Sličnosti i razlike postizborne krize u Americi i Srbiji

Sagovornici Danasa komentarišući zahtev aktuelnog predsednika Donalda Trampa da se obustavi prebrojavanje glasova i najavu žalbe Ustavnom sudu, kao i sumnje da će izbori biti pokradeni, kažu da ipak nema mesta poređenju Amerike i Srbije jer u SAD postoje institucije koje brane zakon, osim u tome da je i tamo i ovde evidentna kriza demokratije i porast populizma.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, koji ovih dana boravi u Njujorku, gde prati izbore, za Danas kaže da se SAD umnogome razlikuju od Srbije pa i u sprovođenju zakona i postojanju institucija koje brane zakon i demokratska načela.

– Prvi put u istoriji američkih izbora preko 102 miliona građana sa pravom glasa svoj glas za predsednika uputilo je poštom. To je više od 70 odsto ukupnog broja glasova na prethodnim izborima za predsednika, kada je glasalo 138 miliona amerikanaca. Za Bajdena je to prednost kao i rekordna izlaznost na izborima gde je pravo glasa imalo oko 240 miliona državljana. Tradicionalno gledano, republikanci vole da izađu na glasački dan i daju svoj glas koji se prvi broje u toku večeri, dok iz više razloga demokratski glasači umnogome koriste pravo glasa putem pošte, pogotovo za vreme pandemije korona virusa – objašnjava on.

Kako dodaje, Berni Sanders je ranije upozorio da će Tramp želeti da iskoristi prednost u toku večernjeg brojanja glasova i da uoči izbornog dana proglasi pobedu što će onda voditi sukobima ukoliko Tramp izgubi.

– U takvoj situaciji Tramp u svom maniru proglašava izbore nameštenim i već je odbio da se obaveže da će mirno predati vlast. S druge strane kampanja Bajdena mirno čeka prebrojavanje glasova koji pristižu poštom i koji će se brojati u danima pred nama jer sva istraživanja pokazuju da ti glasovi idu njemu u korist jer su većim delom demokratski glasovi. Situacija se može dramatično zakomplikovati ukoliko se pobednik ne bude znao u narednih par dana. Obe strane će započeti silne sudske procese širom zemlje, tražiti ponovno brojanje glasova ili obustavljanje brojanja što je Trampova ideja. Ipak, SAD se umnogome razlikuju od Srbije pa i u sprovođenju zakona i postojanju institucija koje brane zakon i demokratska načela – ukazuje Beširi.

Prema njegovim rečima, kako se predsednik ne bira na direktnim izborima, sve se svodi na to ko može obezbediti 270 elektora.

– U političkom sistemu u kome pobednik odnosi sve glasove elektora čiji je broj određen veličinom populacije saveznih država, ostaje nam da se fokusiramo na sving države, odnosno one države koje tradicionalno nisu republikanske ni demokratske i u kojima se upravo sitno broji – kaže Beširi.

Krizu demokratskog procesa koju vidimo u Sjedinjenim Američkim Državama za Danas je komentarisao i Dimitrije Milić, programski direktor organizacije „Novi treći put“, ističući da je ovakav sled događaja očekivan sa Trampom kao učesnikom kampanje.

– Što se tiče svih pojava koje se javljaju u SAD i koje su nove – da neko ne priznaje rezultate glasanja, da proglašava pobedu nakon što nisu prebrojani svi glasovi u glavnim i ključnim državama – vrlo je jednostavna računica da se to shvati – da li se to dešavalo pre Trampa ikada od 19. veka? Nije. Da li se dešava od kada je Tramp došao na vlasti – dešava se. Tu postoji jedna direktna korelacija i kauzalna veza. Od kada je lider te vrste došao do vrlo važne funkcije ništa ne može da iznenadi i ja sam i ranije najavljivao da može da se dogodi da Tramp ne prizna izbore. Govorilo se mesecima pre izbora da u slučaju da neki brojevi ne budu adekvatni može da dođe do ovakvih kontroverzi – ističe Milić.

Govoreći o tome kako to može da se odrazi na poverenje u demokratiju u celom svetu, pa i u Srbiji, Milić ističe da nije čudno da i kod nas dolazi do nepravilnosti i da populizam narasta po ugledu na situaciju SAD.

