Sledi potraga za „krticom“

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije Ljajić je izrazio bojazan da su snimci u medijima prikazani kako bi se „dezavuisao“ i „minimizirao“ pozitivan izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije sa Tribunalom, kao i ocena SAD da Srbija sarađuje sa tim sudom.

Prema njegovim rečima, ceo materijal, odnosno 215 audio i video kaseta zaplenjen je 4. decembra 2008. u Mladićevoj kući u Beogradu, u Blagoja Parovića 117, a zatim predat Bramercu prilikom njegove posete Beogradu 27. marta ove godine.

– Otvoreno je pitanje kako je i zbog čega ovaj materijal pre sudnice dospeo na pojedine televizije. Da smo nešto hteli da skrivamo valjda ne bismo bili ludi da ceo materijal predamo Haškom tribunalu – istakao je Ljajić. On je dodao da će o tome kako je deo materijal dospeo do medija razgovarati s Tužilaštvo Tribunala.

Kako se nezvanično saznaje, očekuje se da Haško Tužilaštvo uskoro pokrene internu istragu kako bi se otkrilo da li su snimci do javnosti dospeli iz Tribunala i ko je učestvovao u tome. Naš sagovornik tvrdi da će biti teško otkriti ko je dostavio taj materijal televiziji, jer je bilo dovoljno samo da ta osoba dođe do tog materijala i nareže ga na disk. Prema nezvaničnim informacijama, očekuje se i od Srbije da proveri sve osobe koje su bile u kontaktu sa tim materijalom. Mada, kako se saznaje, mala je verovatnoća da je snimak došao iz Srbije, jer je objavljen tek nakon što je predat Tribunalu, odnosno nije objavljen dok je analiziran u Srbiji skoro četiri meseca.

Kako nam je objašnjeno i Tribunal i Srbija moraju zajedno da otkriju odakle je „procureo“ snimak, jer se time „ugrožava operativna aktivnost u okviru potrage za haškim beguncima“.

Portparolka Haškog suda Nerma Jelačić kaže za Danas da prikazani snimci nisu uvršteni u dokazni materijal.

– Nisu uvršteni u predmete, tako da do Suda nisu stigli – ističe Jelačić.

Rasim Ljajić je rekao i da se stiče utisak da je uoči Saveta ministara EU „bilo potrebno da se ova tema ponovo aktuelizuje na način da se ospori spremnost Srbije da dovrši saradnju s Haškim tribunalom“. On je naveo i da trenutak u kojem se ovo događa upućuje na to da se „baš ne radi o dobroj nameri, kao i da je nekima u međunarodnoj zajednici očito stalo da se Srbija bavi Ratkom Mladićem i da ne završi saradnju s Haškim tribunalom da bi imao neku temu i da bi imao način da dalje vrši pritisak na Srbiju“.

– Ne optužujemo nikoga, ali ima previše slučajnosti da bi se mogle nazvati slučajnostima – istakao je Ljajić.

Na pitanje kako će objavljivanje snimaka uticati na stav Holandije o viznoj liberalizaciji, Ljajić je izrazio bojazan da je namera da se „spreči pozitivan stav Holandije o viznoj liberalizaciji“. Ljajić je naglasio da se Srbija kritikuje zbog komentarisanja presuda, a da pojedini raniji predstavnici tužilaštva objavljuju knjige i poverljiv materijal i podatke koji mogu ugroziti hapšenje preostalih optuženika.

Prema njegovim rečima, Mladić je svoju kuću napustio 28. juna 2001. kada je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević isporučen Haškom sudu, a do 1. juna 2002. krio se u vojnim objektima Rajac, Stragari i Krčmari.