Slobodni mediji i aktivna opozicija dobri i za vladu

Predstavnici vlade, političari, imaju pravo na ličnu povređenost i emocije, međutim, to ne sme da utiče na slobodu medija i kontrolnu ulogu javnosti – kaže za Danas Nils Ragnar Kamsvag, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, u intervjuu povodom velikog praznika koji ta zemlja ovih dana obeležava – 200 godina od usvajanja Ustava.

Kako ocenjujete ekonomske reforme koje su najavili aktuelna Vlada Srbije i premijer Aleksandar Vučić?

– Mislim da je premijer Vučić u ekspozeu pred parlamentom dao veoma dobru i veoma iskrenu ocenu stanja u srpskoj ekonomiji, što je odlično polazište za sve što treba da se uradi. Izazovi su veliki, ali ambicije iz programa Vlade su obećavajuće, a kao vrlo pozitivno smatram i jasno izraženu volju da se preduzmu neophodne mere. Ipak, situacija je teška i jedna stvar je imati dobar program, a druga uspešno ga primeniti. Postoji mnogo toga što treba raditi u isto vreme. Na primer, mora se smanjiti deficit, mora se uspostaviti fiskalna stabilizacija, ali ako suviše smanjite potrošnu sposobnost stanovništva, doći će do stagnacije ukupne ekonomije. Pozitivno je što je Vlada Srbije svesna svega ovoga i biće veoma teško postići taj balans između mera neophodnih za fiskalnu konsolidaciju i jednog razumnog nivoa potrošnje. Stvari su vrlo komplikovane. Reforma penzijskog sistema će biti vrlo važna. Dobro je to što je premijer svestan da se nešto mora preduzeti sa penzijama, ali bojim se da ako se s tim bude previše čekalo, stopa deficita bi mogla porasti s projektovanih 7,1 odsto na 8 odsto BDP-a. Takođe, postoje i dnevni izazovi koje je nemoguće predvideti, poput aktuelnih poplava. Šteta koju će poplave naneti poljoprivrednoj proizvodnji u ovoj godini mogla bi biti značajna.

Vi, dakle, mislite da je efikasna reforma penzijskog sistema neophodna. I kako ocenjujete to što su neki ministri uvereni da do smanjenja penzija mora doći odmah, dok premijer Vučić smatra da bi s tim trebalo sačekati?

– Imam puno razumevanje za premijerovu političku procenu i zaista je jasno da značajan broj penzionera već ima jako mala primanja. Iz tog ugla, razumljivo je razmišljanje o tome da li treba pristupiti redukcijama. Tu se, međutim, postavlja pitanje – postoji li bilo kakva dovoljno dobra alternativa? Premijer će narednih nekoliko meseci pokušati da nađe odgovor. Mislim da će biti vrlo teško, praktično nemoguće, izbeći reformu sistema penzija, koje zahvataju jedan veliki deo državnog budžeta. U reformi podrazumevam i potrebu značajnog povećanja minimuma godina i radnog staža za odlazak u penziju, koji je u Srbiji na niskom nivou, mnogo nižem nego, na primer, kod nas u Norveškoj. U našoj zemlji u penziju se ide sa 67 godina, a ima zahteva od samih građana da se i starijima od 70 omogući rad. A životni standard u Norveškoj je značajno veći nego u Srbiji.

Šta mislite o stanju u državnoj upravi Srbije, koja će takođe biti u fokusu najavljenih promena?

– Reforma administracije na državnom i lokalnom nivou biće jedan od neophodnih i najvažnijih poslova ove vlade i to je nešto što je nemoguće obaviti za jednu godinu. I tu će biti važno postići balans. S jedne strane, smanjenje plata je verovatno neophodno, ali s druge strane to svakako neće povećati entuzijazam kod zaposlenih u upravi da rade više i bolje. Takođe, vrhunski stručnjaci koji rade u državnoj upravi svakako nisu dovoljno plaćeni u odnosu na privatni sektor, a Srbiji su u periodu strukturnih reformi i pregovora sa EU takvi eksperti sve neophodniji. Apsolutno je jasno da će vladi i političarima biti veoma teško da istovremeno usklađuju sve prioritete koji su često međusobno suprotstavljeni i da pritom rešavaju svakodnevne probleme, poput najnovijih poplava, koji svakako iziskuju i resurse i energiju. Mislim da je vrlo važno to što je premijer Vučić svestan svih ovih teškoća, a kakav će rezultat aktuelna vlada postići, trebalo bi da bude jasno posle prvih pola godine njenog mandata. Stabilna podrška koju je Vlada dobila u parlamentu trebao bi da donekle olakša njenu poziciju.

Kada počinje i kada se završava radno vreme zaposlenih u Ambasadi Norveške?

– Pa, uglavnom je fleksibilno, ali zvanično je od pola devet ujutru do četiri popodne.

Hoće li zaposleni u državnoj upravi Srbije raditi više od Norvežana sa radnim vremenom od pola osam ujutru do pola četiri popodne?

– Ne znam, to zavisi od njih, a kod nas se svakako mnogo radi…

Pa, šta mislite, da li će se radne navike srpske administracije poboljšati s novim radnim vremenom?

