„Zamka je da promene u Beogradu nužno znače i promene na nacionalnom nivou“: Treba li opozicija sve karte da baci na glavni grad?

Hoće li biti gradskih izbora u glavnom gradu nije sasvim jasno, jer je Vučić jednom prilikom poručio da opozicija može da bira termin ali ne i vrstu izbora koje „će joj dati“.

Iz opozicije, pak, poručuju da najpre žele razdvajanje izbora. Njihova procena je međutim, da Beograđani verovatno neće glasati za gradski parlament jer se, kako kažu, Vučić plaši poraza u prestonici.

Bez obzira za kada budu raspisani i sa kojim drugim izborima, opozicija željno iščekuje glasanje u Beogradu ubeđena svoju pobedu. Zato je teško poverovati u to da će se mnogo protiviti ukoliko se istovremeno bude glasalo za izbore na svim nivoima na proleće.

Ostaje samo pitanje treba li opozicija sve karte da stavlja na Beograd, kako se čini da će uraditi.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesid-a za Danas kaže da opozicija ne greši ako fokus taktički usmeri na bitke u kojima može biti ravnopravna ili izazvati vlast SNS, a to je sigurno Beograd sa još nekim opštinama i gradovima.

Ali kako dodaje, greška je to raditi u situaciji u kojoj su i sami beogradski izbori neizvesni.

– Stavljajući sve karte na Beograd a bez „garancija“ da će tih izbora uopšte biti, opozicija može ozbiljno da dovede u pitanje rezultate u republici, pokrajini i na lokalnim izborima. Drugo, fokusiranje na Beograd mora da uključi pažljivu komunikaciju s biračima izvan Beograda, kako se ne bi osetili zapostavljenim. Treće, zamka je da promene u Beogradu nužno znače i promene na nacionalnom nivou kako se to često prezentuje (znamo da to na primer nije bio slučaj s Budimpeštom i Mađarskom) već bi pobeda u Beogradu više predstavljala vetar u leđa opoziciji – ukazuje Klačar.

Zabrinut za izostanak gradskih izbora do njihovog redovnog termina 2024. je i Nikola Jovanović, osnivač Centra za lokalnu samoupravu.

On smatra da javnost i opozicija ne smeju nikako da pristanu na to.

A Dejan Bursać, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, nije siguran treba li opozicija da stavlja sve karte na Beograd.

– Mislim da postoje i neke druge opštine gde je moguć dobar rezultat, gde ima opozicije i gde SNS ima problem u vođenje tih lokalnih sredina ili sa svojim koalicionim partnerima – kaže on za Danas.

Prema njegovim rečima, postoji jasna logika da se opozicija fokusira na Beograd i tu ostvari uspeh. Tu su navodi koncetrisane sve stranake, tu su im kandidati, infrastruktura i naprepoznatljiviji funkcioneri. Ne treba zanemariti, ni socio-ekonomsku strukturu stranovištva u kojem je više opozicionih ciljnih grupa i mogućnost većeg pristupa opoziciji naklonjenim sredstvima informisanja.

Zato, savetuje on, opozicija treba da sedne i napravi strategiju u kojim opštinama vredi uložiti resurse, a gde ne vredi jer uspeh nije očekivan.

– To je uradila mađarska opozicija pre nekoliko godina kada su procelini gde ima šanse za pobedu i u tim mestima svi stali iza levog, desnog ili loklanog kandidata. Tako su u polovini gradova i u glavnom gradu osvojili vlast. Ali za to je potreban visok nivo koordinacije opozicionih stranaka kakav nisam siguran da imamo sad u Srbiji – procenjuje on.

Dok Dušan Spasojević, profesor FPN, nije siguran mogu li se sve karte staviti samo na lokalni nivo, te da treba ući u kampanju i u drugim mestima.

– Ako se istovremeno budu održavali izbori na svim nivoima biće skoro nemoguće staviti sve karte samo na lokalni nivo, jer će on dobiti najmanje medijske pažnje. Nisam ni uveren da bi opozicija stavila sve karte na Beograd čak i da je to moguće izvesti – kaže on za Danas.

Kako dodaje, beogradski izbori su važni jer opozicija ima realnu šansu da pobedi u centralnim gradskim opštinama.

– Ali se svakako mora ozbiljno ući u kampanju i u drugim opštinama i gradovima pri čemu bi protesti mogli da budu jedan od putokaza gde usmeriti pažnju i resurse – kaže on.

Kada je reč o tome zašto je oponentima vlasti tako važna vlast u glavnom gradu, naši sagovornici uglavnom navode simboliku i šanse da tu zaista protivnici vlasti i preuzmu vlast.

Spasojević navodi da bi osvajanje nekih beogradskih opština ili vlasti na nivou grada simbolički, ali i zbog resursa, bilo od najveće koristi za opoziciju u kontekstu dalje političke borbe, ali bi svakako opozicija morala da „izađe“ iz Beograda ukoliko želi da ugrozi vlast SNS u načelu.

Klačar nabraja da je Beograd važan iz četiri razloga.

– Prvo, biti gradonačelnik Beograda je treća ili četvrta pozicija po snazi u našem političkom sistemu (posle premijera, predsednika i/ili predsednika NSRS). Drugo, simbolički je snažna poruka za buduće izbore da se promene odigraju u najvećem gradu. Treće, takva pobeda bi bila mobilišući faktor za opoziciju i opozicionu javnost jer je opozicija dugo bez značajnih izbornih uspeha. I na kraju, Beograd je apsolutni centar Srbije, s velikim budžetom i samim tim velikim mogućnostima da se obećanja i ispune – navodi on.

Bursać se slaže da glavni grad jeste veliki politički plen i zbog trećeg mesta gradonečelnika u hijrarhiji moći u srpskoj politici ali i zbog velikog budžeta grada, za razliku od loklanih i gradskih opština koje nose mnogo manje ovlašćenja i političke moći.

Jovanović pak tvrdi da je Beograd apsolutno ključan za sve promene u Srbiji.

– Ako opozicija nije svesna toga – napraviće ogromnu grešku. Ljudi iz drugih gradova i opština će se osloboditi pritiska i straha ako vide da opozicija pobedjuje u Beogradu. Zato mislim da opozicija mora da hitno napravi strategiju za Beograd, pokuša da izadje sa jednom ili najviše dve liste, i kandiduje tim stručnih i posvećenih ljudi koji su nadstranački i nesporni – zaključuje Jovanović za Danas.