Kako SNS dolazi do ličnih podataka onih koji za njih ne glasaju?

Vladan Slavković iz Lokalnog fronta rekao je za N1 da to što su dobili tu bazu podataka govori da se SNS sistem raspada iznutra.

„Sama baza podataka je sama po sebi nedozvoljena stvar, bar ne na način na koji smo je mi videli, a to su ne samo podaci kao što su ime, prezime i broj članske karte, već i broj telefona, adresa, broj lične karte, JMBG, a to su baze podataka koje su nedozvoljene“, objašnjava.

Kako je Slavković istakao, pored podataka glasača SNS, tu se nalaze i podaci kapilarnih glasova, zatim ljudi koji ne žele da glasaju za SNS, ali i socijalnih slučajeva.

„Takođe, imamo i onaj najproblematičniji, najbezobrazniji deo, a to je baratanje podacima socijalnih slučajeva. Svi socijalni slučajevi po mesnim odborima su popisani i kao takvi verovatno su oni najdirektniji plen ucene i one, da kažemo, socijalne pomoći i svega ostalog, takozvane kupovine glasova za mali novac“, rekao je on.

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka NVO Partneri Srbija, kaže za Danas da je uobičajeno da političke partije skupljaju podatke o potencijalnim biračima i onima koji ih podržavaju kao i simpatizerima, ali ističe da je pitanje u kojoj meri je to zakonito.

“Pričam o svim političkim partijama, ali posebno o onim koje su na vlasti koje pritom imaju i pristup biračkom spisku”, kaže Toskić Cvetinović.

Ona ističe da se njena organizacija u nekoliko navrata obraćala povereniku da izvrši nadzor nad političkim strankama jer za obradu podataka mora postojati pravni osnov poput zakona ili pristanka lica.

“Jedno je ako je neko simpatizer stranke i dao je sve svoje podatke, drugo je ako stranka skuplja podatke o ljudima za koje ona pretpostavlja da oni jesu ili nisu njeni podržavaoci”, kaže naša sagovornica.

Govoreći o tome za šta se ti podaci koriste, Toskić Cvetinović ističe targetiranje ljudi u okviru kampanje, pristupom od vrata dovrata, telefonskim pozivima, pa sve do, u ekstremnim situacijama, određenih pritisaka kada je reč o ljudima koji ne podržavaju stranku.

“Znači, stranka mora kao i svako drugi ko obrađuje podatke o ličnosti da ima pravni osnov. U slučaju simpatizera, ili onoga ko podržava strankui pravljenja bilo kakve baze koja nije zasnovana na zakonu, tu mora postojati pristanak lica”, pojašnjava sagovornica Danasa i dodaje da ne veruje da su oni koji nisu simpatizeri stranke dali svoj pristanak.

Ona skreće pažnju i na činjenicu da ove baze podataka sadrže i mnogo više podataka od onoga što je potrebno da bi se neko identifikovao.

“Tu su i neki podaci koji su osetljivi, tako da je tu vrlo, vrlo upitna zakonitost podataka”, kaže Toskić Cvetinović.

Govoreći konkretno o podacima onih koji nisu ni članovi ni simpatizeri SNS-a, ali i onih koji ne žele da glasaju za njih, naša sagovornica kaže da je otvoreno pitanje na koji način se do njihovh podataka došlo.

“To može u manjim sredinama biti i pitanje nekog neposrednog saznanja i informacije koje se prikupljaju i od komšije i tako dalje”, kaže ona i dodaje nema institucije koja ima podatak o tome ko je za koga glasao.

Ipak, ona pojašnjava da je jedno prikupljati informacije o tome što se o nekome saznalo kao neki ustisak, a drugo ako se prikupljaju zvanični, tačni lični podaci poput adrese, broja lične karte.

“Veliko je pitanje na koji način se do toga dolazi”, tvrdi ona.

Iako je zakonitost tih baza bitno pitanje i mora se ispitati, Toskić Cvetinović ističe da je veoma bitno da se podaci do kojih se došlo dalje ne objavljuju i ne dele.

“Tu apelujem i na one koji su došli do saznanja o toj bazi. Videla sam da kruže snimci na kojima se vidi ime i prezime, i broj članske karte, ali stvarno je bitno da se ti podaci dalje ne izlažu javnosti, dovoljno je što su došli do tog saznanja i postavili pitanje zakonitosti baza”, zaključuje sagovornica Danasa.