– Da, Amerika diktira trendove i drugim zemljama sveta. Da bi neko propagirao demokratiju kao najbolji način uređenja unutrašnjih odnosa uvek mora dati i neki pozitivan primer – „role model“. Amerika je bila taj primer sa svim svojim specifičnostima nastanka i načina funkcionisanja. Ovakvi vidovi skretanja sa tog puta, koji su više voluntaristički i donekle autoritarni su netipični za SAD i samim tim urušavaju autoritet Amerike kao funkcionalne demokratije. To dalje delegitimizuje koncepte demokratije, mirne predaje vlasti i sve ostalo što je povezano sa ovim uređenjem – ističe Milić.

On zaključuje da se bitka za izbore u SAD neće završiti na prebrojavanju glasova, da možemo očekivati pravničko nadgornjavanje kojim će i jedan i drugi kandidat pokušati da dokažu da su pobedili ili makar da ukažu da je druga strana napravila neke prekršaje.

– Nemoguće je predvideti koliko će to trajati – naglasio je Milić.

Za Sjedinjene Države je svakako nesvojstveno da se govori o tolikim izbornim neregularnostima i krađama, ali za Srbiju je ova priča poznata i upravo taj primer urušavanja demokratske procedure o kome Milić priča može da da legitimitet domaćim autokratama da narušavaju izborne procese.

Dok se Amerikanci sa žalbama kandidata na izborni proces prvi put suočavaju, za Srbiju je to već viđena situacija.

Slobodan Milošević je 1996. godine pokušao da sudskim putem obori izbore, kao što to sada najavljuje Tramp.

Milošević je ulagao žalbe koje su kasnije usvojene i tako nastavio da Vlada traje još ceo jedan mandat.

Pokret Dosta je bilo je na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji ove godine pokušao ulaganjem žalbi Upravnom sudu da promeni rezultate glasanja.

Slične zamerke na izborni proces je imao i Nebojša Zelenović u Šapcu, gde su izbori ponavljani tri puta, a Zelenovićeve zamerke još nisu rešene.

Jeremić: Očekuju se sukobi levih i desnih aktivista u SAD

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke i bivši predsednik Generalne skupštine UN, naveo je ranije da izbori za predsednika SAD nikada nisu bili neizvesniji i sudbonosniji.

Upitan da li će Tramp proglasiti pobedu „ko god da pobedi“, Jeremić je odgovorio da je to „vrlo verovatno“ i da to misli veliki broj Amerikanaca koji zbog toga u Vašingtonu, Njujorku i drugim gradovima „zakivaju daske u izloge kao da stiže tornado“.

– Očekuju se nemiri i situacija u kojoj će Tramp proglasiti pobedu, Bajden će to osporiti, a neće biti autoriteta koji bi mogao da potvrdi rezultat, što će izazvati sukobe levih i desnih grupa aktivista. Tramp je rekao da on sigurno pobeđuje i ne vidim da bi on tek tako mogao da odustane od tog narativa – rekao je Jeremić.

Govoreći o mogućem uticaju toka izbora SAD na politiku koju će Amerika ubuduće zauzeti prema Srbiji, Jeremić je rekao da se ona neće suštinski menjati ali da „ako Bajden pobedi Vučiću će biti zapamćena direktna podrška Trampu“.

On je juče u izjavi koju je prenela pres-služba Narodne stranke poručio da pitanje Kosova i Metohije neće biti skoro rešeno, bez obzira ko će biti izabran za predsednika SAD, jer predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema nameru da reši taj problem, nego da ga odugovlači unedogled po uzoru na „kiparski model“.

– Američka politika prema Kosovu se nije promenila tokom administracije Donalda Trampa i u svim dokumentima sa njegovim potpisom i dalje se jasno stavlja do znanja da je krajnji cilj Amerike po tom pitanju da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu – rekao je Jeremić makedonskoj televiziji 21, a prenela pres-služba Narodne stranke.

Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova i predsednik Generalne skupštine UN, dodao je da je „Balkan relativno nizak prioritet“ za američku spoljnu politiku i da neće biti promene politike prema tom regionu. P. D.