Slobodni poslanici: Naprednjaci ratne žrtve i heroje koriste u nadigravanju sa opozicijom

Oni dodaju da je podnošenje amandmana možda „legalno, ali nije i etički“. Obzirom da je trenutno tema Zakon o ratnim memorijalima, ovaj performans je prerastao u ruganje ratnim žrtvama i herojima i patriotskim osećanjima građana. Poslanici SNS podnose amandmane u kojima, na primer, piše da se Zakon o ratnim memorijalima donosi sa posebnim osvrtom na: razvoj kadrovskih resursa, jačanje kursa dinara, jačanje poljoprivrede, unapređenje poslovne klime i slično.

Slobodni poslanici smatraju da se ratne žrtve i heroji koriste kao kusur u dnevno – političkom naprednjačkom detinjastom nadigravanju sa opozicijom. Amandmani se podnose da se ne stigne do rasprave o zakonima kojima se propisuju nova uterivanja nameta poljoprivrednicima, pooštravaju isplate naknada majkama.

„Ovo je uvreda i za glasače SNS, jer i među njima ima rođaka i prijatelja ratnih žrtava i heroja. Oni za ovo nisu glasali. Naši ratni heroji nisu se borili za ovakaav parlament i ovakvu državu. Ako iko misli da jesu, onda o njima ružno misli. Što se samog Zakona o ratnim memorijalima tiče, to nije samo zakon koji reguliše čija je nadležnost da oko ratnih memorijala pokosi travu, okreči zgradu i popravi oštećeni kamen. Zakon propisuje više od toga iz čije kase će to biti finansirano. Zakon ustanovljava Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Već samim nazivom Saveta i definicijom pojma ratnog memorijala prejudicira se ili da je Srbija učestvovala samo u oslobodilačkim ratovima, ili da će se sećanje negovati samo u vezi sa onim ratovima koje smatramo oslobodilačkim. Tako će žrtve građanskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije i sećanje na njih biti stavljene van zakona. Kao i žrtve iz Drugog svetskog rata. A ovaj Zakon suspenduje sve zakone iz jugoslovenskog vremena, koji su negovali spomen na te žrtve“ , kaže se u saopštenju poslaničkog kluba Slobodni poslanici i dodaje da sam zakon ima dosta nelogičnosti i ne nudi odgovore na mnoga pitanja, među kojima – kako će se negovati pijetet na tuđe žrtve ili kako ćemo odati poštu i negovati pijetet na građane Novog Sada koji su poginuli u Vukovaru ili na granici Slovenije u sukobu sa slovenačkom teritorijalnom odbranom u leto 1991?

Osnovano je pretpostaviti, kaže se u saopštenju, da će i ovaj zakon imati za cilj da uspostavi „zvanična sećanja“ i da se iskoristiti za „pranje istorije“ i formiranje „odobrenog mišljenja“, zajedno sa udžbenicina istorije, uvođenjem praznika, do đačkih pismenih sastava, sadržaja ekskurzija ili imena ulica. Time će se stvoriti faktori nove nestabilnosti u zamrznutom konfliktu jugoslovenskih naroda, a istorija će na ovim prostorima i dalje biti „jedna i jedina zakonom propisana nacionalna istina“, bliža veri nego nauci.