Sličnosti i razlike režima Kurtija i Vučića: Sukobi u parlamentu, sankcije Zapada - "klimanje" vlasti i spolja i iznutra 1Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ (1) / VASSIL DONEV (2) Arhiva

Sukobi u kosovskom i srpskom parlamentu između opozicije i predstavnika vlasti na prvi pogled imaju dosta sličnosti. Poslanici u oba parlamenta, poslednjih par meseci, pribegavaju sili i vrlo oštrim rečima i uvredama upućenih jednim drugima.

Takođe, nakon što su se kosovske vlasti našle na udaru mera EU, odnosno Zapada zbog neispunjavanja svojih obaveza iz Briselskog sporazuma, sankcije su posredno uvedene i režimu Aleksandra Vučića, nedavnim stavljanjem na crnu listu šefa BIA, od strane Amerike.

Iako su razlozi za sankcije drugačije prirode, kao i motivi za zaoštravanje odnosa opozicije i vlasti u kosovskoj i srpskoj skupštini, očiglednost utiska o tome da se i Albinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću „klima“ vlast, kako pod pritiskom spolja tako i iznutra – upada u oči.

Prividna sličnost ne treba da nas zavara – na Kosovu je demokratija u mnogo boljoj situaciji

– Politička dešavanja na Kosovu i u Srbiji nekada međusobno liče, pre svega zbog zajedničkih karakteristika nacionalističkih ideologija, dominantnih u obe države. Oba lidera, i Vučić i Kurti, skloni su korišćenju populističkih metoda i nacionalizma, što automatski urušava instrumente i institucije parlamentarne demokratije, a posebno sam parlament kao izraz vlasti građana. I sukob sa političkim Zapadom, posebno sa SAD-om, ukazuje na sličnosti dva režima, što je logična posledica njihovih nacionalističkih politika – kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Sličnosti i razlike režima Kurtija i Vučića: Sukobi u parlamentu, sankcije Zapada - "klimanje" vlasti i spolja i iznutra 2
foto (BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRAD/DS)

Ipak, dodaje, prividna sličnost ne treba da nas zavara.

– Vučić je u Srbiji zaveo autokratski sistem u kom su gotovo sve insitutucije urušene. Srpski parlament se još formalno održava kao institucija zahvaljujući krajnjim naporima dela opozicionih poslanika da ga koriste kao platformu za javni dijalog i za plasiranje poruka građanima. Na Kosovu je demokratija u mnogo boljoj situaciji, postoji jaka opozicija i izvršna vlast ne može tek tako da uguši parlament kao najvažniju instituciji – kaže sagovornik Danasa.

Naravno, napominje, populistički napori Kurtija štete političkom poretku na Kosovu, ali demokratija još uvek funkcioniše, za razliku od Srbije.

– U svakom slučaju, ni jedan ni drugi lider ne doprinose razvoju svojih društava i obojica su, iako neuporedivi, opasni po građane i svojih i susednih država – zaključuje Dragan Popović.

Sličnost režima u Beogradu i u Prištini jeste odsustvo brige za život običnih ljudi

Prema rečima Roberta Kozme, poslanika Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije, ključna sličnost režima u Beogradu i u Prištini jesu njihove politike nestabilnosti i odsustva brige za život običnih ljudi.

– Sa jedne strane je Kurtijev režim koji se odnosi prema Srbima na Kosovu slično kao i Milošević prema Albancima devedesetih godina prošlog veka, ne želeći da shvati da se silom ne mogu primorati građani na integraciju u politički sistem i društvo. Svi znamo da takvo ponašanje ne donosi dobro ni manjinskom, ni većinskom stanovništvu na Kosovu – kaže on.

Sličnosti i razlike režima Kurtija i Vučića: Sukobi u parlamentu, sankcije Zapada - "klimanje" vlasti i spolja i iznutra 3
Foto: Jakov Simovic JK Media

Ostali politički akteri uviđaju spremnost međunarodne zajednice da uvede jedan paket sankcija prema Kosovu, ističe dalje Robert Kozma, te samim tim i mogućnost da i Kosovo oseti pogubnost izolacije.

Vučiću je jedina doslednost u politici prema kosovskom pitanju želja da se sačuvaju lukrativne pozicije i dilovi dvojca Radoičića-Veselinovića

– Sa druge strane, Vučiću je jedina doslednost u politici prema kosovskom pitanju želja da se sačuvaju lukrativne pozicije i dilovi dvojca Radoičića-Veselinovića, a koji su isto pod američkim sankcijama. Sve ostalo je samo dimna PR zavesa za unutrašnje potrebe, iza koje ostaju naši građani na Kosovu bez ikakve zaštite i van svih institucija – napominje Kozma.

Istovremeno, dodaje, ima gotovo isti odnos i prema srpskim institucijama gde se vlast razume isključivo kao želja da se javni resursi pretvore u privatne resurse političko-ekonomske klike koja je bliska režimu.

– Preskupe račune ovakvih politika nažalost plaćaju građani. Verujem da je građanima preko potrebna drugačija politika u regionu – politika mira, dobrosusedstva, međusobnog razumevanja i politika koja će se fokusirati da umesto društava sa najvećim ekonomskim nejednakostima gradimo pravedna i solidarna društva u kojima će građani želeti da ostanu, a ne da iz njih emigriraju – zaključuje poslanik Ne davimo Beograd.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari