„Sličan primer je bio DS“: Kako će se kosovsko pitanje odraziti na jedinstvo naprednjaka?

S biračima i simpatizerima naprednjaka koji nemaju direktan udeo u raspodeli vlasti, moći i privilegija je situacija nešto drugačija, pa bi moglo da dođe do osipanja i apatije među njima ukoliko se situacija u vezi sa Kosovom bude odvijala u pravcu koji oni smatraju predajom ili priznavanjem nezavinosti.

To kažu sagovonici Danasa koje smo pitali može li i hoće li SNS očuvati jedinstvo u novonastalim okolnostima u kojima se pred njihovog lidera Aleksandra Vučića, koji obavljaju i funkciju predsednika Srbije, stavlja francusko-nemački plan za rešavanje odnosa Srbije i Kosova.

Politički konsultant Dušan Lj. Milenković za Danas kaže da unutrašnja stabilnost i sabornost SNS-a zavisi isključivo od toga da sede na izvoru moći i novčane raspodele u društvu, i dok god je to tako svi suprotstavljeni interesi koji postoje neće praviti dublje potrese u stranci.

– Sličan primer je bio DS, i to u mnogo težem ekonomskom periodu, koji je opstajao unutra sve dok nisu sišli sa vlasti. Raspad se, dakle, desio tek nakon što je moć otišla iz stranke – ukazuje Milenković.

A politički anlitičar Đorđe Vukadinović ukazuje na razliku između stranačke stabilnosti i jednstva i odnosa birača naprednjaka prema SNS.

On kao i Milenković ne vidi nikakav ozbiljan prostor niti šansu za krupne podele unutar SNS inače, a ni po pitanju eventualnog prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma.

– To međutim ne znači da većina u stranci podržava taj spoorazum. Naprotiv, kada su u pitanju birači i glasači oni u apsolutnoj većini ne samo da su protiv ovog sporazuma nego i protiv bilo čega sličnog što miriše na priznanje nezavisnosti. Tu nema sunje ni podele – navodi Vukadinović.

Kako dodaje, kada je reč o stranci i rukovodstvu tu nema prostora za podele jer stranački vrh nije okupljen oko ideje, politike ili programa već u prvi mah oko vlasti, a onda i oko ličnosti i dela Aleksndra Vučića koji im tu vlast i moć omogućava.

– Dok im isporučuje vlast i moć i eventuano učešće u podeli plena tu nema prostora za sukobe, podele i raskole po nekom principijelnom pitanju. Njihovi birači su nešto drugo i to je povodljiva masa podložna različitim vrstama medijske manipulacije i spinovanja. Međutm, naivno je i pogrešno očkivanje nekih u opozicji da će oni automstki i na jedan klik promeniti ploču i biti prevedeni da podržavaju sporazum ili pak na stanu opozicje. Ni jedno ni drgo nije previše verovatno. Oni jesu podložni uticaju, ali nisu režimski birači ipak samo figure na šahovskoj tabli. Verovatniji scenario je da će doći do blagog osipanja ili apatije i razočarenja, nego do lavine podela ili prelaska na opozicionu stranu. Tu mislim na one koji nemaju direktnog udela u privilegijama i koristi od vlasti. Oni koji imaju udeo u tome će ostati, ali većina nema pa će doći do osipsanja koje bi moglo da se odrazi na rezultat nekih budućih izbora – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, Vučić će kao i do sada pokušati da taj pad kompenzuje jos agresivnojom propagandom, većim pitiskom na taj deo biračkog tela i još žešćim napadima na opoziciju.

A politički analitičar Bojan Vranić ukazuje kome bi razočarani birači naprednjaka mogli da odu i na čemu sada radi Vučić.

– Moramo razlikovati birače od članova stranke. Birači, posebno oni koji nisu ideološki ili harizmatski zagriženi za SNS i Aleksandra Vučića, možda odu u apstinenciju ili priđu više desnim partijama. Kod formalnog članstva u SNS, ne treba očekivati velika osipanja, kao što je to bio svojevremeno slučaj sa SPS, JUL ili kasnije DS. U SNS je stranačka organizacija vrlo posvećena mobilizaciji članstva, često uz jak sistem uslovljavanja, iz koga je teško izaći iz čisto ideoloških ili moralnih razloga – navodi on.

Kako dodaje, javni nastupi Aleksandra Vučića ovoga puta nisu usmereni ka održavanju kohezije članstva SNS, već ka prevenciji osipanja biračkog tela.

– To verovatno govori da je unutarstranačka disciplina prepuštena drugim partijskim funkcionerima ili izvšnom odboru – zaključuje Vranić.

Istraživanje Demostata ukazalo na dehomogenizaciju

Ideološka homogenost Srpske napredne stranke (SNS) prilično je slaba i u trendu opadanja, jer je uočena izvesna distanca glasača i simpatizera u odnosu na partiju, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja u Beogradu, koje je u decembru sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat. Srećko Mihajlović, glavni istraživač Demostata je kazao i da je pitanje rezultata bilo kojih izbora u Srbiji zapravo pitanje da li će proces urušavanja SNS-a biti nastavljen i da li će to opozicija iskoristiti. „Nailazimo na između jedne petine i jedne četvrtine članova, simpatizera i pristalica stranke koji misle drugačije od većine u toj stranci, što znači da je stranka na putu da se dehomogenizuje. U takvoj situaciji, oni mogu da glasaju za nekog drugog, da naprave otklon prema stranci iz raznoraznih razloga, bilo da su moralni, vezani za neku ličnu korist koju nisu uspeli da realizuju“, rekao je Mihailović.