foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS)Proteklih meseci, a posebno nedelja, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću se znatno smanjio manevarski prostor kada je reč o Kosovu i Metohiji, ocenio je u svom blogu predsednik Državotvornog pokreta Slobodan Samardžić.
Sve je bilo rđavo u poslednjoj nedelji, čak je i miting u Severnoj Mitrovici, taj prvi živi glas Srba sa severa Kosova i Metohije posle 2012. godine, bio obavijen sivim oblacima otužnih političkih igara, konstatuje Samaržić.
Šta god okupljeni narod mislio o svojoj sudbini u kosovskom getu, sa mitinga je otišla benigna poruka: tražimo da se ostvari Zajednica srpskih opština i da ostanu srpske saobraćajne isprave. Sumnjam da bi iko ko je prisustvovao događaju bio zadovoljan ovim zahtevima, navodi on u blogu „Srbija i svet“.
Prava države Srbije ovde ne pominjemo, ali skrećemo pažnju da predsednik Srbije govori samo o zaštiti Srba, ali ne i Srbije kao države, na Kosovu i Metohiji, jer izgleda da se toga definitivno odrekao, zaključuje Samardžić.
On podseća i da je srpsko državno rukovodstvo primilo je francusko-nemački dokument, čak odgovorilo na njega, ali ga od javnosti krije kao zmija noge.
Pretnja je usmerena primarno na Vučića i njegovu višegodišnju preuzetu obavezu da prizna Kosovo i de iure. Sada bar znamo da je pomenuti dokument konkretna forma one obaveze iz januara 2014. godine da Srbija, zajedno sa Kosovom bez zvezdice, potpiše obavezujući pravni sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
Sticajem neprijatnih okolosti da ovaj proces koči čelnik kosmetskih Albanaca, zapadni igrači sada prihvataju Vučića kao odlučujućeg učesnika. U okruženju američko-ruskog rata sa neizvesnim ishodom, ovo se mora što pre završiti; što pre uloviti ribu u mutnom, predvideo je on.
Samardžić ocenuje da Aljbin Kurti traži više nego što mu zapadni učesnici nude, a oni nude samo priznanje Kosova.
Kuerti nije spreman da plati ni onu bednu cenu – zajednicu srpskih opština i višemesečno odlaganje saobraćajne suverenosti Kosova, već sve traži besplatno, navodi Samardžić.
Znači, ako bi Kurti bio nateran, milom ili silom, da prihvati obavezu iz davnog Briselskog sporazuma, ispunili bi se svi uslovi da Srbija i punopravno prizna nezavisnost Kosova, ističe Samardžić.
Jedna mala predigra ovome dogodila se, takođe prošle nedelje, u Berlinu, pošto je Srbijasa Kosovom, ravnopravno kao i sa drugim državama regiona, potpisala tri međunarodna sporazuma.
Dok onaj stari, Briselski sporazum (2013) nije bio ratifikovan u Skupštini već tamo prošvercovan u vidu vladinog zaključka koji je Skupština prihvatila, sa pomenuta tri to neće biti slučaj, jer reč je o prihvaćenoj obavezi da se oni pravno uredno sprovedu u parlamentima i potom primene.
Eto i nama i poslanicima i vladi prilike da se lepo navikavamo na obavezujuće sporazume sa Kosovom iza kojih stoje Amerika i EU. Tako bi trebalo da prihvatimo i onaj poslednji, koji su nam spremili Nemci i Francuzi uz imprimatum Unije, konstatuje Samardžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
