Miloševićev govor na Vidovdan: Reči sa Gazimestana koje su pre 35 godina odredile sudbinu Srbije

Tim govorom, Milošević je od borca za Jugoslaviju postao neosporni srpski nacionalni lider, što je označilo i kraj jugoslovenske ideje. Te njegove dve zloslutne rečenice nagovestile su i početak krvavih ratova na ovim prostorima.

Toga dana, pre 35 godina na Gazimestanu se okupio ogroman broj ljudi, a procene su varirale od 300 000 do dva miliona. Stizali su ljudi sa svih strana u 5 000 autobusa, 50 redovnih i vanrednih vozova i nekoliko desetina hiljada automobila.

To je bio najveći miting ikada u Srbiji. Milošević je već tada bio najmoćniji čovek Srbije, a i u jugoslavenskoj federaciji njegov je utjecaj bio jači nego što bi mu po poziciji pripadao.

Slobodan Milošević, kao i većina važnih gostiju, poput Mila Đukanovića, Momira Bulatovića i gotovo svih šefovi republika i članova predsedništva na čelu sa Janezom Drnovščekom, na Gazimestan su se spustili vojnim helikopterom.

Srbija je bila domaćin, nije to bilo jugoslavensko okupljanje iako su prisustvovali skoro svi šefovi republika, vojske, skoro kompletan diplomatski kor akreditiran u Beogradu.

Od članova predsedništva Jugoslavije nije došao samo Stipe Šuvar, kao ni ambasadori SAD-a Voren Cimerman (Zimerman), koga je inače Milošević odbio da primi i ambasador Turske.

„Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti i hrabrosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na Kosovu. Naša glavna bitka danas se odnosi na ostvarenje ekonomskog, političkog, kulturnog prosperiteta“, poručio je tada MIlošević okupljenima.

Kako je naveo na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre šest vekova, pre punih 600-na godina dogodila se jedna od najvećih bitaka onoga doba…

„Sticajem društvenih okolnosti ovaj veliki šeststogodišnji jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, teško da odgovorimo na ono staro pitanje: „Sa čim ćemo pred Miloša“. Igrom istorije i života izgleda kao da je Srbija baš ove 1989. godine povratila svoju državu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski događaj iz daleke prošlosti koji je imao veliki istorijski i simbolički značaj za njenu budućnost“, dodao je Milošević.

Na kraju je poslao poruku i svetu da je pre šest vekova Srbija baš tu, na polju Kosovu, branila sebe. Ali je branila i Evropu.

„Ona se tada nalazila na njenom bedemu koji je štitio evropsku kulturu, religiju, evropsko društvo u celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno već i neistorijski i sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je u njoj neprekidno, danas kao i pre. Razume se, na svoj način. Ali takav koji je u istorijskom smislu nije nikad lišio dostojanstva“, rekao je Milošević.

Govorio je da je Srbija u Jugoslaviji u neravnopravnom položaju i da će on to promijeniti. Optužio je svoje prethodnike da su ustupcima pokazali vazalski mentalitet.

„Tako je bilo decenijama, godinama. Evo nas danas na polju Kosovu da kažemo – da više nije tako. Nesloga srpskih političara unazađivala je Srbiju, a njihova inferiornost ponižavala je Srbiju“, rekao je Milošević i dao novi zamah ideji da su Srbi u Jugoslaviji poniženi, neravnopravni, ugroženi.

Nakon skupa na Gazimestanu ubrzana je kriza u Jugoslaviji koja se raspala u krvavom ratu.

Pomenuti Miloševićev govor, Haško tužilaštvo podnelo je kao dokaz o njegovim ratnim namerama. Tako je tužilac Džefri Najs istakao da „oružana borba, nije bila isključena, čak i u tom momentu“, odnosno te, 1989.

Milošević je izjavio u Hagu početkom 2000-ih da je njegov govor na Gazimestanu pogrešno protumačen.

„Neću da citiram ceo govor, ali sam ga citirao u delovima, da se vidi koliko je zlonamerno izvučen iz konteksta, jer upravo kažem da nam predstoji glavna bitka za ekonomski oporavak. Ni danas ne bih promenio u njemu nijednu reč“, rekao je Milošević, koga je tadašnja Vlada Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić, izručila Haškom tribunalu 2001. godine, takođe na Vidovdan.

Proslava 600-te godišnjice od Kosovskog boja održana je neposredno po odluci Miloševića da ukine autonomiju Kosova. Tada je lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova izjavio da je Gazimestan jedna šovinistička manifestacija.

„Nisu se samo Srbi borili protiv Turaka, u bici su učestvovali i Albanci, i Hrvati, i Bosanci. To je događaj od značaja za sve jugoslovenske narode. Moj utisak je da u Jugoslaviji postoje snage koje gotovo priželjkuju terorističke akcije na Kosovu. Mogu samo da upozorim Srbe da uvek kada je neki mali narod, a i Srbi su mali narod, pokušavao da nametne svoju prevlast na Balkanu, to se završavalo njegovom ličnom tragedijom“, rekao je tada Rugova.

Podsećamo da je Milošević preminuo 2006. godine u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala.

Danas je sve manje Srba na Kosovu i sa sve suženijim pravima i slobodama. Ona se ogledaju na svakom koraku, da bi prošle godine na Vidovdan došli u situaciju da kosovska policija obezbeđuje ulaz na Gazimestan, ne dozvoljavajući Srbima da na ovom mestu odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima, da unesu bilo kakvo srpsko obeležje, ali ni da zapale sveće.