Organizatori protesta za Danas: Kada će se održati naredni skup protiv litijuma i da li je nastupila pauza?

Prošlo je skoro sedam dana od masovnog protesta u Beogradu kojim se tražila zabrana iskopavanja i istraživanja litijuma u Srbiji, a koji se završio blokadom prestoničke železnice na dve stanice – Prokop i Novi Beograd. Njemu su prethodila okupljanja u više gradova Srbije, čiji su stanovnici pozvani da tog 10. avgusta dođu na skup u Beograd, odakle su sa bine od strane organizatora najavljene za naredne dane i blokade u drugim gradovima Srbije.

Iako je planirano bilo da se na pomenute dve železničke stanice ostane do daljneg, odnosno do ispunjenja zahteva, blokade su okončane intervencijom policije koja je usledila duboko iza ponoći.

Privedeno je tada troje aktivista, koji su ekspresno osuđeni na 40 i po 30 dana zatvora zbog incidenta sa novinarkom Informera Brankom Lazić, a organizatori protesta navode da im je hapšenje ovih, ali i drugih aktivista skrenulo pažnju s protesta jer su se, kažu, fokusirali na njihovo oslobađanje.

Protest u Beogradu organizovale su zvanično Ekološke organizacije Srbije, skup nekoliko ekoloških udruženja i pokreta. Stožer okupljanja ovih organizacija i pokretači protesta su udruženja koja okupljaju meštane rudnikom ugroženih područja – „Ne damo Jadar“ i Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS).

Petković: Novi protest kada okupimo dovoljno lokacija

Aktivista „Ne damo Jadar“ Nebojša Petković navodi da će sa protestima ponovo krenuti kada okupe dovoljno lokacija za istovremenu akciju.

“Naravno da planiramo dalje aktivnosti jer se režim i kompanija ne povlače. Dogovaramo buduće aktivnosti i sigurno će biti različitih oblika protesta. Malo su se i okolnosti promenile u odnosu na period pre Vidovdana u smislu da se narod osvestio i počeo masovno da izlazi na proteste širom Srbije. Ne znam koliko su ljudi spremni na neke radikalnije vidove protesta, ali sam siguran da će brzo doći i taj trenutak”, kaže on.

Ocenjuje da će ljudi na te radikalnije vidove protesta biti spremni “kad shvate da vlast nema nameru da izađe u susret zahtevima”.

“Hapšenja su nam u nekom trenutku skrenula pažnju sa protesta jer smo se fokusirali na oslobađanje tih mladih ljudi. Kao odgovorni ljudi na čijem je protestu došlo do hapšenja, naša obaveza je da učinimo sve da ti ljudi koji su neopravdano osuđeni budu pušteni”, napominje on.

Među organizatorima blokade našla se i organizovana grupa “SviĆe”, koja okuplja mlade ljude. Dvojica njihovih aktivista uhapšena su nakon blokade železničke stanice na Prokopu, a zbog incidenta sa novinarkom Informera Brankom Lazić ekspresno su osuđeni na po 40 i 30 dana zatvora. Ivan Bjelić i Nikola Ristić, uz aktivistu udruženja “Suvoborska greda” Jevđenija Julijana Dimitrijevića koji takođe dobio 30 dana zatvora, pušteni su da se brane sa slobode nakon par dana provedenih u KPZ “Padinska skela”.

Ristić za Danas kaže da definitivno nastavljaju sa aktivnostima, ali da će u svemu pratiti “Ne damo Jadar”.

“Čekamo “Ne damo Jadar”, njih ćemo pratiti, tu smo da im pomognemo. „SviĆe“ ima milion ideja za akcije, ali ništa nećemo raditi bar bez obaveštavanja Ne damo Jadar”, navodi.

Na konferenciji za medije nakon puštanja na slobodu Ristić je rekao da bi voleo da organizuju žurku za njegov rođendan, jer mu je, kako je rekao, policija hapšenjem oduzela tu žurku. Doček rođendana mu je, kako je tad napomenuo, bio u noći protesta u Beogradu.

“Žurku za rođendan bih voleo da pravim, ali simbolično, da ne bude pozivanje šire mase”, odgovara on upitan da li i dalje stoji plan za organizaciju žurke.

Žaklina Živković, aktivistkinja organizacije „Pravo na vodu„, koja je takođe uzela učešće u organizaciji protesta, smatra da je borba protiv litijuma prevazišla oblik jednog okupljanja ili blokade.

“Protest se i dalje dešava, samo ima različite forme, bilo da je to obeležavanje ugrožeih mesta na Gugl mapama ili to da je jedna doktorka nauka ustala pred predsednikom Srbije i bez straha podelila svoja saznanja. Ljudi nalaze svoje forme borbe. Pitanje je vremena i koordinacije kada će se taj bunt ponovo skupiti u jedno, i desiće se vrlo brzo, ali bih bila oprezna u zaključivanju da se trenutno protest ne dešava i da nema nikakvih planova, to prosto nije istina”, kaže ona.

Pauza u borbi

Hapšenje aktivista i organizatora protesta jasno je da za cilj ima zastrašivanje građana, ali dosad je mahom izazivalo revolt i bivalo povod za još masovnija okupljanja, ali samo ona čiji povod nije puštanje tih aktivista na slobodu, već ono što je glavna tema – u ovom slučaju litijum.

Sudeći po izjavama organizatora, iako su najavljivanje i druge blokade u Srbiji, protestne akcije očito su pauzirane, ne računajući one koje su tu samo kako bi animirale građane do narednih skupova.

S obzirom da je litijum i dalje glavna tema u javnosti ova pauza ne bi trebalo da utiče na masovnost narednih protestnih aktivnosti, ali insistiranje na radikalnim akcijama, kakva je blokada železnica, mogle bi da dovedu do manjeg broja ljudi na narednim protestima ukoliko organizatori ne bi odustali od takvih ideja.

Prethodna protestna okupljanja, i Srbija protiv nasilja (2023) i 1od5miliona (2019/20), kao i Stop diktaturi (2017), pokazala su da insistiranje na izlasku na ulice svakog dana ili svake sedmice, bez jasnog plana i vidiljivog učinka biva razlog za osipanje protesta, pa bi ova privremena obustava protesta, mogla biti delotvorna za održavanje mase i na narednim skupovima.