Slovenački portal: Pakt Vučića i Janše za lov na Goloba i Đilasa

U Sloveniji su u 24. aprila prošle godine, održani parlamentarni izbori. Neposredno nakon otvaranja birališta, iz Evropske narodne stranke (EPP), matične političke grupacije SDS i NSi, izrazili su zabrinutost zbog uplitanja u slovenačke izbore iz inostranstva, podseća Necenzurirano.si. Prstom su pokazali na Rusiju. Javio se i prvak SDS-a Janez Janša. Prema njegovim rečima, zabrinutost zbog uplitanja iz inostranstva u slovenačke izbore bila je „delimično opravdana“.

No ovim je Janša skrenuo pažnju sa države, koja je prethodnih nedelja zapravo pokušavala da utiče na rezultat parlamentarnih izbora u Sloveniji. To je Srbija, u kojoj apsolutnu vlast ima predsednik Aleksandar Vučić, Janšin politički prijatelj i saveznik, navodi Necenzurirano.si.

Ovaj portal naime otkriva da su se slovenačke i srpske vlasti pre prošlogodišnjih izbora u obe zemlje međusobno pomagale u pronalaženju podataka, kojima su htele da ukaljaju vodeće političare opozicije. To dokazuju dokumenti koje je redakcija pomenutog portala poslednjih meseci dobili na uvid i svedočenja više međusobno nepovezanih izvora iz različitih zemalja. Glavne mete su bili: Robert Golob, predsednik Gibanja Svoboda, koji od juna vodi slovenačku vladu i bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde (SSP).

Necenzurirano.si podseća da Đilas već nekoliko godina važi za Vučićevog političkog neprijatelja broj jedan, zbog čega je redovno na udaru tabloida iz njegovog okruženja.

Da li je Vučić rekao previše?
Slovenački ured za sprečavanje pranja novca (UPPD) je već u jesen 2021. godine, manje od pola godine pre parlamentarnih izbora u Srbiji, počeo da traži podatke o Đilasovim bankovnim računima u Sloveniji i drugim evropskim zemljama. Ubrzo je srpska Uprava za sprečavanje pranja novca počela po Balkanu da dobija podatke o računima, transakcijama i poslovanju kompanije GEN-I, koju je niz godina vodio Golob, tada već prvi favorit za pobedu na aprilskim izborima.

Radilo se o uzajamnoj prijateljskoj pomoći. Slovenački ured, koji je u to vreme vodio izabranik SDS-a Damjan Žugelj, naime nije imao ni zakonsku osnovu ni ovlašćenja da dođe do tih podataka. Zašto ne? Jer kompanija GEN-I do tada nikada nije bila pod istragom zbog sumnje na pranje novca, ranija krivična dela ili finansiranje terorizma. Očigledno su to znali u Ljubljani, pa su zato našli zaobilaznicu kroz Beograd. To dokazuje i činjenica da se nekoliko dana pre slovenačkih izbora deo podataka do kojih je došla srpska Uprava, u selektivnom obliku pojavio u medijima iz kruga SDS-a.

Hronologija događaja dozvoljava mogućnost da se radilo o dogovoru na državnom nivou, piše Necenzurirano.si. Intenzivna saradnja slovenačke i srpske uprave počela je nakon što je Aleksandar Vučić krajem avgusta 2021. godine posetio strateški forum na Bledu. Da li je tada tražio pomoć od Janše u obračunu sa Đilasom, nije poznato. Ali nekoliko meseci ranije, direktor srpske Uprave Željko Radovanović, javno je najavio da će do podataka o Đilasu doći preko međunarodne mreže finansijskih organa.

Ali u tome u Srbiji očigledno nisu bili uspešni. Kako je portalu Necenzurirano.si objasnilo nekoliko sagovornika, finansijske uprave u zemljama EU žele da imaju jasno opravdanje za takve zahteve, zašto su podnosiocu zahteva potrebni. Radovanović se u javnim nastupima pozivao samo na pisanje srpskih medija, koje kontroliše Vučić. Zato su u Beogradu krenuli drugim putem – preko Slovenije.

