Sledi težak i skup posao obilaska Srbije

Sa tog skupa su organizacije koje su odlučile da neće izaći na izbore najavile kampanju u kojoj će stići do svakog mesta u Srbiji, obećale ostvarivanje fer izbornih uslova i promenu postojećeg sistema.

Funkcioneri članica Saveza za Srbiju, Pokret slobodnih građana, Socijaldemokratska stranka, inicijativa Ne davimo Beograd, ali i Državotvorni pokret, kao i prisutni građani usvojili su i Deklaraciju kojom se obavezuju da će se i dalja boriti za slobodne izbore i medije i protiv formiranja vlasti nakon lažnih izbora. Posle skupa u Kombank dvorani, organizovana je šetnja do zgrade RTS u kojoj je učestvovalo par hiljada ljudi.
Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta, za Danas kaže da je pred strankama koje ulaze u bojkot težak i skup posao.

– Moraju da stupe u kontakt sa velikim brojem glasača koji su prosto odsečeni od bilo kojeg pouzdanog izvora informacija. Okupirani mediji, tabloidi, neprestana kampanja vlasti, skupštinski kerberi, a sada i pokušaj eliminacije televizije N1 – jedino što preostaje je razgovor oči u oči – ukazuje Radonjić.

On smatra i da dosadašnja kampanja bojkota ima efekat.

– Na snazi je nova podela društva koje je demokratsko ali samo u pokušaju. Sa jedne strane su oni koji su za bojkot, a sa druge je vlast i svi oni za koje ova prva strana smatra da su njeni saučesnici. Ipak, ideja spuštanja cenzusa govori u prilog tome da bojkot pogađa vlast i da joj je stalo da na svaki mogući način stvori privid demokratskih izbora i demokratskog društva u celini – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, poruku opozicije iz Deklaracije u kojoj se, između ostalog, navodi da će opozicija svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu rezultata lažnih „izbora“ smatrati aktom rušenja ustavnog poretka i da će takvu vlast smatrati nelegitimnom i protiv nje se boriti svim vrstama otpora i građanske neposlušnosti, on shvata upravo tako, da je bilo koja vlast koja je osvojena na nepoštenim i neslobodnim izborima nije legitimna.

– I sa time se u potpunosti slažem. Vlast će se formirati sa i bez naših otpora. Ali ova borba je trajna i mukotrpna. Zajednički sadržilac je želja da se živi u normalnom društvu – slobodni mediji, podvojenost sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, nezavisne institucije, sloboda govora i pravo na javno izgovorenu reč, suzbijanje kriminala i zaustavljanje demografskog krvoliptanja. Cilj je dakle konstantan pritisak na vlast kako bi se uspostavili uslovi za demokratski proces izbora, a to znači da niko u toj trci ne sme da bude povlašćen. Nasuprot tome, sadašnja situacija nesumnjivo ukazuje na suveren politekonomski monopol jednog čoveka i njegove klike – konstatuje Radonjić.

Istraživač na Institutu za političke studije Dejan Bursać ukazuje na objektivno sužene organizacione i medijske kapacitete odgovarajući na pitanje hoće li opozicija uspeti u nameri da obiđe svako mesto u Srbiji.

– Svakako će biti zanimljivo videti kako će izgledati kampanja bojkota u takvom okviru, posebno uzevši u obzir proteste koji su se po obimu višestruko smanjili – kaže Bursać.

Na pitanje da li je samo bojkot dovoljan ili je potrebno još nešto da opozicija ponudi građanima, on odgovara da misli da je bojkot kao opcija dobra ponuda.

– Opozicija je uspela da nametne bojkot kao glavnu temu, što je diktiralo političku dinamiku u poslednjih gotovo godinu dana: prvo sa dijalogom, pa su čak naterali SNS da menja izborni zakon da bi ublažili posledice bojkota. Očigledno su i opozicioni birači zainteresovani za to, tako da je fokus na temu bojkota dobra odluka, ali naravno da će vremenom, kada se odluče na izlazak na neke od narednih izbora, morati da ponude konkretne ideje i planove – navodi Bursać.

Sa subotnjeg skupa poslate su i zanimljive poruke. Lider Dveri Boško Obradović kao da je pokušao da se izvini za nedavne nepromišljene postupke.

„Zahtevam da nam se vrati osmeh na lice. Da živimo sa poštovanjem, bez ljutnje i besa. Sa mnogo više ljubavi, podrške između nas. I ja sam nekada bio pod tim besom. Grešio sam i vređao ponekad u bespomoćnosti. Ja lično želim da otkinem ovu iglu otrova iz svoje vene“, rekao je Obradović.

Dok je lider SSP Dragan Đilas naveo da ima informaciju da SNS pravi novi spot u kojem Aleksandar Vučić vozi taksi u kojem je mladić koji je rešio da se iz inostranstva vrati u Srbiju.

Novinar Srđan Škoro je poželeo da ovi izbori budu sa najmanjim brojem ljudi izašlim na izbore i sa najvećim brojem nevažećih listića.

Jedno od velikih iznenađenja ovog skupa za mnoge, bilo je prisustvo i obraćanje Slobodana Samardžića, predsednika Državotvornog pokreta.

On je rekao da su izbori od 2012. uvek bili falsifikovani, da je bojkot prava stvar ali nije dovoljan.

Samardžić ukazuje da predstoji ubeđivanje celog biračkog tela da je bojkot jedini izlaz iz mraka i da na dan izbora opozicija u bojkotu mora biti spremna da organizuje kontrolu izbora jer će izbori ponovo biti pokradeni.

On pojašnjava da se mora dokazati koliko je ljudi izašlo a koliko je pokradeno glasova.

Jovanov: Građani nemaju razloga za brigu

Na opozicioni skup reagovao je i Milenko Jovanov, potpredsednik Glavnog odbora SNS, rekavši da građani nemaju razloga za brigu uprkos najavama „Đilasovih buzdovana da će sprečiti održavanje izbora, kao i najzad javno iznetog stava da će i izbore i sve što iz izbora proistekne smatrati nelegitimnim, kako bi dobili osnov za novo nasilje, divljanje, upadanje u institucije i otimanje vlasti na ulici“. „Izbori će biti održani, institucije nakon izbora formirane u skladu sa voljom naroda“, najavio je Jovanov.

U Kragujevcu počela kampanja bojkota izbora

Organizatori i učesnici protesta protiv režima Aleksandra Vučića i gradske vlasti u centru Šumadije poručili su preksinoć sa Đačkog trga, ispred Prve kragujevačke gimnazije, da je upravo startovala kampanja za bojkot predstojećih izbora, za koje, kako je istaknuto, nema ni zakonskih, ni medijskih, ni bilo kojih drugih uslova. U kampanji izbora će, kako je rečeno, učestvovali opozicione političke organizacije, udruženja građana, akademska zajednica i drugi. Tom kampanjom biće nastavljena borba za fer i poštene izbore. Član organizacionog odbora protesta pobunjenih Kragujevčana, Vladimir Đorđević, rekao je da se država može odbraniti jedino institucijama koje moraju da funkcionišu i zakonima koji važe podjednako za sve, što danas nije slučaj, jer su sve institucije pod kontrolom vlasti. Protesti u Kragujevcu i ubuduće će se, poručeno je, organizovati pod nazivom „1 od 5 miliona“.
Z. R.