SNS će u Kragujevcu moći samostalno da formira vlast

Sa tim brojem dobijenih glasova SNS će u Kragujevcu, po prvi put od oktobra 2014.,  moći samostalno da formira gradsku vlast, pošto će u gradskom parlamentu, od ukupno 87 mesta, da ima nadopolovičnu većinu od 46 odbornika.

Na drugom mestu je lista “Svi na ovu stranu”, čiji je nosilac bio bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub  Stevanović, koja je dobila 18,29 posto glasova (12.696), što je gotovo tri puta manje od naprednjaka.

Na trećem mestu je Socijalistička partija Srbije sa 6.650 glasova, odnosno 9,4 posto, sledi Udruženje „300 Kragujevčana “za koje  je glasalo 3.499 Kragujevčana, odnosno 4,87 procenata.

Četvrta je  grupa gradjana Alternativa sa 3.267 upisanih birača i 4,6 procenata osvojenih glasova.

U gradsku Skupštinu ulaze Pokret kraljevine Srbije (POKS)  sa 2.285 glasova (3,25 odsto), te Kragujevačka priča koja je osvojila 2,33 posto (1.643 glasa), ali će, sa statusom manjinske liste, imati odbornike u gradskom parlamentu.

Liste “Metla”, “Aleksandar Šapić – Pobeda za Kragujevac”, Pokret mladih Kragujevčana,  Demokratska unija  Roma, Ruska stranka, dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka , i “Reči, a ne dela – dr Vladica Stanojević (koji su činili pobunjeni naprednjaci), nisu prešle census i ostaju izvan gradske Skupštine.

Prvi na lilsti “Aleksandar Vučić – Za našu decu”  Nikola  Dašić Luftika, koji je,  sasvim izvesno, budući  gradonačelnik Kragujevca, i koji će na toj funkciju da zameni kuma Radomira Nikolića, konstatovao   je da je SNS u Kragujevcu ostvarila “istorijsku pobedu kako na republičkim (oko 60 posto glasova), tako i na lokalnom nivou”.

-Radili smo mnogo, i taj rad je dao rezultate… Želimo da vratimo Kragujevac na mesto koje mu pripada. Biće teško, ali borićemo se. Imamo sjajne ljude koji veruju u budućnost ovog grada, poručio je Dašić.

Poruke o nepohodnosti povratka Kragujevca “na mesto koje mu pripada”  (broj dva ili tri u Srbiji) šumadijskoj javnosti slao je i nekadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, ali uoči izbora. Posle izbora, čestitao je pobedu  SNS i konstatovao da Kragujevcu predstoje  teški dani.

Kakvi dani predstoje Kragujevcu, ostaje da se vidi. Ono što je, prema unisonoj proceni ovdašnjih analitičara, već sada jasno jeste da je jedna era, koja je na šumadijskoj političkoj sceni trajala puna četvrt veka (od jeseni 1996. do sada), i koju je, dobrim delom, obeležio i Verojub Stevanović bilo na vlasti (punih 14 godina), ili u opoziciji, kao njen istaknutiji predstavnik, definitivno privedena kraju.

Stevanović će, najverovatnije, pokušavati  i dalje da ostane aktivan u političom životu Kragujevca, ali  će to, smatraju lokalni “kibiceri”, već biti Riplijevska i tragikomična faza jedne duge i poprilično kontroverzne  političke karijere.

Otuda je Stevanović,  koji je najavljivao sigurnu izbornu pobedu, i iz čijeg su okruženja, uz  asistenciju lokalnih “dobošara”,  stizalle  informacije o “dogovoru sa Vučićem”, najveći gubitnik minulih izbora u šumadijskoj prestonici.

Tim pre što je, uoči izbora,  imao otvorenu podršku jedinog štampanog medija u Šumadiji (nedeljnika “Kragujevačke“), kao  i dva najčitanija lokalna portala koji su, verovatno, uticajniji od lokalne televizije (RTK)  koja je, opet, koliko – toliko korektno ispratila predizbornu kampanju u Kragujevcu.

Podsetimo da su naprednjaci Stevanoviću najpre, u oktobru  2014. , uz pomoć njegovih najbližih saradnika iz Zajedno za Šumadiju,  Dinkićevih Ujedinjenih regiona, SPO …, ali i odbornika Čedomira Jovanovića i Borisa Tadića, bukvalno oteli vlast.

Potom su ga pobedili 2016., a ove 2020. prosto “nokautirali”. Bio je to,  doduše, više tehnički, no klasičan politički nokaut, ali se na isto svodi.

Socijalisti bi, procena je dela političke javnosti, u Kragujevcu juče možda i bolje propšli da ih nije predvodila dr  Slavica  Djukić   Dejanović, večita ministarka svega , svačega i ničega.

Mala izlaznost i nikad manje birača

Na 168 biračkih mesta u Kragujevcu je u nedelju glasalo 46,7 odsto, od ukupno 153.336 birača , što je najmanji broj upisanih u biračke spiskove u tom gradu u poslednjih nekoliko decenija.

Na poslednjim predsedničkim izborima, 2017., u Kragujevcu je, na primer, prema zvaničnom podatku Republičke izborne komisije bilo oko 159.000 registrovanih birača.

Kako je za samo tri godine sa biračkih spiskova isparilo višeod 6.500 birača, ne zna se.

Onošto se zna, jeste da je procenat od 46,7 odsto izašli na birališta,  jedna od najnižih, ako ne najniža izlaznost na izbore u Kragujevcu decenijama unazad.