– Sve što mogu reći je da mi u Norveškoj imamo drugačiju tradiciju socijalnog dijaloga nego što je ovde u Srbiji. Sve vladine mere u Norveškoj koje se odnose na zaposlene u administraciji, javnom sektoru i tome slično morale bi biti dogovorene sa sindikatima. Mi imamo veoma aktivne sindikate koji žele da se i te kako pitaju o svemu što se tiče zaposlenih. Na primer, vlada kod nas ne bi mogla da smanji plate službenicima bez konsultacija sa sindikatima.

Dakle, u vašoj zemlji ni radno vreme ne bi moglo biti promenjeno bez razgovora vlade sa zaposlenima, odnosno bez šireg dijaloga?

– Da, ne bi moglo. Ali, ponoviću, mi smo zemlja sa drugačijom tradicijom i nekim drugačijim procedurama i običajima. Norveški sindikati su vrlo dinamični i uključeni u sve procese, a istovremeno su vrlo odgovorni i realistični u svojim zahtevima. Kada, recimo, pregovaraju o platama, spremni su da ozbiljno uzmu u obzir ekonomsku situaciju cele zemlje. Ispada da u zemljama sa slabim sindikatima imate takmičenje u radikalizmu, a u zemljama sa snažnim sindikatima oni su i te kako razumni i odgovorni.

Da li postoji dovoljno dijaloga i slobodne debate u društvu u Srbiji?

– Principijelno se može reći da slobodne debate uvek i svuda treba da bude više, u svakom društvu, pa i u srpskom, i da ona mora da bude ohrabrivana. U tom kontekstu, postojanje slobodnih medija koji kritički izveštavaju o vladi i pokreću javnu debatu o svim pitanjima od javnog značaja od izuzetne je važnosti za Srbiju. Kada imate vladu koju u parlamentu podržava 80 odsto poslanika, to može biti veoma dobro za usvajanje i sprovođenje teških reformskih mera, ali u isto vreme svaka vlada u svakoj demokratskoj zemlji bi trebalo da ima snažnu i konstruktivnu opoziciju i slobodnu javnost. Vrlo je važno za uspešan rad svake vlade da uvek postoji neko ko će postavljati kritička pitanja i korigovati je i pokušavati da konstruktivno utiče na nju.

Kako onda komentarišete to što ljudi iz vrha vladajuće SNS neretko na bilo kakvu kritiku odgovaraju porukama da su njihovi neistomišljenici ujedno njihovi lični protivnici i protivnici reformi, da su tajkuni ili rade za tajkune i slično?

– Od ključne je važnosti za svako uspešno i demokratsko društvo da postoji slobodna štampa, da se u javnosti slobodno preispituje svaka odluka vlade, da postoji otvorena i široka rasprava o pitanjima od javnog značaja, kao i da postoji snažna, dinamična i konstruktivna opozicija. Generalno, mnogi političari bilo gde u svetu ne vole da budu preispitivani, kritikovani i kontrolisani, ali njihova lična mišljenja i emocije o tome ne smeju biti prepreka i ne smeju da utiču na slobodnu javnost i društvo, koji svuda, pa i u Srbiji, treba da kontrolišu i kritikuju vlast. Pozitivno je to što je premijer Vučić u svom ekspozeu naglasio važnost slobodnih medija.

A kako vidite stanje u kojem se nalaze opozicione političke partije?

– Mislim da je jako teško videti da u Srbiji postoji aktivna, konstruktivna opozicija među strankama. Opozicione partije se već izvesno vreme trude da se stabilizuju i više su posvećene svojim unutrašnjim pitanjima nego aktivnom delovanju. Biće zanimljivo videti šta će se dešavati kada se taj proces jednom završi.

Dva veka ustava Norveške

Norveška kraljevina ovih dana obeležava veliki praznik – 200 godina od proglašenja svog ustava, koji je na snazi i danas, naravno sa određenim izmenama. Uz prilagođavanja duhu vremena, među kojima je i najnovija izmena ustavne odredbe po kojoj većina članova vlade moraju biti pripadnici luteranske Crkve Norveške, osnovne vrednosti su zadržane puna dva veka, a među njima je možda najvažnija posvećenost državi zasnovanoj na snažnim institucijama u službi građana. A institucije su, kako ambasador Kamsvag naglašava, ključne za zdravu ekonomiju. Upravo je Ustav Norveške bio glavni preduslov za njen ekonomski prosperitet, mnogo važniji od nafte i ribe, kako se u svetu obično smatra, ukazuje sagovornik Danasa. Povodom dva veka ustavnosti Norveške, ambasada ove zemlje u Srbiji organizuje i ovih dana i tokom cele godine niz aktivnosti.

Parada ponosa

Kraljevina Norveška je u poslednje dve godine donirala oko 400 miliona evra, od čega najviše državnim organima, za projekte osnaživanja LGBT prava, i u javnosti je doživljena kao jedan od najaktivnijih zagovornika Parade ponosa u Beogradu. Ambasador Kamsvag izražava nadu da će Parada ove godine konačno biti slobodno održana i skreće pažnju da je neophodno da od predstavnika vlasti stignu nedvosmislene poruke u prilog tom događaju. „Pitanje LGBT ljudskih prava daleko prevazilazi temu Parade, ali njeno neodržavanje, odnosno zabrana, simbolički ukazuje na to koliko je loše stanje tih prava“, kaže ambasador Norveške.