Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOVNa srpskoj javnoj sceni aktivna je tradicija davanja nadimaka, po kojima su najčešće bili poznati kriminalci poput Vlade Budale, Velje Nevolje, Zveri, Legije i brojnih drugih.
Osim kriminalaca, nadimke imaju i srpski političari.
Bivši predsednik Srbije i Srpske napredne stranke, saradnik Vojislava Šešelja i rukovoditelj groblja Tomislav Nikolić bio je poznat kao Toma Grobar, ali u internim krugovima zvali su ga Jegulja, odnosno Ždral.
Najmodernijeg predsednika Srbije Borisa Tadića zvali su, logično, Maneken.
Neodmerenog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića nazivali su Sunđer Bob Kockalone.
Ministarka kulture Maja Gojković posetila je Iran i pojavila se pokrivena hidžabom pa je dobila nadimak Nindža.
Do skoro potpredsednica vlade Zorana Mihajlović nasledila je nadimak iz profesorske karijere, studenti su je zbog strogosti zvali Zmihajlović i Zmiki.
Bivšeg ministra financija Božidara Đelića zvali su Boža Derikoža, a Mikijem Mausom nazvala ga je zastupnica SRS-a Nataša Jovanović, piše Slobodna Dalmacija.
Političar Aleksandar Martinović toliko se zamerio Šešelju da mu je on zalepio nadimak Klempo.
Sa druge strane, na hrvatskoj političkoj sceni nije toliko prisutna tradicija davanja takvih nadimaka.
Ne računaju se tu oni fiksirani kao što su Miroslav Blažević Ćiro ili Ljubo Ćesić Rojs, kao ni Zoran Milanović Zoki ili Andrej Plenković Plenki, odnedavno Šef i AP.
Svojevremeno su ministra privrede i finansija Slavka Linića zvali Slavko Stečajko, zbog politike stečajeva koje je sprovodio.
Mate Granić bio je Očenašek, Ivo Josipović Lignja, a najosetljiviji Gordan Jandroković Njonjo.
Milanović je Milanu Bandiću, zbog fontanizacije Zagreba dao nadimak Džimi Fontana, ali nije zaživeo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
