Sledi li velika politička bura u Srbiji nakon susreta Vučića i Kurtija u Briselu?

Aleksandar Vučić se nakon odluke i naređenja kosovskim Srbima da napuste kosovske institucije, u novembru prošle godine, navodno saglasio u Ohridu, u februaru ove godine, da ne sprečava ulazak Kosova u međunarodne institucije, a Albin Kurti da formira konačno Zajednicu srpskih opština.

Međutim, niti je Srbija bila nema i sudržana po pitanju glasanja za pokretanja članstva Kosova u Savet Evrope niti je Kosovo pokrenulo proces formiranja ZSO.

Situacija je, može se slobodno reći, eskalirala izborima na severu Kosova, u četiri opštine, koje su Srbi, po nalogu Beograda, bojkotovali, a na kojima se rezultata ispostavio tako da par procenata kosovskih Albanaca pobeđuje i upravlja Srbima.

Retorika predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, u poslednjim danima, pre sutrašnji susret sa Albinom Kurtijem u Briselu postaje uvredljiva prema međunarodnoj zajednici do nepodnošljivosti.

Na pitanje sa čime bi Vučić sutra mogao da izađe pred građanke i građane Srbije, nakon sastanka sa Kurtijem u Briselu, kao „pobednik“, Dušan Janjić iz Foruma za međuetničke odnose, kaže za Danas kratko i jasno – ni sa čim.

– Jedino što bi moglo da mu da tu neku nulu, kakvu takvu, to je da dobije izričite garancije da će se u dogovoru sa srpskim predstavnicima naći rešenje za njihov povratak u kosovske institucije. Ako se oni ne vrate u institucije, nema ZSO. Da se ne lažemo… Nema ni elementarne zaštite. Ako sa vama može da upravlja neko u Zubinom dobio sa par desetine glasova, o čemu pričamo… – ističe Dušan Janjić.

Nekako blage, neuverljive izjave predstavnike SAD i EU o aktuelnoj krizi, napominje naš sagovornik. govore nam da postoji veliki šum, odnosno da dobijamo lažne izveštaje o komunikaciji Vučića i Amerike.

– Šta je to, ja ne znam. Tvrdim da se ne bi ni lokalni izbori održali da je SAD našla na vreme kompromis. Direktor Kancelarije za Kosovo nikada nije demantovao da su predstavnici Srpske liste, recimo, hteli razgovor o povratku u kosovske institucije ali da je Beograd to odbio. Ako je to, onda je to to što je prelilo čašu i opredelilo SAD da pritiskaju na terenu i smanjuju manipulantski prostor, ali to je samo hipoteza. Voleo bih da je to, da cela priča nije vezana za generalnu podelu koja nastaje u Evropi i svetu, da nismo uhvaćeni u prekršaju nove ljubavi sa Rusima. To bi bio uvod u sankcije. Ne znam, nisam siguran… – kaže naš sagovornik.

Prva, druga tema u Briselu…

Prva tema sutra u Briselu, napominje Janjić, trebalo bi da bude o nestalim licima, ali, ističe, možda postoji neka problematičnija druga tema.

– Ako prva tema ne bude o povratku predstavnika Srpske liste u kosovske institucije, kao i o ovoj najbolnijoj temi za politiku Beograda – poslednji lokalni izbori na severu Kosova, odnosno najnovije odluke novoizabranih organa, poput promene zastava i otvarnja mosta na Ibru, što je očigledno vojno-policijsko demonstriranje kontrole severa od strane Prištine, ne znam šta da kaže… Ako se to ne raspravi, onda imamo samo dve opcije. Jedna je početak velike političke bure u Srbiji, gde će biti jasno da je Vučić deo jedne maskarade, u kojoj se jedna vrlo važna stvar – dijalog o normalizaciji zloupotrebljava – za obavljenje mera konflikt menadžmenta – kaže Dušan Janjić.

To nije dobro, ističe, i izražava nadu da to nije istina.

– S druge strane, ako se to ne dogodi, ja ne vidim prostor da Vučić, ako nije saradnik u toj igri, ne vidim prostor da može bilo šta da prihvati, čak i ono što je dogovoreno… A dogovorena je deklaracija o nestalim licima…, rešili su problem oko definicije, tako da više ne stoje oni strahovi kojima su nas plašili ljudi iz perioda Slobodana Miloševića o ratnoj odšteti. Ta deklaracija je usaglašena i pored toga je dogovoreno i otvaranje dve masovne grobnice na Kosovu. Da li će i to da se dogodi zavisi od prethodnog pitanja, a kako god odgovore na njega, a najbolje bi bilo kad bi se govorilo jednim zajedničkim saopštenjem kontakt grupe… Ako toga nema, onda očekujemo napredak u normalizaciji, oko te deklaracije o nestalim, kao i početak svađe oko nadležnosti ZSO – kaže Janjić.

To nije više normalizacija, to je konflikt menadžment, pa zašto bi iko to podržao ako u tome ne učestvuje?

Vidite, ističe dalje, nema većeg aduta da se nahrane apetiti Moskve i one opozicije koja je vezana za Rusiji, nego da je Vučić deo te izdaje….

– S druge strane, to uvodi u vrlo neprijatnu situaciju one stranke poput koalicije Zajedno, Stranke slobode i pravde…, da podrže takvu jednu opciju … To nije više normalizacija, to je konflikt menadžment, pa zašto bi iko to podržao ako u tome ne učestvuje? Iz nečega iz čega ne izvlači nikakvu dobit niti je obavešten. Ako se ovako nastavi, da zaista ljudi koji su izabrani sa 400, 50 glasova na severu Kosova, mogu da menjaju zastave, donose odluke u ime srpske zajednice i većinskog stanovništva, otvaraju mostove…, onda znamo da prisustvujemo prevari i da kosovska vlada uz pomoć policije može da mnogo toga donese jer su gradonačelnici ti koji raspolažu budžetom – objašnjava Janjić.

ZSO je najmanje važan od početka

ZSO je najmanje važan od početka, ističe Dušan Janjić.

– On je u suštini prepev Ahtisarijevskih opština, samo što je tu građanima obećavana izvršna vlast koja, ustvari, nikada nije tražena. Jeste u govorima, ali u dijalogu ne postoji nijedna odredba ili dokument sa izvršnom vlašću. To je bila zloupotreba prepreva Ahtisarijevog plana da bi se Srbima obećalo da će imati što i Republika Srpska… Nijedan dokument, čak ni onaj iz 2015 godine, nije garantovao stvarnu zaštitu kulturnog nasleđa i SPC… To je predviđeno ugovorom puta o normalizaciji – zaključuje Dušan Janjić