Prvi deo: Slovenija traži Đilasove račune
Već 1. novembra 2021. godine Vučić se ponovo sastao sa Janšom, ovaj put na margini klimatske konvencije UN u Glazgovu. „Srbija i Slovenija jačaju odnose i saradnju na svim područjima društvenog života“, izjavio je tada Vučić. Nedelju dana kasnije javno je najavio otkrivanje dokaza o tome „koliko novca su Đilas i medijski mogul Dragan Šolak dali lobistima koji su radili za kosovske Albance i zagovarali bombardovanje, a sada rade na razbijanju Republike Srpske.“

U isto vreme su kontakti između uprava bili već vrlo intenzivni. U slovenačkom UPPD su još redakciji portala Necenzurirano.si prošle godine potvrdili da je Žugelj u novembru 2021. godine barem dva puta posetio Beograd. Prvi put je bio učesnik konferencije o nezakonitim transakcijama, a drugi put je posetio srpsku upravu. „Poseta je bila povezana sa sprovođenjem bilateralnih dogovora između ureda i prezentacijom određenih informatičkih rešenja“, objasnili su.

Ali već krajem novembra slovenački ured je pokrenuo postupak protiv Đilasa. Dokumenti potvrđuju da su u UPPD želeli da istražuju i neke članove njegove porodice. Putem međunarodne razmene su tražili podatke iz Švajcarske u kojoj posluje Đilasova kompanija Multikom Open.

Jesu li u Ljubljani postupak protiv Đilasa pokrenuli samo zato jer su u Srbiji procenili da bi organ iz članice EU lakše došao do eventualnih inkriminirajućih podataka o tamošnjem opozicionom političaru? U UPPD ne komentarišu konkretne predmete. Po podacima ovog slovenačkog portala, Žugelj je i u kasnijim mesecima putovao u Srbiju. Službeno je odlazio u inostranstvo „zbog konkretne operativne analize, te međunarodne razmene podataka i dokumentacije koju je ured započeo u novembru mesecu“. Znači onda, kada se „uhvatio u koštac sa Đilasom.“

Drugi deo: U Srbiji idu u lov na Goloba
Priča je brzo dobila nastavak. Nakon „Operacije Đilas“ usledila je „Operacija Golob“. Ovaj put u obrnutom smeru: Slovenačkom uredu je u pomoć došao ured iz Srbije – i to po vrlo sličnom modelu kao kod Đilasa.

Početkom 2022. godine Golob je najavio ulazak u politiku. Krajem januara postao je predsednik Gibanja Svoboda, koje je odmah izbilo na vrh anketa koje su istraživale javno mnjenje. Samo nekoliko dana kasnije je Bojan Požar, Janšin politički saveznik i medijski radnik objavio anonimno pismo o poslovanju kompanije GEN-I iz Beograda, koje su potpisali njeni „zabrinuti radnici“. S obzirom na to da je kompanija po podacima iz godišnjeg izveštaja grupacije imala samo četiri zaposlena, mnogo je verovatnije da je anonimno pismo stiglo od negde drugde, možda čak iz Slovenije.

Ali i to je bilo dovoljno da srpski ured počne tražiti podatke o računima, transakcijama i poslovima GENI-I na Balkanu. Iz Beograda su tako za pomoć preko međunarodne razmene zamolili finansijske organe iz Crne Gore. Pri tome su naveli da su im podaci potrebni za istrage koje vode. Pri tom su zatajili da je izvorni nalog stigao iz Ljubljane. U Crnoj Gori su bili jako iznenađeni kada su shvatili da su se pojedinačni podaci koje su poslali u Beograd, tik pre aprilskih izbora pojavili u Sloveniji. „Međunarodne finansijske istrage“, o kojoj su prilikom objave ovih podataka pisali mediji iz kruga SDS, ustvari nikada nije ni bilo. Prijavu policiji je ured predao tek neposredno pre odlaska Žugelja.

Konačni odgovor da li i u kojoj meri je pre izbora u Sloveniji došlo do planske zloupotrebe državnih institucija za političke potrebe SDS, daće krimininalistička istraga. U Nacionalnom istražnom uredu u decembru potvrdili su da „prikupljaju obaveštenja zbog razloga za sumnju, da je bilo počinjeno krivično delo, za koje se počinitelj progoni po službenoj dužnosti“. Žugelj je pre nekog vremena u saopštenju za javnost demantovao sve optužbe. Za krivično delo zloupotrebe službenog položaja ili službenih prava predviđena je zatvorska kazna u trajanju od jedne do pet godina.