Marko Miloševoć: Foto Z. Miladinović/DanasSlobodan Milošević, nekadašnji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, dobio je danas spomen salu sa svojim imenom u prostorijama Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije u Nišu.
Milošević je bio i osnivač SPS i jedna od ključnih ličnosti u ratovima tokom 90- tih godina prošlog veka na prostorima SFRJ i na Kosovu i Metohiji, zbog čega je protiv njega u Haškom tribunalu podignuta optužnica za ratne zločine.
Svečanom otvaranju spomen sale prisustvovao je i njegov unuk Marko Milošević, koji je treći na izbornoj listi Ivica Dačić – Premijer Srbije, i koji je otkrio sliku svog dede na ulazu u salu.
Govornici su između ostalog kazali da je Slobodan Milošević „dao život za Srbiju“, i da se u Haškom sudu, gde je preminuo, dogodila „pogibija“, te doveli u sumnju sudske presude za ubistvo Ivana Stambolića i atentat u Budvi na Vuka Draškovića, u kojima je on označen kao nalogodavac.
„Slobodan Milošević to u životu ne bi učinio. Koji bi razlog on imao da ubije Stambolića? To je sve uloga stranog faktora, kako bi na kraju Milošević ispao kriv. Stambolić se tada nije ni kandidovao za funkciju, a sa Vukom Draškovićem smo bili u koaliciji. Lako je donositi sudske presude mrtvom čoveku, i to na osnovu izjava ubica iz JSO-a. I lako je koristiti govor mržnje prema mrtvom čoveku“, rekao je Igor Novaković, predsednik Gradskog odbora SPS, odgovarajući na novinarska pitanja.
Novaković je najavio da će Miloševiću u dvorištu zgrade u kojoj je sedište GO SPS biti podignut i spomenik, a odbornička grupa te stranke u Skupštini grada pokrenuti inicijativu da neki od bulevara ponese njegovo ime.
„Podićićemo mu spomenik u znak zahvalnosti zbog svega što je učinio za Niš. U našem gradu, u dvorištu kuće u kojoj je SPO, postoji spomenik Draži Mihailoviću, pa se Nišlije ne bune, pa zašto bi se bunile oko ovakvog spomenika? Slobodanu Miloševiću, takođe, dugujemo i ulicu, i to ne bilo kakvu, nego neki od bulevara. Ne vidimo razlog da to nekome smeta. I mi se ne bunimo što jedan bulevar nosi ime Zorana Đinđića, mada smatramo da ga on ne zaslužuje“, rekao je Novaković.
Marko Milošević je kazao da „ne bi mogao u potpunosti da se složi“ sa ocenama da je politika njegovog dede tokom 90-tih krivac za ratove, sankcije, hiperinflaciju i druge probleme.
„Bio je to prelazni istorijski trenutak, a mi smo se našli na udaru najvećih sila. Nismo želeli ni raspad svoje zemlje, ni ratove, ni sankcije, ali smo dovedeni u poziciju da moramo da branimo svoju zemlju i narod“, rekao je Marko Milošević.
On je rekao da će se kao narodni poslanik prioritetno zalagati za unapređenje obrazovanja, koje smatra prioritetom, te između ostalog predložiti da buduće generacije u osnovnoj ili srednjoj školi steknu znanja iz prava, ekonomije ili psihologije, kako bi kasnije lakše odgovorili životnim izazovima.
Novinari nisu dobili konkretan odgovor na pitanje da li ponovno insistiranje na imenu Slobodana Miloševića, i u toku ove izborne kampanje, a nakon što su o njemu dugo godina „ćutali“, predstavlja pokušaj socijalista da 17. decembra „otme“ deo birača SNS-a, o čemu se spekuliše u delu javnosti.
Novaković je kazao da su se sada odlučili za ovakvu spomen salu, koja će kasnije, sa postavljanjem fotografija, postati i spomen soba, zbog toga što SPS ove godine obeležava 33 godina postojanja, tokom kojih je uprkos nedaćama „uvek stajala stabilno“ i „bila jedina partija sa ideologijom“, a Milošević je njen utemeljivač.
On i predsednik Izvršnog saveta Gradskog saveta Socijalističke omladine Nikola Cvetković su odgovornost za ratove, sankcije, hiperinflaciju i bombardovanje tokom devedesetih pripisali istorijskim okolnostima, međunarodnoj zajednici ili „drugima“ koji su imali sopstvene interese, suprotstavljene interesima Srbije.
Prema rečima Cvetkovića, Milošević je najpre nastojao da sačuva SFRJ, a kada to drugi nisu hteli, onda da odbrani pravo srpskog naroda na samoopredeljenje i opstanak, kako mu se „ne bi opet ponovio genocid iz Drugog svetskog rata“.
Cvetković je, inače, u decembru prošle godine izjavio da Milošević „kao državnik i patriota zaslužuje svoju ulicu” u Nišu, a ukoliko se to ne dogodi „onda ni Zoran Đinđić ne bi trebalo da ima svoj bulevar“.
Neposredno nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je potpisan u decembru 1995, i kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, a Milošević bio jedan od potpisnika, predsednik niških socijalista Mile Ilić pokrenuo je inicijativu da se on predloži za Nobelovu nagradu za mir.
Duže od decenije Milošević je uživao veliku podršku građana Srbije, a od predstavnika međunarodne zajednice povremeno je označavan i kao „garant mira i stabilnosti na Balkanu“.
Politički teoretičari, analitičari i javnost njegovu vladavinu često opisuju kao autokratsku, ratnohuškačku, ili kleptokratsku, pošto je procenjivano da je sa svojim saradnicima „proneverio“ od jedne milijarde do 11 milijardi dolara državnog novca, u zavisnosti od izvora.
Dana 28. juna, na Vidovdan, izručen je Haškom tribunalu na osnovu uredbe Vlade Srbije, koju je Savezni ustavni sud istog dana proglasio neustavnom.
Prvobitnoj optužnici za ratne zločine na Kosovu, kasnije su pridodate i optužnice za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj.
Pred Haškim sudom se izjasnio da nije kriv i negirao navode iz optužnica, a tribunal nazvao lažnim i njegovo postupanje zlim.
U sudnici se više puta žalio na zdravstvene probleme, a sudsko veće je u februaru 2006. godine odbilo da ga privremeno pusti u Moskvu na lečenje, uz obrazloženje da postoje svi uslovi za lečenje i u Holandiji.
Umro je u pritvoru Tribunala u Ševeningenu 11. marta 2006. godine od posledica infarkta.
Uzrok smrti potvdila je toksikološka analiza i obdukcija tela, koju su obavila dva sudska patologa i jedan neuropatolog, svi iz Holandije, a nadgledali je dva patologa iz Beograda, kao i jedan iz Belgije.
Uprkos tome, u delu javnosti i danas se može čuti spekulacija da je „ubijen“.
Zbog njegove smrti, proces pred Haškim sudom, koji je bio u završnoj fazi, obustavljen je 14. marta 2006.
Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Iza sebe je ostavio suprugu Mirjanu Marković, koja je u međuvremenu preminula, sina Marka, koji živi u Rusiji, i ćerku Mirjanu, koja je u Crnoj Gori.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
