Smene u službama odložene do daljnjeg

Ovo bi mogao biti i jedan od razloga zašto je smena čelnih ljudi BIA i VBA Aleksandra Đorđevića i Petra Cvetkovića gromoglasno najavljena u jeku afere „Jajinci“ izostala. Tabloidi su, podsetimo, izveštavali da je najverovatniji Đorđevićev naslednik u BIA, Marko Parezanović. Prema pojedinim napisima Parezanović se sa Ivanom Todorovim pojavio sa premijerom Vučićem na pres konferenciji u februaru ove godine, kada su saopšteni detalji kako je stradalo svoje službenika MSP u Libiji.

Takođe, spekulisalo se i da će bivši Vučićevi ministri Bratislav Gašić i Nikola Selaković doći bilo na čelo BIA, bilo Biroa za koordinaciju službama bezbednosti, kada se i ako se Vučić povuče sa ove funkcije. Ukoliko je i bilo realnog uporišta u tim najavama, očigledno je da je došlo do odlaganja do izbora novog predsednika, ili moguće dok se zvanično ne objavi da je Nikolić predsednički kandidat SNS ili vladajuće koalicije.

U ovom drugom – da bi za Vučića bilo nedovoljno ako vladajuća koalicija ne stane jedinstveno iza njegovog predsedničkog kandidata – krije se više potajnih političkih sukoba. Naime, delovi vladajuće grupacije, u podršci Vučićevom kandidatu, vide način da dobiju ponešto od onog što smatraju da im pripada, a što u dosadašnjoj podeli vlasti nisu. To je koren pojave manje više neočekivanih najava o kandidaturama iz različitih stranaka, uprkos očiglednoj realnosti da ti kandidati realno nemaju šanse za pobedu, i da te kampanje ne mogu da osnaže njihove stranke.

Budući da se tvrdi da dogovor Nikolića i Vučića podrazumeva čvrstu procenu o Nikolićevoj pobedi u prvom krugu, otvara se pitanje šta sa eventualnom podrškom Ivice Dačića. Jer, odustajanje Dačića od kandidature i poziv biračima da glasaju za Nikolića ne znači da se ne bi ponovila 2012. Tada Boris Tadić nije dobio Dačićeve glasače, uprkos Dačićevom pozivu, jer su oni glasali kako ih je opredeljenje vuklo – bliže Nikoliću. Sada se stalno pojavljuju u štampi priče o nezadovoljstvu unutar SPS koalicijom sa naprednjacima, što opet može znači da deo socijalista svakako neće glasati za kandidata naprednjaka.

Mada niko na političkoj sceni Srbije ne priznaje da je u otvorenoj predsedničkoj kampanji, bitka za duše i svest birača se uveliko vodi. Ovo pretpozicioniranje ne mora biti odlučujući faktor, budući i da sami politički događaji koji mogu da odrede tok kampanje, nisu predvidljivi. U sadašnjem trenutku ono se svodi na procenu protivnika, odnosno snage njegove podrške.