je izašla iz štampe, a u nekoliko svojih poslednjih nastupa Kapčan je zastupao evolutivni razvoj američke spoljne politike, naravno, tamo gde je to mogućno.
Predsednik Tramp je u pristupanju balkanskom problem izgradio koncept nezavisan od EU što je rezultiralo sporazumom iz Vašingtona koji su potpisali Srbija, Kosovo i SAD. Promenom administracije, postavlja se pitanje kakav će biti značaj ovih dokumenata za buduću administraciju predsednika Bajdena.
– Dogovor Beograda i Prištine je značajan, ali to je samo prvi korak. Prelazak iz bližih ekonomskih veza u političku normalizaciju neće biti lak. Očekujem da se Bajdenov tim više angažuje na balkanskim pitanjima, a sam Bajden mnogo brine o regionu i dobro ga poznaje. Jedna od verovatnih razlika u odnosu na Trampovu eru je ta što će Vašington u regionu blisko sarađivati sa EU. Razdvajanje napora EU i SAD na Balkanu nema puno smisla, navodi naš sagovornik.
* U Srbiji postoje nedoumice da li je bilo ispravno potpisati Vašingtonski sporazum koji je bio inicijativa predsednika Trampa, delimično uključena u njegovu izbornu kampanju. Kako sada vidite vrednost te odluke i šta očekujete kuda bi Bajdenova administracija trebalo da ide dalje?
– Srbija i Kosovo s pravom su pristupili Vašingtonskom sporazumu – čak i ako je to bilo povezano sa Trumpovim naporima da ostvari diplomatsku „pobedu“ neposredno pre izbora. Trampovi motivi mnogo manje su bitni od suštine dogovora, koji je unapredio ekonomske odnose dveju strana. Sporazum, međutim, nije razlog za samozadovoljstvo.
Vidimo mnogo dugotrajnih sporova koji ostaju nerešeni čak i kada su strane suočene sa ekonomskom međuzavisnošću. Izraelci i Palestinci imaju veliku ekonomsku interakciju, ali njihov teritorijalni spor traje.
Kina i Japan uživaju u snažnoj trgovini i ulaganjima, ali trgovina nije učinila mnogo za poboljšanje njihovih političkih odnosa. Mislim da će Bajden zato raditi na preduzimanju narednih novih koraka između Beograda i Prištine koji će se ticati politike. Vašingtonski sporazum pruža dobar početak – ali samo to.
* Javnost u Srbiji bila je naklonjenija predsedniku Trampu jer je bio spremniji da prihvati ideju legitiminosti srpskog interesa na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Sada se mnogi plaše da će administracija predsednika Bajdena učiniti suprotno. Koje mesto Srbije i Srba bi se moglo očekivati u Bajdenovoj regionalnoj politici prema Balkanu?
– Očekujem da će Bajden pristupiti pragmatičnom pristupu regionu, a ne ideološkom ili onom u kojem Vašington bira samo jednu stranu. Za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova i stabilizaciju Bosne i Hercegovine biće potrebna spretna, ravnomerna diplomatija koja gleda u budućnost, a ne unazad.
* Od američkih stručnjaka čuli smo da bi bivša državna sekretarka Madlen Olbrajt mogla da bude uključena u rešavanje balkanskog rebusa. Balkan i svet su se veoma promenili u poslednjih 20 godina, a posebno tokom pandemije kovid 19. Da li to znači povratak starih sredstava za nove okolnosti i koje se inovacije mogu primeniti, a koje odgovaraju novoj situaciji u svetu i na Balkanu?
– Pa, svi imamo pune ruke posla sa pandemijom i postavljanjem ekonomija na noge. U mojim mislima nema sumnje da će Bajden, barem do 2021. godine, svoju pažnju usmeriti na domaće imperative – poput kroćenja pandemije, obezbeđivanja ekonomskog podsticaja, ulaganja u infrastrukturu, prekvalifikacije radnika.
Ovaj domaći fokus biće verovatno praćen strateškim povlačenjem sa Bliskog istoka – procesom koji je već u toku. Ali očekujem da se Bajden osloni na diplomatiju i timski rad sa saveznicima. To mi sugeriše da će uslediti usredsređeni diplomatski angažman na Balkanu. Moramo da se pozabavimo novim pitanjima, poput sajber bezbednosti i manipulacije društvenim medijima. Ali biće potrebna i dobra stara diplomatija. A nakon četiri godine nanošenja štete profesionalnim diplomatama i međunarodnog timskog rada, obe stvari će se vratiti u Bajdenovu politiku.
* Američki predstavnici mnogo puta su rekli da na kraju očekuju uzajamno priznanje Kosova i Srbije. Mislite li da će se to uskoro dogoditi?
– Očekujem uzajamno priznavanje, ali to može potrajati. Na ekonomskom planu situacija se barem odvija u dobrom smeru. Očekujem da će se čitavo područje Balkana na kraju integrisati u atlantske institucije. Privlačnost članstva u EU snažan je pokretač u celom regionu. Iako se osećam samouvereno u vezi sa ovom krajnjom tačkom, manje sam siguran kada i kako doći do tog ishoda.
U DVE REČINadovezivanje na Trampove uspehe
Kapčan smatra da je Trampova administracija zaslužna za značajne diplomatske prodore na Balkanu i na Bliskom istoku. „Na Balkanu, Vašington je pomogao da postigne dogovor između Grčke i Severne Makedonije oko imena ove druge i uspeo je da ostvari napredak u ekonomskoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Na Bliskom Istoku, Vašington je postigao niz važnih diplomatskih sporazuma između Izraela i arapskih država. Očekujem da će se Bajden nadovezati na Trampove uspehe u oba regiona“, kaže on.
foto: Čarls Kaplan
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
