Još nije priveden kraju zajednički projekat demokratske, prosperitetne, ujedinjene i bezbedne Evrope, na kome već decenijama rade Evropljani i Amerikanci. Potpuno ostvarenje te vizije mora da obuhvati sve države Zapadnog Balkana, a do tog cilja stići će se integracijom tog regiona u političke i ekonomske institucije EU.
Ovako bi, sažeto, glasio zaključak prekjučerašnjeg dvočasovnog „hiringa“ pred senatskim Komitetom za spoljnu politiku, koji je na dnevnom redu imao temu „Nezavršeni posao u Jugoistočnoj Evropi: Prilike i izazovi na Zapadnom Balkanu“.
Pomoćnik državnog sekretara za Evropu Filip Gordon ukazao je na rešenost nove administracije da se, u sadejstvu sa Evropljanima, dovede do kraja pomenuti „istorijski projekat“ objedinjene Evrope. Tome su, kako je naglasio, dale veliki doprinos „novooslobođene zemlje“ Centralne i Istočne Evrope.
– Ali, taj projekat još nije završen. To mora da obuhvati i sve države sa Zapadnog Balkana – zaključio je Gordon, izdvajajući Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Srbiju kao države u kojima „istorijska iskustva upozoravaju da nasilni pokušaji rešavanja postojećih nesporazuma i problema jedino vode ka novim konfliktima i novom nasilju“.
Kad je reč o Srbiji, Gordon i ostali domaći učesnici (senatori Voinovič i Šihin, pomoćnik sekretara za odbranu Veršbou i ambasador Voker), povremeno su pohvalno govorili o nastojanjima i uspesima „proevropske i demokratski izabrane vlasti u Beogradu“ u obezbeđivanju vladavine zakona i proklamovanih reformi. U tom kontekstu, pozdravljena je nedavna skupštinska osuda masakra bošnjačkog stanovništva u Srebrenici, kao i spremnost Srbije da se ispuni obaveza izručenja Haškom tribunalu poslednjih preostalih begunaca od međunarodne pravde.
S druge strane, to povremeno komplimentiranje vladajućoj koaliciji u Beogradu gubilo se kad se govorilo o poziciji Srbije prema pojedinim susednim državama – pri čemu je oko toga Kosovo odmah i bezrezervno pominjano, a potom i iz sve snage uzimano u zaštitu.
Senator Džordž Voinovič je u tom kontekstu – uz diskretno, emotivno podsećanje na svoje srpsko-američko poreklo i dugogodišnje zalaganje za konstruktivni američki doprinos razrešavanju „ključnog bezbednosnog problema na Balkanu“ – posebno naglasio potrebu punog uključenja Srbije i Kosova u evroatlantske integracije. Po Voinoviču, to predstavlja jedino moguće rešenje za prevazilaženje sadašnje situacije u kojoj se, kako je rekao, „Kosovo nikad neće odreći svoje nezavisnosti, kao što je, isto tako, teško pretpostaviti da će Srbija ikad formalno prihvatiti tu činjenicu“.
Senator iz Ohaja izdvojio je tim povodom kontrolu Beograda nad severnim delom Kosova kao, potencijalno, najozbiljnije bezbednosno pitanje Zapadnog Balkana. On je tim povodom pozvao Beograd i Prištinu na uzdržanost i saradnju u rešavanju tog problema, uz ocenu da varijantu s podelom Kosova (koja se u poslednje vreme nezvanično sugeriše Vašingtonu i iz Beograda) on ne vidi kao dobro i dugoročno održivo rešenje.
Ivan Vejvoda: Bez pritisaka
Direktor ogranka za Balkan američkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda bio je jedini strani učesnik senatskog „hiringa“ u Vašingtonu. „Potrebno nam je strpljenje u ovom vremenu kad smo svi nestrpljivi, da bi se postigao uspeh u rešavanju nezavršenih poslova na Balkanu. Potrebno je ostati na započetom kursu i na nama je da obavimo najteži deo posla u započetim reformama. A, vi ste nam potrebni u tome“, rekao je Vejvoda, uz preporuku domaćinima da, oko Kosova, „nikoga u ovom trenutku ne bi trebalo pritiskati da se pomera sa svoje principijelne pozicije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
